Jako stara srpska izreka koja svedoči da smo (iako neki tvrde suprotno) veoma odani svojim običajima i tradiciji. Viševekovna sklonost naših ljudi ka neobičnom ponašanju na svadbama nije promakla oštrom oku posmatrača koji je ovu pojavu prvi opisao. Van konteksta svadbe ovo pitanje se postavlja osobi koja zaboravlja suštinski bitne stvari i daje prednost nebitnim detaljima. Detaljno objašnjenje je u daljem tekstu.
Bez obzira na pol i godine, svadbe u Srba izazivaju posebno raspoloženje. Neki to povezuju sa alkoholom, ali alkohol je u ovoj situaciji samo katalizator, on utiče samo na brzinu, ali ne i na tok reakcije. Naime, iako je neko svadbu okarakterisao kao situaciju "svi idu, jedan jebe", činjenice govore u prilog tome da se na svadbama najviše seksa dogodi onima koji nisu mladenci. Ženski deo populacije u ovom fenomenu igra navažniju ulogu. Scenario je sledeći:
1) One starije, uglavnom udate, u prisustvu mlade u belom dolaze u posebno duševno stanje, gde se mešaju zavist (jer je mlada lepša,mlađa,u centru pažnje....) i neodoljivi osećaj prolaznosti života.
2) Mlađe i neudate u prisustvu mlade u belom dolaze u posebno duševno stanje gde se mešaju zavist (zašto ona da se uda pre mene, kurva jedna belosvetska....) i neodoljivi osećaj prolaznosti života.
Uz alkohol ili bez njega, pre ili kasnije, jedan broj žena počinje da pokazuje povećano interesovanje za suprotni pol. Način ispoljavanja zainteresovanosti je različit, od trivijalnog gaženja ispod stola, do orjentalinih plesova (čitaj trbušni ples na stolu tik uz pečenje). Neki kažu da to korelira sa stepenom alkoholisanosti partnera, ukoliko je dama udata.Muški deo populacije uz jako malo truda ili gotovo bez njega se može ogrebati za snošaj na brzaka.
Dakle, nije bitno kako izgledate, koja auto vozite,koje odelo nosite, kad je ova situacija u pitanju, najvažnije je da stojko bude krut onda kad zatreba.
I što je najvažnije, nije samo vreme potvrdilo tačnost ovih tvrdnji!
Vrlo dovitljiva "kazna" za fudbalske klubove u domaćem prvenstvu.
- Portparole, zaboravih ti ime... šta je odlučila komisija FSS oko onih izgreda huligana u prošlom kolu?
- Igraćemo dve utakmice bez prisustva gledalaca, predsedniče.
- To mi kaži! Taman da uštedimo na obezbeđenju, polomljenim stolicama... a i ne isplati se za svih tih dvanaest gledalaca. Igrači neće ni osetiti da fale, taman ćemo reći novinarima sa akreditacijom da slobodno budu glasniji i povedu decu, feštu sportsku da napravimo!
Pazi da me dodatno ne sjebeš.
- Jao, dušo, pa ko te je tako izlomio? Gips do jaja, gips do ramena, jel te to šleper potkačio?
- Mala, sedam dana, S E D A M dana, ležim ovde na ortopediji vezan, a sve sestre i doktorke izbacile sise kao da su na plaži, jebote. Nego, sad su svi na nekoj proslavi, pa pomeri malo ćebe i sedi mi na đoku da ti ne crknem. I samo bez naglih pokreta, kad te molim.
Ukazivanje na opširnost priče i količinu detalja koju poseduje odgovor na postavljeno pitanje.
-E čuo sam da je izbilo sranje na Vuletovoj svadbi...
-Ma ne pitaj, bez gusala ti ništa ne mogu reći.
Mesto izolovano od spoljnog sveta. Kad prođes tablu koja obeležava ulazak u selo, zaboravi sva pravila i spremi se za jedan sasvim drugačiji svet u odnosu na onaj na koji si navikao i u kome si odrastao. Tamo raste bostan od čet'res' kila, krastavci od metar i po, svinja od sto kila daje dvesta kila mast, krave daju i do 60 litara mleka. Ujutru. I predveče jos 15-20. Ovo ukazuje i na geografsku izolovanost, sto će biti objasnjeno u primeru.
Meštani koji odu u drugo selo ili grad, najčesće pijačnim danom, prepoznaju se čim otvore usta. Karakterističan akcenat i izrazi koje su svojstveni samo njima nedvosmisleno ukazuju na to odakle su. I pričaju. Puno. Mnogo. Glasno. Veoma iskren narod, nemaju nikakvih tajni pred drugima. Šta ako ceo autobus čuje da je Milka Conetova ostavila muža i pobegla sa kondukterom iz susednog sela? Pa, 'ajde, živa duša...a sve je za ljude. Pa, onda priča o gazda-Stevanu, kad ga napali u seoskoj kafani da časti jer mu se sin ženi, a on stipsa, da izbegne neplanirani trošak, drekne: "- Ne jebem ništa, dok snajka ne uđe u kuću!"
Tamo nikad nije dosadno, iako selo nema više od 250 domaćinstava. Iz te malobrojnosti verovatno i dolazi njihova prisnost i otvorenost, naime svako svakog poznaje i to obično od malih nogu. Pa do groba.
Specifični su i po stilu oblačenja. Što više boja, to lepše i interesantije. Moto je da se svaka boja sa svakom slaže i uklapa.
Inteligencija je u srazmeri sa godinama i iskustvom, tako da srednjoškolci iz ovakvog mesta dobijaju nadimke poput Ovčevina, Tuta Bugarin, Vr-Vr, Belo Prase, Taksi Kanta, Sisoje i slično. Kasnije se ti nadimci menjaju u gazda-Stole, Đole Francuz, Rade Moravac, Mita Farmer, Student, Cvikeraš...
Postoji jedan grad u Srbiji, opština, koja obuhvata 12 sela. Ne bih da ga imenujem. Grad i 11 sela su na levoj obali reke, samo to jedno selo je na desnoj. Znači, izolovano od vajkada. Današnji most preko reke, sagradjen pre više od 20 godina, je napravljen za sve vrste vozila. Sa starim mostom to nije bio slučaj. Samo pešaci i putnička vozila su mogli prelaziti i to iz jednog pravca! Pa na smenu. Autobus je dolazio do jedne obale, putnici napolje, pa pešaka preko mosta po kiši, suncu, snegu...pa u drugi autobus koji čeka tamo, na suprotnoj obali. Sećam se kao da je juče bilo...baba me čvrsto drži za ruku, da se ne bih slučajno otrgnuo, jer zaštitne ograde nema...samo metalna konstrukcija, kroz koju i konj može da prođe...pecaroši sede na sred mosta, levo i desno, čekaju da udari som, vreme prekraćuju 'ladnim BIP pivima, kupljenim u obližnjoj priobalnoj kafani. Ulazimo u drugi autobus, krećemo, vidim tablu putokaz, nisam još ni slova znao, pitam babu da li smo stigli?
- Nismo, Deki, ovde jedu kifle bez 'leba, a kad stignemo, baba će tebi da napravi kifle s džem''. Prste da poližeš...
Dobro, baba, mislim u sebi i pitam se, a što jedu kifle bez 'leba? Pa, jesu li i bez "džem"?
Nakon više godina, shvatio sam suštinu. Njima stvarno treba skinuti kapu, jer da bi živeo sa njima, moras biti rođen tamo. To je jedini način da ih shvatiš. Njihov smisao za humor, veselje, uveličavanje, laganje, sve je lično njihovo, originalno i neponovljivo!
A, da! Setih se još jedne situacije s početka devedesetih, u vreme nestašice benzina...
Majka i sin krenuli kolima na pijac, u grad, preko "moste", kako oni kažu. Sin vozi. Stižu na sred (novog) mosta,trrrr, trrr, trr....stade auto. Ostali bez goriva.
- Sine, pa šta će radimo sad?
- E, sad, mamo, moš' se jebemo!
Fensi način da u pripadajućem kafiću naručiš ortodoksnu domaću fuka a da se prisutne ljušture pritom zapitaju "Šta je sad pa to, koji kurac?!"
- Ćao, izvoli...
- Ćao, može jedan maćado sa dva šota i pene bez?
- 'Oćemo i neki Giotto Lukrat uz to ili...?
- Batice, čitaš mi misli.
...
- Devojke, šta ćete vi?
- Jao, mi bismo isto što i onaj dečko prekoputa, baš zvuči strava!
- Heh, kad biste znali kako to "isto" i pravimo, stvarno bi vas u'vatila strava...
Prizivanje pohvala na sopstveni račun.
Kad žena nešto zapne, muž tome pruža aktivan otpor koji vremenom preraste u pasivan i na kraju se završi "leganjem na rudu".
Naravno, žena realizuje svoju zamisao, ali sve ostaje bez odjeka.
U iščekivanju aplauza, mora da podseti na svoje "žrtvovanje".
Nastavak primera sledi čim mi muž dođe s posla i vidi moja remek dela (kojima se vazda opirao).
Žuti žutuju, a crveni putuju.
Osoba koja izgleda kao da će svakog trenutka da gekne, koja je vazda bolešljiva, stalno kašlje, ali opet gura i preživljava, nadživljavajući sve i svakoga.
Pantelija Krkobabić.
- Šefe, Popović opet zvao da ne može na posao, ima upalu mišića, ne mož iskreveta dustane. Kaže ima izvještaj doktora da je to istina.
- Koštaće me Popović života. Vjeruj ti meni, nema Popoviću smrti bez malja. Taj će i mene i tebe disprati na počinak. Vjeruj ti meni.
Uctivo peckanje i podjebavanje sagovornika koji vas vec duze vreme davi nekom pricom koja vas apsolutno ne zanima ili vas pak nervira tom svojom pricom,a znate da bi doticni namerno isao uz kurac i na najmanji znak vaseg otpora.
Smarac:I onda sam je privatio,i onda mi je pusila,pa sam je karo u bulju...
Ja:Savetujem ti da predjes na kuvano,ovo sto trenutno jedes nije mnogo zdravo
Smarac:Molim?!Nista te ne razumem
Ja:Pa ti onda jedi bez 'leba
Čovek koji odnosi pobedu u svim segmentima gluposti. Onaj koji osvaja ovacije nakon neke idiotije koja nas ostavlja bez daha.
Pobednik!
