1: Šta reći?
2: Koju slavu slaviti?
3: Da li kad je leto ili kad je zima?
4: Postiti ili ne?
Pitanja su koja se najčešće prožimaju kroz glave "prosvećenih" ljudi. Nažalost, ima ih još mnoga ali nemam želudac da ih sva priložim.
Ti dubokoumni ljudi su mahom bivše komunjare ili pak deca istih. Živeli su u takvom okruženju i sistemu gde se nije verovalo ili bolje reći, nije se smelo verovati u Boga, ići u crkvu, slaviti slavu...
Čast izuzecima ali njihov broj u takvom društvu je bio na nivou statističke greške.
BUM! Fast-forward do 21. veka!
Komšije neće da drukaju tvoju porodicu što slavi slavu kao što su tamo neki drukali mog pradedu. Crkve su još praznije ali to ne smeta da se slave slave, jer one više nisu stvar tradicije, sad su, tako reći in.
U tom novom sistemu vrednosti bivši pioniri i pionirke su bačeni u veliki rebus. Sad, kako to da ništa ne slave? Šta će svet da kaže? Kako odgovoriti na pitanje ,,Komšija kako to da vi ne slavite slavu?''
Obično se na tavanu ili u podrumu negde u mračnom, prašnjavom ćošku nalazi ikona Svetog proroka Jeremija ili Svetog Joakima i Ane koje su zamenjene nekom Titovom slikom ali ko je bre čuo za njih?! Daj da se slavi Sveti Nikola ili Đurđevdan to'e sad u modi!
Obično se i izabere Nikola i to onaj u decembru kad pola Beograda slavi a druga polovina ide na slavu, međutim, problem je što se posti, ko će bre ribu da guli? Nema pečenja, sarme, torte... Druže. Pa to onda nije slava.
Vrhunac kvazi-vernika je baš tad kad se lome da li postiti ili ne.
Uglavnom se ne posti. Iznese se prase, ja'nje, slavski kolač iz pekare Tito i ja i zalije cveće sa svetom vodom.
Nek ti je srećna slava domaćine, Srbine!
Definicija je napisana za MizanTrophy.
Dodatak tortama i slatkišima koji se koristi da bi što manje male dece jelo iste.
- Baaako, a je'l kolač sa suuuvim grožđem?
- Nije pile babino, nije, ...
- A stvaaaatno?
- Ovaj je sigurno bez, samo ti jedi. A i ako ima neko, neće ti ništa faliti...
- Pa dooobro... Gric. Mljac, mljac... mmm, baš je... aaa... aijao... bljuuu, pljuc pljuc...
(dete pljuje zalogaj dok se trese kao da ga je osa ujela. Komad suvog grožđa se izdajnički valja po podu. Ostatak dana ljutito gleda u jednu tačku i odbija da jede...)
Tvrdnja ljudi koji veruju da se svaki problem može rešiti na miran i staložen način, strpljivo i razgovorom, i da se uvek i u svakoj situaciji može naći prihvatljivo rešenje.
Ovo je u suštini krajnje dobar stav, i ja sam takodje mišljenja da nasilje ne treba ni ohrabrivati ni primenjivati. Ali..
Postoje takvi ljudi koji svoju pripadnost ljudskoj rasi mogu opravdati samo fizičkim izgledom. Žao mi je ubogih, gladnih, siromašnih i bolesnih ljudi, ali ovih izroda ne. I to se ne može promeniti kakva god muka i zlo da ih zadese.
Ne može se preći preko činjenice da je sve više morbidnih stvari koje nas zatiču svakog dana. Čovek rodjenoj ćerci napravi devetoro dece, i drži je ceo život u podrumu gde je i siluje. Jedan Nemac nadje lika na netu koji je pristao da ga ovaj ubije i pojede. Porniće u kojima psi, magarci, konji i druge životinje jebu devojku su već gledala i mala deca, pedofilije je sve više........Jednom rečju svet postaje sve bolesniji.
Malopre sam pročitao članak o tome kako je lik živom psu odsekao četiri noge. Jedan drugi lik je psu pucao u kičmu. Šta uraditi takvim i sličnim ljudima?
Nabiti ih žive na kolac, oguliti im kožu i pustiti mrave na njih. Snimiti dogadjaj i vrteti ga nekoliko dana na svim televizijama (makar trajao i nekoliko sati) i postaviti ga na internet. Nešto manje okrutne ali ipak bolne metode je primenjivao dušanov zakonik, i može se reći da je društvo bilo u boljem stanju. Čisto da vidim kome bi još palo na pamet da detetu od osam godina nabije bejzbol palicu u šupak.
Zakon je isti za sve ljude. Neki od njih se ne mogu nazvati ljudima - ne vredi ih tretirati ni kao životinje.
Ubedljivo najviše reklamirani artikal u nekadašnjoj ponudi Teleshop-a.Toliko je često reklamiran, da je ogromna većina ljudi maltene čitav tekst znala napamet, a ako ne ceo tekst, onda barem pojedine njegove sekvence.Posebno je ostao u sećanju navalentan i iritantan glas lika koji ga je reklamirao.Povremeno je dotični proizvod postajao predmet sprdnje i zajebancije u društvu, gde je na pomen njegovog imena, ili poneke rečenice iz teksta, obavezno krenulo kolektivno valjanje od smeha.Nezvanično kruže priče da su ga neki ljudi kupili, i rekli da nije loš?!
Evo pojedinih sekvenci iz tog,,čuvenog''teksta:
1.,,Ovolika porcija upije ovoliku količinu ulja(odjednom se u kadru pojavljuje čaša puna ulja), ali sa Dry cooker-om, skuvaćete obrok uz samo nekoliko kapljica ulja''.
2.,,Kolač u tiganju?!Nemoguće!Mora da se šalite?!E pa sa Dry cooker-om u vašoj kuhinji i to je moguće''.
3.,,Tajna je u patentnom, prirodno zaštićenom stubu vrelog vazduha, koji kruži oko vrele posude''.
Izraz za nekoga koja spolja izgleda kao da savršeno funkcioniše: Ima stalan posao, u srećnom je braku, čak se i sa taštom slaže. On je fin momak, uvek se javlja komšijama.
Ali, pod uticajem judeomasonske propagande đavolje korporacije Dizni, on je izludeo.
Kada je sam u kući, gleda porniće u kojima sve četiri nindža kornjače satiru Ejpril O'Nil od kurca zelenoga dok matori splinter snima i šilji svoju dlakavu pacovsku kurčinu. On potajno fantazira o tome da razapne Lorensa Fišburna i Nikolaja Valueva na grane, i da zatim tera Vuka Bojovića da ih naizmenično oralno i analno zadovoljava, dok ga on spenkuje po omlitaveloj guzici. Najgore od svega, kada je siguran da nikoga nema u blizini, sluša Van Gog.
-Brate, si čuo što je prso komša Radovanović? Izleteo iz gajbe sa motornom testerom iz devedesprve, otfikario noge trima devojkama, i onda rascvetao buljsona mladunčetu dugodlake čivave!
-Doktor Radovanović? Uvek sam mislio da neko ne može da bude toliko normalan a da ostane normalan, ali, ovo je iznenađenje. Ko Dizni da ga je pravio, mater mu sadističku nasadim na kolac posut solju.
Uzvik oduševljenja, kada nam se nešto mnogo sviđa ili kada nam nešto baš ide od ruke.
Keva: Napravila ti je majka tvoje omiljeno jelo i tvoj omiljeni kolač, oko mamino.
Laza: To bre, kevo, što više takvih emisija!
Profesor: Kolega Lazo, ovo i nije neko odgovaranje, ali dobio sam unuče jutros, evo ti jedna mršava osmica.
Laza: Hvala, profesore, što više takvih emisija!
Kiza: Brate, vadi tiket iz kante, dao Šahtjor gol u 95-om.
Laza: Idemo bre, što više takvih emisija!
Najviši stupanj zabave za omladinu, kad se bleji uz pivo i po koju vutranu. Priča se o iskustvima, doživljajima, lažnim iskustvima, lažnim doživljajima, te vicevi, fore, odvale, prokenji, baronije...ali je uzvišen nivo blejanja ekipa gde se često iskenja poneko govno. To je rečenica koja nema preterane veze sa prethodno rečenim, potpuno proizvoljna, savršeno smislena, a ipak golica svačiju maštu kako je to ikom moglo da se stvori u tintari.
Čovek koji je dostigao hipotetički jedanaesti nivo u iskenjavanju nekog govneta je Ajs Nigrutin, džavo ledeni.
...kad sam u Brazilu, ne treba mi jorgan
...zbog tebe ću da prestanem da prdim ispod jorgan
...dam ti malo vode i hleba jedna kora
po tepihu i ustima tebi sada šoram
ti donesi sedlo, ja imam korbač
lupam te po dupetu dok slušam sestre Kovač
kad opadnu mi šećeri zbog tebe jedem kolač
Svetica ili kurwa, svetica ili kurwa, Vladimir Tica ili kurva, kurbla ili slepica, kruha ili šerpica, a sve same gluposti, dospeo sam do toga da sam teo da pišem narodnu pesmu Smrt Bogoljuba Gagića u desetercu, mada nije baš u skladu s temom osim možda ako bi nastradao od kurwice neke pokupljene kod Prokuplja bacila bi mu živu sodu u oči, to sad mladi tako rade, ’78. godine.
Mogu samo smisleno reći da se sećam te reči *svetica* prvi put kad je to Ignjasio ili onaj drugi, David reko Kasandri, odnosno stalno je hvalio da je ona svetica i baš je bio ljigav i njanjav i ako su ga bacili s terase devestotreće i premda sam bio mali veseli mališan Veselin Masleša to me je baš nerviralo: transfer blama pre transfera blama, jebote uporno je nazivaš sveticom a ona obična kalaštura zadojena dorindom, nintendom i orinokom, kuću oće da ti uzne bre, majku onu da ti istera, kralja Milana da utuče Gorčila, e moj slepče kod očiju, a Srbi govna, što bi Era reko, odma masovno drkaše li drkaše na kurwu Kasandru a u isto vreme su uživali u ubistvu prve srpske kraljice posle Kosova svetice Drage Lunjevice koju nožem ubi randu prokelti ciganin, jako učene žene za to vreme.
E to je sistem poremećenih vrednosti u jednom društvu kad je u isto vreme svetica Draga nazvana kurvom a kurwa kasandra sveticom mada muškarac koji kaže ženi svetice treba ga nabiti na kolac na sred Subotice.
Iskreno, ni kralj Aleksandar nije se proslavio sa onim šeri, šeri i lane moje, lane moje, mada možda je i on pričao svetice ovoj, sećam se februar devedes pete, nedelja uveče, obožavanje Genčića u toku, pravi mužjak Genčić i gospodin mada malo zao al za srbijino dobro i kraljevo i onda scena: Draga skida Aci naočare, ljube se, on žmuri a ona kučka ne žmuri, daje nekom iza znake, reditelju Savi Mrmku, i samo uzdišu: lane moje, ah, ah, lane moje, ah, to, to lane jovanoviću ah, ah, to, to lane utačinji sad! I ja povraćam u lavor zelenkast ko Taš tečnost za suđe i kladionica i još čujem Kralja Milana kako kaže:
eh Aleksandre moj ne pravi sebi idola niti kakva lika nemoj kurwama služiti niti ih sveticama nazivati, al ga Aleksandar, u ljubavnom zanosu, na žalost nije mogao čuti.
Da nije Aleksandar oženio Kasandru i da joj nije pričao da je svetitza mitza i tića mu detlića i da nije prešao na katoličanstvo špansko i da ga zlotvori ne ubiše gde bi nama kraja bilo sada ne bi nas toliko izginulo u ratovima pa na ovamo standard jedne Slovačke.
Za takmičenje
Govori se nekome ko je otišao negde sa nekom namerom, pa je i Bog zaboravio na njega.
- Sine, ajd idi kupi prašak za pecivo i kvasac, da pravim kolač, da se osladimo posle ručka.
- Hoću, mama.
- E, kupi i meni dve kutije pljuga, nemam više nijednu!
- Hoću, tata.
7 sati kasnije
- Pička ti materina, gde si do sada??
- Sreo Miku ispred prodavnice pa me zvao da opičimo koju utakmicu PES-a na kompu, i ja odigrao koju i evo me.
- I Bog zaboravio na tebe, da te pošaljem po smrt, naživeo bih se! Marš u sobu!
Reakcija na visoke cene i prirodna pobuna protiv sistema u kojem plaćamo neku stvar više nego što ona vredi.
"Kolač, sveća. Sve ukupno 700 dinara."
"Pope, da nije malo mnogo?"
"Domaćine, a šta da ti kažem."
"Ništa pope, evo tebi 700 dinara pa nek ide život. A da ti meni i opelo očitaš kao besplatni bonus?"
________________
"Sve ukupno 12000 dinara."
"ZA REGISTRACIJU PEGLICE?!"
"Da."
"A da vi meni očitate i opelo za te pare? OD ČEGA DA KUPIM BENZIN?!"
