Nokaut u najavi. Samo mu nedostaje završni udarac.
- Brate, odvalio te Šomi od batina ko malog majmuna.
- Ma imao sam ga na konopcima, nego pička bacio mi prašinu u oči...
- Da,da...
____________________________________________________
- Brazil je na konopcima, nebo se otvorilo, Srbija je prvak sveta!!!
- Ajde ustaj Milane, pola 5 je. Opet kasniš u jabuke.
To su zapravo likovi koji nikad ni ne igraju igre vec samo filozofiraju (uostalom i kad bi igrali kad su non stop na forumu) ali zato sve "znaju" i samo cekaju nekog da ostavi neki komentar u kom hvali odredjenu igru da bi mu odma "dokazali" kako je u zabludi, ocas posla ce reci kako se recimo u nekoj igri koja simulira voznju recimo Ferrari F430 il Aston Martin DBR9 ne ponasa bas dobro, kako mu zvuk nije bas autentican i kako ne lezi dobro na stazi za razliku od stvarnosti, oni to sve znaju iako u zivotu nisu seli u skuplja kola od 3,4 hiljade Evra i voze se uglavnom GSP-om.
Zatim oni vrlo dobro znaju da u recimo HAWX-u Suhoj 27 il Mig29 se ne ponasaju tako u borbi i nemaju takve manevarske sposobnosti iako ne da nisu nikad leteli pomenutim avionima vec sumnjam i JAT-om da su se vozili ikad.
Naravno sto se tice platformi na kojoj se odredjene igre igraju PC/PS3/XBox360 naravno da igre izgledaju najbolje na onom sto oni imaju.
pa ima ih dosta recimo beanchmark, gameplay, emugalaxy....itd.
Nju obično traži osoba koja je toliko u stanju da zanoveta, da joj nešto neodgovara ili fali, da se svim popela na vrh ku.... Uvek je nečim nezadovoljna, sve joj smeta i nikada ništa nije dovoljno dobro. U principu, non-stop zvoca bez razloga.
ja: Evo kevo, obrisala sam prašinu, usisala, bacila đubre, usput sam i hleb kupila, a imala sam vremena i da odem do pošte da platim one račune i odo sad do grada....
keva: Kakav bre grad?!?! Mogla bi ti da učiš malo....
ja: (uzimam nevidljivi tup predmet, udaram nju, pa sebe u glavu)
Nije za kriv kurac.
Stvar lišena svih pogodosti svog vremena, pa tako zakržljala potencira svoje organsko poreklo zanemarujući svoju zaostalost.
Glavni argument organskih stvari, dok pokušavaju da te ubede da su mnogo dobre, je da su hranjene čistim organskim govnima, a ne naprimer Lincerovim n/p/k tri petnestice. Ponose se stvarima koje bi normalni sakrivali u zakopani bunar.
-brt, imam ludilo šemu neka organska vutra malo skuplja i slabije radi, al zato neprskana, neukrstana, djubrena balegom autohtonih goveda...
-Ubij se.
-----------------------------------------------------
-opa, kad ce castis? Cujem postao si tata.
-ma sta, bre, da castim ova mi rodila neko organsko dete, nema ga ni tri kila. Ja, bre, kad sam se rodio skoro pet sam imao. Sve sam kevi picku pocepao, jos ima posledice.
Hodati jako smotano, tako da izgleda kao da će nam se kolena svakog trenutka rastaviti. Stopala se kao po pravilu na svakom drugom koraku dodirnu sa unutrašnje strane. Nije čudno ni ako glava klanja a ruke lete oko tela kao korpe od ringišpila. Sve u svemu sa strane posmatrača izgleda kao da nosimo betonske čizme.
- Gle ga ovaj čupavi kako hoda, povodi se i padne malo malo... Koji kreten smotani.
- Daj ćuti budalo, to je Slavkov mali, ima kad ne jedu mučenici po pet dana, i ti bi se povodio...
- A od gladi, ja reko on namerno vuče noge da diže prašinu.
Fraza kojom infantilni fenser, vrlo moderno odeven, po povratku sa koncerta Nikole Rokvica na nekom splavu, da bi se pohvalio pred drustvom, u prolazu casti nekog andergraund nihilistu sa ajron-mejden majom i dugom kosom, koji prezire sve sto sljashti u mraku. Neretko se takva vrsta etikecije zavrsava ishodom koji fenser nikako nije mogao da predvidi: nihilista uzima fensera za vrat, grubo i bolno ga polaze na zemlju, istrazuje isprva njegov nos svojom pesnicom, zatim bradu, onda se pridize i nastavlja istrazivanje fenserove guzice sa koje sija armanijev orao svojim dotrajalim starkama koje se konacno raspadaju od entuzijazma kojim nihilista odise. Po iscrpljenju svoje ljutine nihilista konacno prekida svoj izliv negativnih emocija, gnevno se okrece ka grupici sljastecih fensera, ali na njihovim licima ne nalazi ni traga od izraza eventualne osvete pocastvovanog im prijatelja. Oni pogledima jedino aminuju i mehanicki klimaju glavama. Nihilista odlazi bez nekog vidljivog ponosa u stavu, a istrazeni fenser se pridize na svoje klimave nozice, otire prasinu sa sebe, i place sto mu je istrazivac pustio corbu iz nosa i ostavio otisak starki na armani lonama. Prijatelji mu pruzaju reci utehe...
Naravoucenije: ne cackaj mecku po piiiiiip, glupim, izdrkanim, kompleksaskim frazicama
p.s. Kada mi se ovo desilo, prestao sam biti fenser.... buhahahaha
Takla ga je jutarnja svežina sa otvorenog prozora i on je otvorio oči. Pored kreveta su ga čekale uredno složene papuče, a za šporetom precizno izmeren decilitar vode. Aptekarskom vagicom meri sedam grama kafe, seda na terasu i uživa u pogledu na lokalno groblje. Dok je izlazeći okretao ključ, dva puta kao i uvek, na leđima je osetio nečiji pogled. Pas lutalica ga je gledao nekako sažaljivo. Zaobišao je psa u širokom luku i nastavio prašnjavom ulicom u pravcu kioska. Novine uzima ne progovarajući i ostavlja tačno onoliko asepsolom sterilisanog novca, kolika im je i cena. Koračajući ka groblju, razmišlja o vremenu. Javili su kišu. Ubrzao je korak i vrlo brzo se našao na nedavno ofarbanoj klupici, pored mermerne ploče sa njegovom brižljivo odabranom fotografijom. Ime i datum rođenja su uklesani, a kamenorezcu je plaćeno da ukleše i datum njegovog upokojenja. Brižljivo brišući prašinu sa mermera, primetio je crne oblake i krenuo polako ka kući. U trenutku dok je otključavao vrata, ispod olovnih oblaka je sevnulo. Navukao je papuče, pa seo u fotelju kraj terasnih vrata, blago se osmehujući. Povremeno osvetljen munjama, uživao je gledajući umrlice na poslednjim stranama, ogromnih, crnih novina.
Zadnja nedelja srednje škole
1. odmor
- ajmo do trafike na pivo
Veliki odmor
- e, ajmo rum kolu, roki skuplja pare
3. odmor
- e aj siđi dole kupi krmaču, samo pazi da te ne vide
kraj škole
- ma de žuriš kući, ajmo na jedno pivo
*** moram da napomenem da je 0.5 l jelena bilo 30 dinara... dobra stara vremena
Ne tako omiljeni preformans ali kranje nužan geg zakivanja matorog ljubimca vam. Iako je bežični prenos izumljen još onomad, ima i dalje onih koji smatraju da je zaključavanje kola na daljinu oblik poltergeista (ma šta god to značilo) pa su tarzanski odlučili da se odupru trendu beta mužjakizma i ostanu dosledni svojim precima koji su zakivali vrata jako kurcom u pičku da je ona uobičajna '''oćeš čekić'' izlišna, često čak i smešna.
Elem(hehe), tačka ide ovako:
Lik robusne ''radnička klasa al dobro je'm, zato sam ovol'ki'' građe levim majgerijem otvara suvozačeva vrata, dizađe damče, naravno, zatim kratkim trzajem ''iz kuka'' oslobađa i sebe iz dveri neovozemaljskih. Zadihane i prilično izmorene al u istu ruku odlučne pojave gorostas se probija kroz otvor koji vlasnici srećnijih verzija automobila nazivaju ''vrata''.
Srećan, izašao je, i dama je tu, sve kul. Ipak ne! On zna da nije gotovo, tek počinje! Spušta levu obrvu Klint Istvud zon, namešta kajš, uvlači stomak, izbacuje grudi, kolena blago povija, triceps održava tenziju, zamah i ... BUM!
Okolna publika ustaje, stresa prašinu sa svojih uzdrhtelih kolena i u neverici se vraća u tminu sopstvenih žalosnih života očarani nedavnim volšebnim performansom.
-Šefe, skratila nam produkcija budžet, ne možemo da radimo onaj završni deo po scenariju. Ono kad Brus nonšalantno aktivira tovar C4 iza sebe i ide ka kameri dok u pozadini suklja ogroman plamen, a Megan mu skače u zagrljaj u onom pocepanom trikou...
-Nemamo ške za jednu pišljivu eksploziju praćenu omanjim zemljotresom?!
-Bojim se da je tako...
-Ma nećeš ga majci! Mali, doteraj onaj trabant što nam bleji u magacinu, iz Crna mačka beli mačor, i daj onom pišljivom Brusu da proba da zatvori vrata...
PK
Kada si u potrazi za kvalitetnim letnjim osveženjem, svaki gospodin sa druge strane tezge će te nedvosmisleno ubeđivati u činjenicu da se nalaziš na pravom mestu, i da je njegova lubenica baš ta koju tvoja duša ište.
- Ne moraš dalje kod ovih seljaka da gledaš sine, nije moja pe'dinara skuplja bez razloga... evo čukni ovu ovde, slatka kao duša, košpe nijedne, ma nema slađe u ovome kraju, sad ugovaram izvoz u Japan...
- Dobro Čiča, a 'el znaš možda kako prima votku kad je na ladnom?
