Skoro neizbežna slika na svakoj međi kada jedan od domaćina odluči da sobali drvo samo da onaj drugi ne bi imao koristi od njega.
-Milorade ubiću te očiju mi! Što mi iseče hrast jebem li ti seme i pleme?! -Tebi u inat konju jedan! Sad možeš da legneš pod moj kurac kad udari zvezda! -Kuš reponjo, sve ti jebem živo! Sad ću da te zveknem ovom sekirom među oči, ima samo da se izvrneš tu! -Čik probaj među da mi pređeš, ima da skupljaš zube po vašari, jebem li ti sunce!
Posle višečasovnog prepucavanja jedan od njih je potegao sekiru, drugi motiku... Epilog priče - dva kretena sa umotanim glavama sede ispred mesne zajednice, jedan pije jelen, drugi lav i podprckuju se dok ih ne rasteraju kučići.
Majkl Kolins je baja koji je morao da čuva spejs-šatl od vanzemaljaca dok su se Nil Armstrong i Baz Oldrin šepurili i zabadali američku zastavu po Mesecu. Zato Kolinsa više ne pominju ni nastavnici geografije dok za ovu drugu dvojicu zna svaki pristojniji vrabac. Upoređivanje sa Kolinsom govori da je dotični neupečatljiviji od driblinga Marka Pantelića i glume u seriji Ally McBeal, te da ga ne pamti ni devojka kojoj je skinuo mrak.
Nalaziš se na žurci sa ortacima sa faksa. U uglu grupa riba koje su išle u Petu gimnaziju sa tobom. "Za mnom", kažeš svom čoporu samouvereno. "Hej, gde ste, mačke? Kako je? Ovo je moja ekipa sa faksa: Šarki, Đole, Miksa i Petar." Alfa-ženka zbunjeno pita: "Izvini, a ko si ti!?"
Opušteno pitanje mirnog čovjeka, nakon pijanke, prije nego što napusti lokal. Umjesto da provjeri da li je platio sve što je popio, njega interesuje ovo drugo, važnije za njega. Lokalo se mnogo, slale su se ture, vrćelo se prstom i udaralo u zvono. Ko će sve to popamtiti.
- Momče, da li je popijeno što je plaćeno? - Da vidim na kasu. Momenat, kako, valjda obratno? - Svako svoj posa', momče. Provjeri mi to, molim te.
Velika bubuljica koja se formira nasred cela. Kod mene se pojavila tacno na dan mature u srednjoj skoli, tako da mi vecina fotografija sa te svetkovine cuci skrivena u nekom mracnom kutku.
