Kažemo kada vidimo baldisanog komšiju kako se vraća kući oko 4, 5 sati popodne (nekad je bilo u 3) time aludirajući na završenost posla za danas: odradio si svoje za danas Radomire, mučena dušo, radeniče, robe roba svečevog, idi sad kući, tamo te čeka đuveč, žena od paprikaša i deca u prezlama i izdanje Poitike za 18. 5. 1987. tad sam se rodio ja.
Sad ide primer, jutro kao, a komšija pita komšinicu koja izlazi iz taksija dok joj vrata od kola uvatila peš mantila od prevrnute kože, komšinice jel gotovo za noćas time aludirajući na to da je ona kurva.
Pitanje kojim se, na najprecizniji način, utvrđuje odakle je ko rodom.
''Odakle si?'' ''Iz Beograda!'' ''Baš iz Beograda?'' ''Rođena Beograđanka, šta ti tu nije jasno? Živela na Dedinju 25 godina, dok moji nisu rešili da me osamostale, pa mi kupili dupleks na Senjaku!'' ''Baš lepo, reklo bi se da si iz fine porodice....A gde ideš za zadušnice?'' ''Joj, ćuti, dobro je da prođoše, jedva se otresoh od onih seljaka iz Donjeg Grabovca, k'o da žensko u nisu u životu videli!'' ''Pljuješ mesto gde ti je sahranjeno pola rodoslovnog stabla??''
Kod Srba poznatija kao krema za ruke, noge, lice, dupe, za sve gde može da se stavi i da ti bude ''lepo''. To što krema za ruke nema nikakve koristi ako je stavljaš na na lice manje je važno.
Rečenica koju kažemo kada naiđemo na ne tako kvalitetan, ali ekstremno jeftin odevni predmet. Nije mnogo lepo, nije ni udobno, a ni velicina ti ne odgovara, ali si svestan da za te pare više ni kod kineza ne možeš da kupiš ni fila papuče, pa se tešiš da možeš da ih nosiš u kući.
Baba:"Jelte a pošto su vam ovi duksevi " Unuk:"Daj bre baba neću da nosim to sa Transformersima" Prodavačica:"300 dinara, čist pamuk" Unuk: (u sebi -ma zajebi, nosiću ih na fudbal) "Daj tri komada i ubaci onaj jedan šorts sa moćnim rendžerima"
Kada se od tebe traži mišljenje o komadu nečije garderobe, a svojim iskrenim odgovorom ne želiš da slomiš srce osobi koja je očigledno veoma uzbuđena što se ponovila, onda pristupiš ovom politički korektnom odgovoru.
-I, šta kažeš, jel ti se sviđa moja nova halijina? -Pa, ono... -Vidi karneriće, a? Pipni, obožavam kad ovako šuška pod rukom, bretelice su preslatke, a taman toliko široke da mi pokriju ove od brusa, a vidi ovo dugmiće u obliku srca, joj preslatko je, a pogle kad se zavrtim, a? Materijal je ekstra, brzo se suši i ne mora da se pegla, sviđa mi se što je ovako šarena, prava letnja, toliko sam sreeeeećna....poslednju sam ugrabila, a šta kažeš, zašto samo ćutiš?
Natpis koji nikada nije stajao ni na jednom poznatom albumu u muzičkoj istoriji, ali je pripisivan Nirvani, Eminemu i mnogim drugim grupama čiji članovi nikad nisu čuli za Srbiju. Proizvod iluzije svakog Srbina da ostatak sveta ima mišljenje o njemu.
A: Kako možeš to da slušaš, jesi čuo da je na njihovom prvom albumu pisalo "Zabranjeno za pse i Srbe"? Video ja!
Jednostavno najbolji film koji je snimljen u poslednjih 20-tak godina. Pored toga što se velika većina slaže da je najbolji u umetničkom smislu, provejavaju priče da ima ideološku pozadinu kao anti-srpski. Ovu tezu brane pričom kako svi likovi, junaci koji iz Srbije idu u rat, idu iz određenih ličnih, ili privatnih, ali nema patriotskih razloga. Jedan je švercer, drugi je narkoman, treći oficir JNA koji ratuje za bratstvo i jedinstvo. A lika koji brani srpstvo nema. Ali svi zaboravljaju lik profesora, koji doduše nije iz Srbije, mada zašto bi neko ko nije iz administrativnih srpskih granica bio Srbin drugog kova? Pa ako se nađe Srbin koji to brani, meni je svejedno da li je iz Trebinja, ili Šumadije. Pored njega, defaktno imamo još dva pozitivna srpska lika. Jeste da tu ima neuravnoteženosti, kroz kordinate prostora i vremena stasale ljude, ali kad posmatrate likove koji dolaze iz ruralne Srbije npr oni koje tumače Pera i Manda ne možete reći da u rat ne idu iz patriotskih razloga. Druga je stvar što njih na neki način zavodi Miloševićev režim preko TV dnevnika. Ne možemo sad , zato što neko nije bio u stanju, u jednom veoma komplikovanom istorijskom vremenu, očekivati da obični ljudi to neporgrešivo raspoznaju pogotovo u prvo vreme rata. Za mene su oni pozitivni likovi, kao i pomenuti profesor, pa i noseći lik koga tumači Dragan Bjelogrlić. Ali sam po sebi rat je mračna stvar, on razvija heroiku, ali i zločin. Ne zato što su ljudi po prirodi loši, i tamo navodno najgori ljudi otišli, ili što je neko dobar neko loš, kako nas učili u totalno deplasiranoj heroici drugog svetskog rata. Neko je rekao „Odlazili smo u rat, neznajući čije grehove plaćamo“, možda smo samo generacija koja treba neke račune da plati. Možda su najrealije zamerke filmu one koje se odnose na one avanturistično-ratne sekvence, koje bi se u američkoj kinematografiji do perfekcije odradili, ali ono što je najbitnije, vidimo ljude s dušom. Tako da možda koja zamerka, ali generalno to NIJE anti-srpski film, nego film ljudi koji su hteli da pokažu malo i drugu stranu, koji nisu hteli da se dodvoravaju zapadu, za razliku od npr nesrećne Mirjane Karanović koja više ne zna ni gde ide ni šta radi. Prvenstveno Bjelogrlić i njegova ekipa su ti koji imaju patriotski osećaj, i snimili su najbolji film o proteklim ratovima, daleko bolji i kompleksniji od onog koji je dobio oskara.
Preovlađujuća osobina beskonačnog broja inače agresivnih napadača, neprijatelja glavnog glumca u borbama bez oružja. Svi oni lepo čekaju svoj red, napadaju jedan po jedan, plešući i trčkarajući oko dvojice koji se biju.
