Dobro poznat izraz za smorenog Gimnazijalca kome posle časa nije nidočega. Inače služe za dizanje krvnog pritiska i pulsa i bude u vama najmanji delić nagona krvoločnog ubice.
-Istinit dogadjaj
*Ponedeljak, 10:30
-Nervozno cupkam nogom gledajući u sat i naravno očekujući zvono.
-Profa drobi o Filipu IV Lepom a mene crvi izjedaju.
-Kad ono: ZZZZzzzzzzzzzzzzzvvvvvrrrrrrr!!!! Zvono!
-Trpam one knjižurine u torbu i pravac pekara, da se povratim.
-Naručim hamburger od neljubazne radnice i čekam....
-Kad utom nešto tutnji i tu smo, ulazi mali psihopata!
-Psihić(zadihan, trkali se do pekare): Ja 'oću mali hamburger!
-Neljubazna radnica: Polako bre mali, dečko je prvi naručio!
-Psihić(misli na hamburger): Mali, mali, mali, mali, mali, mali, mali!!!
-Neljubazna: Mali dobićeš spatulu po glavi!
-Uštva mala: Mali, mali, mali, mali, mali, mali, mali!!!
-Ja (ključam, jedem živu djecu): Gospođo, molim vas, dajte mu moj hmburger pa nek' pali da mu ne bi' glavu otkinuo! Meni stavite drugi!
-Ona mu dade i on pobeže.
* 15 min čekanja
-Ja (pojeo svu živu djecu): Jel' gotov moj hamburger?
-Neljubazna, gluva kretenka: Šta, pa dade li ti onom malom?! Aj sad ću staviti da se prži.
-Ja (u afektu): Šta ćeš staviti jbm li ti krušnu mrvu!!! Čekam ovde pola sata kozo gluva!!! Neću ti ovde više nikad ništa pojesti!!!
- Idem, pognute glave, sa krčećim crevima... i što je najgore, ka Gimnaziji.
Tokom potrebe za jasnim i glasnim stavljanjem do znanja nekome da određena stvar mora da mu bude "crystal clear" po svaku cenu, najnormalniju upitnu rečenicu koja bi glasila: "Jel ti jasno?", ubrzamo u govoru i skupimo u jednu reč, kao pocepani deo čarape kad savijemo ispod prstiju... Kao puž rogove... Kao na hladnoći babina pi.... OK IDEMO NA PRIMEEER!
(U busu...)
Nadrkana rospija koja tek ulazi: Momak...... Momak..... MOMAAAK (Drma ga za rame)!
Prosto... Momak: A?
- Hoćeš da ustaneš da ja sednem?
- Ne mogu, izdržite jos par stanica, nije puno...
- Aman bre pomeraj se da te ja ne bih pomerila!
- Slušaj bre baba, nemoj da mi se kurobecas ovde! Ja ceo dan šetam po gradu kao da skupljam peticiju za oslobađanje Šešelja, noge su mi kao testo za krofne kad odstoji, a ti sigurno kad je otvaranje supermarketa spremaš se za taj dan kao Usain Bolt pred svetsko prvenstvo da bi utrčala u prvi red, ne bi li dobila GRATIS 200ml ulja, konzervu tunjevine u komadićima i da isprobaš sve žive proizvode na tezgama za promociju i degustaciju, a sad mi se tu namećes a pošla verovatno po 3 glavice kupusa koje su jedva veličine pola mog levog guza i kajmak.... I NEĆU DA TI USTANEM, ELTJASNO!
Najgledaniji rijaliti svakog ulaza. Nešto daleko bolje od Pinkovih farmi i velikih braći.
-Ženo, ajd' roštiljaj do devedeset devet kad već nema ništa na TV-u, da vidimo šta ima kod nas?
-Koji si snajperista, još malo ćeš sa baba Zorkom pod ruku da komentarišeš... Evo ti kad si već zapeo!
-Hehe, vidi ga Mića nosi merdevine u podrum, kad mu iskoči neki leš, hehehe... Usraće se matori dripac.
-Šta radi ova Milojka, ona k'o da spava u ovom ulazu.
-Pusti bre ženu, vidiš da čisti smeće što su sinoć Perišići doneli. Oduvek su bili niža klasa.
-A, gle što se Manetova ćera cmače sa dečkom.
-Hehehe, futavac, aj pusti rikord, da mu posle na nos nabijam, kad mu pokažem kako mu ćera usavršava francuski, a kako naša uč... Kuku, vidi ove sramote! A šta ti snimaš koji đavo vidiš šta nam ova naša radi! Šta će zgrada tek reći, jao! Sigurno su uzeli kokice i otvaraju šampanjac. Evo, zvoni i telefon! Brže pušku!
Lik koji je vešt u tome da iščeprka sve moguće ogriske i ostatke iz frižidera koji još uvek nisu u mapet fazi. Onda zbućka sve to, obavezno zalije pivom dok se krčka i na kraju ispadne nešto neidentifikovano ali savršeno jestivo, nekad čak i ukusno.
Takvo jelo ima ubedljivo najbolji ukus ako se izgubite negde dok ga kuvar sprema.
- Aj idemo do pekare matori, nema ništa u frižideru.
- Šta bre nema, sa'ćeš da vidiš kad ti matori smuti nešto ima prste da poližeš.
- Aman bre Žile baci taj kajmak, ukvario se još prošlog meseca, potrovaćemo se ko pacovi.
- Ne beri brigu majstore, prokuvaćemo mi to dobro da ubijemo salmonelu... e, evo ga i onaj okrajak viršle što sam glodao prošlog vikenda, da vidiš kako će lepo da omekša kad je poparim mlekom.
- Nije valjda onim mlekom što si doneo od kuće? Da je malo mlađe zvali bi ga sir.
- Ne fali njemu ništa, nego kad već pomenu sir, mogli bi da iseckamo na tanko i ovu rolnicu što se oseća na gorgonzolu i malo da je...
- Id' u kurac manijače, to su moje čarape!
- A dobro, to onda nećemo, eto, imam sve što mi treba, sad gledaj magiju.
...
- I? Šta kažeš?
- Da znaš da i nije loše, podseća malo na kobasice u kompotu od kajsija što je moja bivša spremala. Ako preživimo častim te jelenkom.
Borbena grupacija od najmanje tri ženke, najčešće su to srednjoškoljke/studentkinje Megatrenda/frizerke/wannabe Olja Crnogorac devojčice/WC Facebook fotomodeli/manekenke u pokušaju itd., koje u punoj ratnoj opremi i nosićima & nosinama, koji uzleću ka nebu, polaze u sumrak u lov na pripadnike divlje muške rase, koji im služe podmirenje njihovih životnih i životinjskih potreba.
Pre polaska eskadrile u akciju, neophodne su višečasovne pripreme, a pre svega nameštanje i provera opreme, koja mora biti proizvedena od strane najpoznatijih svetskih kreatora. Ipak, to je rezervisano samo za najbolje eskadrile, tako da većina koristi kinesku surogat opremu, nabavljenu na lokalnom buvljaku kod nekog pripadnika oblika života poznatog u nauci kao Rumunski mafijaš. Vrlo je bitno da oprema pri svakom uzletanju bude brižljivo i besprekorno nameštena, jer se tako uvećavaju šanse za uspešnu lovinu.
Pripadnice eskadrile moraju biti maskirane ratničkim bojama. Najčešće su to boje marke Avon i Oriflame, koje su specijalno dizajnirane od renomiranih svetskih stručnjaka, da bi skretale pažnju napaćenoj muškoj lovini i na taj način lov učinile lakšim i efikasnijim.
Posle višečasovnih priprema, u sumrak, dolazi do uzletanja eskadrile, obuvanjem specijalne dodatne opreme poznate u NATO standardu kao Štikle marke Jebi me.
Za uspešnu akciju, iskustvo je jako važna stavka, te je vođa eskadrile najčešće čeljade sa najviše izvedenih letova i potvrđenih pogodaka. Vođa eskadrile organizuje borbeni poredak, markira najbolje mete i utvrđuje taktiku i smer napada. Jedna od najvažnijih dužnosti vođe eskadrile je i sprečavanje da neka zabludela pripadnica vazduhoplovne eskadrile (u daljem tekstu: avijatičarka) naruši borbeni poredak ili da napusti eskadrilu.
Prilikom izvođenja akcije, koristi se široki spektar sofisticiranih napadačkih taktika, od kojih je najprepoznatljiva, a možda i najkorišćenija taktika nazvana Batajničko otvaranje, poznatija i kao metod Tako bih želela da se zaljubim.
Najiskusnije avijatičarke bolje opremljenih eskadrila nose specijalno dizajnirane pancir prsluke od naprobojnog silikona, najčešće u predelu grudnog koša i usana, koji ne samo da štite psiho-fizički integritet avijatičarki, već su i moćno sredstvo za napad na bespomoćne primerke divljih muških hordi.
U slučaju nedostatka iskustva, javljaju se znatne opasnosti po avijatičarke npr. mogućnost ulova totalno neupotrebljivog primerka lovine poznatijeg u narodu kao Astronom.
Velika opasnost je i mogućnost da se zabludela avijatičarka izdvoji iz borbenog poretka, a u najgorem slučaju i da napusti eskadrilu, čime postaje avijatičarka u penziji, znana i kao Brižna devojka.
Kod izrazito neiskusnih avijatičarki, dešava se da nestručnim korišćenjem napadačkih taktika, nagnaju u beg potencijalnu lovinu, čime zaslužuju pogrdan nadimak Lanina vremenska prognoza.
U slučaju preteranog broja časova naleta, a bez ulova dobrog primerka lovine, koji može da joj omogući valjani remont, pripadnica ekadrile postaje rashodovana avijatičarka, koja se stručno naziva terminom Za nju više nema rezervnih delova.
Natenane ubadanje mentalnom iglom svake pojedinačne nervne ćelije, uživanje u njenom prasku i smrti, neshvatanje agonije nosioca njenog DNK materijala i na kraju snošenje teške kazne kada ponestana materijala za nabadanje i pacijentu pukne film.
- 'Ajd mi časkom operi kola. Ovaj u praonici traži 300 dinara. Što da mu bezbeze plaćam kad ti radiš za mene i svejedno dobijaš platu svaki mesec? Nađi samo crevo, tamo je negde u podrumu iza uglja. Posle otiđi do pekare. Ti to na biciklu za sekund, a i skup je benzin pa da se ne njakam sa ovim Pežoom. Znaš i sam kako troši. Uzmi dva bureka i jogurt za moju ženu. Evo ti 200 dinara, a ostatak zadrži. Ode ja sad do kladionice, a ti ostani danas duže. Treba da dođu neki iz Šapca. Svejedno nemaš ženu pa te niko ne čeka kući.
- Važi gazda.
- Čekaj! Gde ideš? Uzmi prvo crevo iz podruma!
- Idem časkom do poreske uprave da im odnesem neke papire pa kod onog ćelavom istetoviranog što ste mu uvaljali kamion kineskog pokvarenog pasulja. E da, prošle tri nedelje ste pili istu kafu kao i pre. Bila je malo gorča zbog nekih dodatnih telesnih izlučevina. Hvala na 200 kinti, taman ću imati za taksi.
Džoker u toku školovanja, iliti caka koja se koristila zarad izbjegavnja blama pred razredom zbog nepoznavanja elementarnih stvari i sigurnih napada od strane roditelja zbog još jednog neprijavljenog keca kad se vrate sa informacija. Sledeći čas se po nepisanom pravilu izbjeva uz pozivanje na falsifikovano opravdanje urologa privatnika. S obzirom na to da je i život u jednu ruku škola, ova fraza dobija na značaju u mnogim sferama ovog života.
-Da, volim da kuham, šta je tu čudno?
-Čudno je to što si jedino muško dijete u kući, treba da nastaviš lozu, a ti treniraš karate i planiraš da upišeš za kuvara. To je čudno.
-Jeste, da, a to što sam prošli mjesec kući spremao sendviče za školu, zbog tvoje ovisnosti o pokeru koja je srazmjerna tvojim gubicima tamo, to ništa?
-:isfolirani kašalj: Idem do WCa, pa ćemo nastaviti. (Čuje se otvaranje ulaznih vrata i paljenje automobila.)
-Tanja!
-Nisam ti ja Tanja, ja sam ti mama.
-Dobro Tanja. Nego, jedna stvar me kopka posljednjih par dana, a zbog godina koje si provela u kuhinji, nadam se da mi možeš pomoći.
-Otvori dušu Olivere.
-Primjetio sam, kotkogagod da odem, da se grah sprema za dva do tri naredna dana, zavisi od staleža, kvaliteta samog jela, kakogod. Zbog čega je to tako?
-Reći ću ti kad malo porasteš. Pusti to, nego ajde pogledaj šta ti je sa ocem, otišao u WC a ne oglašava se, što mi je čudno za njega. :prelazi dlanom preko znojavog čela, sretna što se ovaj put izvukla:
Ne, nije ovo (samo) pesma Riblje Corbe! Ovo je kompletno stanje duše, a i tela, bogami. To je ono kad ustaneš u 06:45, posle iz ko zna kojih razloga neprospavane noći (moguće da imaš nesanicu, a da i ne znaš da imaš ili da ti je komšija slao sina u vojsku, pa je lumperajka ispod tvog prozora potrajala do jutarnjih sati itd.). Napolju još uvek mrkli mrak (svanuće tek za sat i po, dva), u kući zima da se upišaš jer niko nije ložio vatru još od sinoć...
U polusnu se spremiš i na jedvite jade odeš u školu, pri čemu još i zakasniš na prvi čas, pa ako imaš sreće, pustiće te da prisustvuješ uz, naravno obavezne rituale tipa: ‚‚Nemoj da ti se ponovi!", ‚‚E, hajde ti sad blago meni na tablu, baš mi treba dobrovoljac!" i sl., a ako pak nemaš, isteraće te napolje da se malo još mrzneš u hodniku ili u školskom.
Na sledećem času profa smara o nekim samo njemu poznatim istorijskim događajima, dupeuvlakači neumorno rade, dok se tebi kapci sami zatvaraju i misliš ‚‚Kad li će taj veliki odmor...?" Konačno zvoni, i ti sav srećan potrčiš do pekare, kad ono - ostale ti pare na stolu jutros, pa ćeš morati ili da prosjačiš po odeljenju ili da se unapred raduješ maminom ručku, koji te kući očekuje...
Na sledećim časovima uspeš da popraviš ocenu (sa dvojke čak na trojku), neki profani te još malo smore (nije ti bilo dovoljno) i nađe se neki odeljenski kenjator da ti prepričava svoje doživljaje iz grada, u koji nikad nije izašao. Tako malo po malo, skupljajući negativnu energiju od ranog jutra, dočekaš i to zvono za kraj sedmog časa i sam kreneš kući (najbolji drug ti je, gle čuda, danas bolestan). Usput sretneš bivšu ljubav (samo ti on/ona fali), te se setiš nekih lepih momenata i bude ti na trenutak žao, ali već si stigao kući i ulećeš u kuhinju, gledajući prvo u lonac, pa onda u kevu. Kad ti tamo, a ono međutim! Umesto nekih mesnih specijaliteta, sačeka te neka posna boranija. Šmrljaš po tanjiru nekih desetak minuta i gunđaš u sebi. Taman kad pomisliš da ćeš posle ručka konačno moći na miru da sebereš sve utiske i da odspavaš malo, na scenu stupa inspektor Mama, ispitujući te o svemu do najsitnijeg detalja i pri tom držeći propoved o tvom aktuelnom ponašanju, počevši od toga kako ne znaš gde ostavljaš stvari, preko toga kako postaješ neodgovoran i ne učiš, pa sve do toga da će te ‚‚ti tvoji đavoli što slušaš" upropastiti i da počinje da sumnja da si upao u loše društvo. Posle predstave u vidu monologa, napokon ostaješ sam sa sobom. Ulaziš u sobu i zatičeš širom otvorene prozore i zavrnute radijatore (momentalno ti je jasno da je baba provetravala sobu). Sada ne znaš da li da izađeš napolje da se malo ugreješ ili da se jednostavno ubiješ, lakše je, a i izbeći ćeš sve što se nameračilo na tebe danas. Utom se pojavi i tvoj/a mlađi/a brat/sestra, da mu/joj napišeš sastav na temu ‚‚Jedan lep dan". Pošto oteraš jadno dete gde mu nije mesto, javlja se ćale sa onom antologijskom: ‚‚Što gubiš vreme džabe, bolje ti je uči nešto!"
Sada već ozbiljo razmišljaš o tome kako bi izgledalo tvoje oproštajno pismo i da li uopšte da ga ostavljaš. Polaziš u sobu i usput baciš pogled na ogledalo, prepadneš se, videvši prizor iz horor filma u obliku svog lica, pobegneš i misliš ‚‚Pa dokle, majku mu...!?"
Ni sam ne saznavši kako, dočekaš veče, sedneš za komp. (pa kud puklo da puklo), pravac www.vukajlija.com, opišeš lepo celo sranje koje te prati čitav dan, i napiješ se minusa...
JNA.
A, pa ne može oba na Marakani. Ima i ona ''Druga Srbija''.
Režija: Šotra. Gorčin napljuvan u Kuriru za fušerski odrađeno Otvaranje.
Voditelji: Sloboda i Bosiljčić, pa zar je iko sumnjao? Il' je Vojin? Jebem li ga, ne vidi se. Al' isti kurac. Neobrijan. Mislim, taj jedan od njih dvojice, ne kurac. Za kurac ne znam, stvarno.
Završna ceremonija može da počne.
Voditelji komentarišu retrospektivu događaja sa igara na video bimu. Ređaju se slike: Felps vari buksnu u blokovima, američki ''drim-tim 28'' repuje sa Cvijom i Đoganijem, ide pejzaž sa Avalskog tornja gde su održani skokovi u obližnji bunar, Putin pod dejstvom rakije džudira Obamu iponom uz kez ''ju madafaka'', Marijana Mateus zdušno bodri pancere u ''naci-snajka'' korsetu, Turci se osećaju kao kod kuće, slika reprezentativaca Srbije na pobedničkom postolju - nema, biciklisti trče uporedo sa maratoncima, jer bicikala takođe nema, svi zajedno trče rutu od 42km tri puta oko Srbije (po korigovanim granicama iz Tiranskog sporazuma 2026.) sa kraćim zastojem kod Bubanj potoka, jer putari nisu obavešteni, traže da se plati prolaz, a pa ne može to tako, nek' se oni olimpiraju preko nekog drugog, ovde ima da se plati brajko moj, 3 evra na belo ili 1,80 bez računa, al' da znate, nema kusur da se vraća, kakav je to bezobrazluk, onda slika JK sa naočarima i gola bodri svog Duška koji dohvata lopte na mačevanju, kralj bakra i žena mu uživaju u konjičkom sportu i sve im nije jasno ko tu koga jaše, Berluskoni u Skadarliji kiti svirače dok mu u krilu sede tinejdžerke iz Zaklopače, naslov u novinama da su pokradene bronzane medalje nađene u Karton sitiju i vraćene dobitnicima...
Zatim defiluju svi učesnici, različitih rasa i veroispovesti, vijore zastave svih duginih boja, svi su veseli i razdragani. Šavija i Čegi kapiraju da im se ispred nosa odigrava najveća gej parada ikada održana u svetu! Azdejković maše iz mase okružen kubanskim odbojkašima i trinidađanskim sprinterima, zakićenih dokolenkom, i šalje poljupce Voji Šešelju koji sedi u počasnoj loži nakon što je pre neki dan konačno rasformirao haški tribunal. Vojvoda pušta dva najmlađa sina na njega i ovaj volšebno nestaje sa priredbe.
Jednom rečju, svako ko iole vredi, na ovoj kugli zemaljskoj, je i učestvovao i pobedio u ovim igrama. UN održava vanredan sastanak i Ban Ki Mun iznosi predlog da se igre u Srbiji produže za još koji mesec, zarad sveopšte svetske dobrobiti. Jeremić replicira i kaže da kod nas igre nikada i ne prestaju. Kofi Anan i Havijer Solana klimaju glavom u znak odobravanja. Ostatak planete klima glavom u ritmu ''Znam za jedan grad...'' čime se ceremonija privodi kraju. Toma i Boris zagrljeni drže upaljače dok ćutkaju Ivicu koji se dernja:
- Ceco, kad je moj red!? Naručio sam ''Miljacku'' još pre sat vremena! Pa valjada sam i ja neko mudo ovde? Ceki...
Olimpijski plamen gasi prvi do vatre čija bešika više ne izdrža da nosi tekućinu donetu sa Bir-festa. Biće da je Englez, jebem ga pirgava i nevaspitana. Il' se samo pravi?
Do viđenja u Mojkovcu 2032!
Za to vreme, u Guči, Mrka i Velja traže od gazde kafane da prebaci na drugi, ima prenos. Na prvom je ''Bolji život'', pretpostavljate.
- Mamu mu bre jebem Veljo, prođe i ova gungula, a?
- Bata Mrko, mlogo lepo smo ovo opravili, namiren svako ko je bio ugrađen i još dobismo helidrom do Guče. Zauvar.
- Uh, još samo nek mi moja Ana rodi unuče kako treba, sve ću lako.
- Šta 'oće više ta Ana Bakuta? Svaki daaan Ana Bakuta! Dao bi' joj da mi puši, al ružna, jebi ga...
- Ne jedi govna Velimire, nego žvaći taj kupus!
Osećaj promene u nečijem emotivnom statusu koji retko ko poseduje, a izabrani koje, po njihovim rečima, Bog obdari ovim darom, postanu čuveni pevači balada u Srbiji.
Najsvežiji primer posedovanja hipersenzitivnosti je Sergej Ćetković, grdosija od dva metra, čije meko srce i topli osmeh, topi pred sobom sve hladne barijere i ruši mit o Balkancima kao tvrdom i zatucanom narodu bez osećanja, jer on oseća. On se saživljava sa svima koji pate. On vodi ljubav sa svojom publikom na duhovnom nivou.
Osećaj hipersenzitivnosti je jednom opisao kao neki dubok bol koji oseti u duši, u momentu kada neko pati i kada je ostavljen, kao i neko čudno treperenje vazduha oko njega, nakon čega odmah uzima papir i olovku, a ruka sama počinje da stvara srceparajuće reči, dok njegove suze natapaju papir po kom piše kitinjastim pisanim slovima, čineći da ta pesma dobije novu dimenziju osećajnosti koju njegova publika toliko voli kod njega.
Međutim bol u duši nikada ne može da umine samo posle pisanja pesme, pa čim uspe da zaustavi suze, odmah počinje da pravi sendviče koje nosi napuštenoj deci, hraneći ih svojom rukom, a nakon toga na ulici nalazi malog psa lutalicu i odvodi ga kući, gde ga nahrani, okupa, pa zatim celu noć drži u krilu i mazi. Tek nakon toga bol umine i može da se ode u studio na snimanje te pesme.
Naravno, ja ga smatram ozbiljnom pederčinom i njegova hipersenzitivnost mi opasno ide na nerve, jer iako uspem uvek jako brzo da prebacim kanal kada naletim na njegov spot, dovoljan je sekund samo da ga vidim i da poželim da mu opalim šamarčinu preko onog njegovog plačipičkastog smeškića, pa da stvarno ima razloga da plače.
Novinarka Lajfa: Vaša nova pesma Srce mi tuguje odmah je po premijernom emitovanju zauzela prvo mesto na svim top listama. Kako uspevate uvek da iznova i iznova oduševite publiku i napravite tako divnu, uzvišenu pesmu?
Sergej Ćetković: Izvinite zbog ovog uzdaha, ali ovako lep dan uvek izmami najlepše u meni i svima oko mene i onda moram da zastanem sa mislima sekund, da pogledam u cveće i ptice, kako bi uspostavio balans i nastavio da pričam sa vama.
Novinarka Lajfa: Samo polako. Poznato nam je koliko ste osećajni.
Sergej Ćetković: Hvala. Pa kako da vam kažem....čekajte. Stanite. Bol. Bol u duši. Neko negde pati. Neko tuguje. Vazduh treperi. O Bože. O Bože koliko je samo boli. Nemam papir i olovku. Moram da pobedim bol. Molim vas, dajte mi vašu ruku da je milujem. Moramo do pekare da kupimo hleb i nahranimo golubove. Moramo do Tiršove takođe. Odmah. Pomozite. Koliko samo želim ovog trenutka da usvojim neko gladno dete....
Novinarka Lajfa: Evo vam papir i olovka. Zašto plačete Sergej?
Sergej Ćetković: Dajte mi...šmrc....samo da počnem pesmu....Ti si bila jedina, u srcu mome, u duši mojoj. Ti si bila meni sve, a sad te nema, svako jutro, Bogu se molim...da, da, da. Malo je bolje. Smirujem se....uf....ovo je bio težak raskid negde. Mora da je đubre prevarilo. Slomio joj je srce.
Novinarka Lajfa: Bože. Koliko snažno osećate emocije. Nije me sramota da priznam da sam pustila mali piš u gaćice sada.
Sergej Ćetković: Onda ću ovu pesmu koju sam sada počeo da pišem, posvetiti vama. Već vidim spot. Crno-beli. Ja trčim po poljani, na poljani je simfonijski orkestar. Melodija je tužna. Devojka plače. Ja prilazim. Milujem je. Moram odmah do studija. Doviđenja.
Definicija je napisana za *Mizantrophy*
