UPOZORENJE!!! Usled nabreklosti kurca kao posledice čitanja ovog teksta naćićete se u zabludi zašto ste istukli kera.
Izgovara se brzo, moderno, bez akcenta i sa blagom dozom blama, onako kao blickrig gluposti, morate baš tu reč da upotrebite pa je ispaljujete antifa. Uf! Sad je lakše. Sad priča može da se nastavi: Nema ni metar dana kako si se zagrcnuo sarmom kad ti se u udarnom terminu na 22 inča svetinje pojavio taj prodidži. Taj spoj nespojivog. Pedeset kila jada u kožnoj jaši sa nitnama, hipsetrskoj crvenoj ešarpi i ciklama čirokani, Čeova lobanja se kezi sa znojnice, fleke od danonea na visoko podignutoj levoj pesnici. Gutalj ladne pivčuge te vraća u život samo da izustiš: “Šta koji kurac!?”. Odgovor je stigao nedugo zatim ono je progovorilo, izustilo seven dejs bljuvotinu od koje ti se čak i tvoj srpski želudac okrenuo. Gasiš teve ali tebi u glavi odjekuje #anarhija #ateista #boškobuha #decaratnici. Milan iz penala vodi 1:0, ide tiket, do jaja #anti #fa. “Miči mi se iz glave pogani!”. Ne znaš? Pitaj brata gugla! Anti – (lat.) protiv. Okej Fa – dezedorans. A?! Aj opet: Antifa – Ideologija koja ujedinjuje modernu levicu u borbi protiv fašizma. Protiv čega? Fašizma? Pa to ne postoji. Šta je pričalo još? Plee Ako su na dnevniku znači da su se nakotili, a ako su se nakotili deliće ih na ulici za džabe. I zaista u kasnim večernjim časovima na trgu oni su tu sede u kutiji, neki matori komunista ih deli na usvajanje. Prilaziš, opušten rč na licu grč.
- Dobro veče. - Dobro veče prijatelju. - Prijatelju? Mene si našao da troluješ? Nismo mi nikavi prijatelji, slušaj belo odelo mojne njaške nego daj mi reci je l’ jede ovo puno, čuvao bi jedno. - Ne, ali ume da se uneredi žiletom po podlaktici i da češe rektum od saksiju filadendrona. - Nemam filadendron, više sam sanseverija tip. - Imaš internet? - Imam. Je l’ troši puno? - Samo ju tjub, mora da se hrani novim informacijama i da ga drvi na anonimuse i postere na demotivaciji. - Au! Nema veze daj mi jedno. - Evo ti ovo, zove se Dario. -------------------------------------------------------------------------------------------- - Hoćeš da hasaš nešto? Imam neke sarme od juče? - Imaš neki celer? - Celer? Ne, šta je to? Kapirao sam da vi mladi ne jedete sarmu, više ono kao mek kaefce i to. - Ne jedem ta kapitalistička govna! Ja sam vegan. - A sarmu? - Nisam nikada probao. - Probaj, to ti je staro tradicionalno jelo, nema slave bez sarme i tamjana hehehe - Ne slavim, ja ne verujem u Boga. - Naravno da veruješ. Dario? Dobro, katolik si? - Nisam, ja sam ateista, vera navode ljude da postaju zveri i… - Ali tvoji su Hrvati, katolici, to je okej, hrišćani ste, tako si vaspitan. - Nisam Hrvat, ja sam kosmopolitan. - ŠTA!? Slušaj, ja jesam Srbin i imam kolekciju VHS-a Šešeljevog rijalitija holandske produkcije, ali nemam ništa protiv Hrvata, opušteno. - Kosmopolitan sam. Hrvatska je ustaško fašistička tvorevina stvorena na krvlju još fašističkijih srpskih homofobičnih četnika. - Nisam ovo hteo da radim ali stavi ovu ogrlicu. Tako. Vidi, kad počneš da kenjaš mnogo malo ću te rokam strujom. Okej? Super je i kao pomagalo u seksu hehe - Seks je precenjen ja zadovoljstvo pronalazim u AAAAA! - Hehehe samo da proverim kako radi. Šta si ono pričao? - Zadovoljstvo pronalazim u rušenju sistema. - Nije to loše, znam, meni se petog oktobra digao kad sam video Džoa kad razgrće ULT-om. - Doveli ste tad na vlast kapitalizam i proevropske snage koje su razorile zemlju. - Mislio sam da si protiv fašizma. Upoznat si sa činjenicom da je EU stvorena kao unija Francuske i Nemačke kako bi se sputala svaka ideja nacionalnog socijalizma u Nemačkoj? - Ja sam gledao klip gde kažu da je EU porobila mnoge zemlje bukagijama kapitalizma. - Znači ti si u principu samo anti? Ono šta god čuješ ti si protiv? - Pa ne mi jesmo za socijalizam, komunizam, levicu. - Znači ti si komunista? - Ne ja sam antifaAAAAA! - Hehehe nisi se nadao a? Jebe ova stuja, rekoh ti ja. - Pogledaj klip videćeš i ti kako je anarhija rešenje za sve naše probleAAAAA! - Ups, šta si rekao? - Da pogledaš klip na ju tjubu. - I šta ima tu da se vidi? Ima neke pičokare kako igraju odbojku na pesku? - Ne, ima objašnjeno kako je prisustvo interesa nacije put u smrt a politikAAAA! - Nemoj da pričaš, nisam te ništa pitao. Glup si, znaš? Zaveden, jer si sisa mala neizvučena koja leluja kao prut na jugovini. Ima vas više a? Vi ste snop pruća a? Jaki ste zajedno? Interesanto. - AlAAAAAAAAAAA! - Ne upadaj mi u reč. Dizao ti se na drugare u svlačionici pa si odlučio da ih zadiviš kvazi pank fazonom, svojim interesovanjem za politiku i spašavanje sveta od tirana? Znaš da sad njihove kurčine blajvaju antifa kučke koje su sa ukusom jarčevine došle do spoznaje istine da su u zabludi. Ti si antifa kučka, shvataš? Samo lajete i kevćete i kad vam dođe alfa pokunjite se i pobegnete u kućicu. Shvataš da si na kraju lanca ishrane? Shvataš da si štene iz kutije, ne napušteno nego odbeglo iz društva koje sam usvojio i imam nameru da te prevaspitam a za propagadnu neću koristiti video klip nego kukuruzni. Ti si anarhista i ateista a do jutra ćeš moliti Boga da ima zakona za mene. Ali sutra ćeš mi biti zahvalan. Znam. Možda ćeš da jebeš, sklepaćeš kopile, jer ne znaš da ga izvadiš, jer se iskustvo ne stiče iz video klipa. Iskustvo se stiče preko grbine a ti preko svoje nisi puno prevallio, zato počnimo. Šta si ti? - AntiAAAAA! - Kako? - AnAAAAAAAA! - Ne čujem?! - AAAAAAAAAA! - Biće ovo duga noć...
Ili nakon ponoći, ili celu noć. Znate ono kad smo bili deca pa bio koncert u podne i onda čučiš ispred televizora i izigravaš majmuna neartikulisanim pokretima, ili roditeljima skačeš na glavu pitanjima - a kaće crtani? Sada isto to radiš, ali ispred vrata komšije koji uveliko upražnjava, ako imate sreće, operu ili bumbarov let, ili ako ste nešto galaksiji nažao učinili, onda farmu, Daru Bubamaru i ostale domaće životinje što kriče. Elem, da bi situacija bila zanimljivija, koncert u ponoć je propraćen povikom drugih komšija ili komšinica, policijskom patrolom, ili pokušajem fizičkog okršaja među susedima.
- Komšinice, pa opet Vi? - Jeste. Ja. Da li biste mogli da budete ljubazni, dragi komšija, i utišate radio? - Radio? Ja nemam radio! - Dobro, onda televiziju! - Aliii nemam ni televiziju! :zličasti kez: - Dobro, čoveče, pojačali ste nešto šta god da je to, utišajte! - A što? Je l vam smeta? - Ma ne, ne smeta mi! #$%$#&%#!!!!! - Dobro, utišaću. Tišina pola sata, a onda čekić po stanu landara. Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr - Oooo, komšinice, pa šta ja sad? - Lupate! Udarate u zid! Probudili ste me, ne znam gde se nalazim, mislim neko obija stan! - Jaooo, ovo je miran kraj, ne bi se to dogodilo tek tako... - Ma je l? Miran kraj? Miran? Gde miran? Otkad ste vi ovde......... - Ali, ja sam malopre ustao pa krenuo da opravljam po stanu, što spavate do kasno? - Zato što slušam operu do jutra! - Aaaaa, pa lepo, kulturno se uzidžete! - Kulturno ću da te vozdignem uskoro! ........ (Iz iskustva znam da će se nastaviti)
U Srbiji, svaka kritika na račun Srpske Pravoslavne Crkve, makar bila potpuno konstruktivna i objektivna.
Osoba A: Mislim da uvođenje veronauke u škole nije dobra ideja, jer deca u najboljem slučaju treba da imaju komparativnu istoriju religije i da uče podjednako o svim verama i etičkim sistemima. Osim toga, Srbija je sekularna država. Pop: Aaaaa, miltantni ateista! Umri komunjaro! Sektašu! Srbin može biti samo pravoslavac! "Pobožni hrišćanin": Ovi jašu popove na Golom Otoku i vole Balije, ubij zakolji!
("Pobožni hrišćanin" se vozi Mercedesom do crkve da ostavi 5000 dinara koje je zaradio kad su njegove gorile pretukle Peru Robiju sa Karaburme i uzele mu 1000 evra, a besna rulja pali Osobu A na lomači zbog jeresi)
Osoba B: Zašto sveštenici voze dobra kola i imaju prebudžene rezidencije dok narod gladuje? Pop: Prvo pogledaj sebe i kako ti luksuzno živiš pa nešto reci, nama je narod dao pare jer vole Boga!
(Osoba B umire od gladi pre nego što besna rulja stiže da je linčuje jer je na birou već 8 i po godina pa mora da prosi ispred te iste crkve, ali mu sve pokradu Cigani)
Propao čovek. Vršnjak mu otkazao. Otišao od njega, uzeo otpremninu k'o devedesetih i zapalio negde preko.
-Jebote, ne možeš da veruješ... -Šta to? -Mi kod kuma. Pravio klincu ispraćaj u vojsku. Bilo one dece, sve bre po dva'es'neku godinu. -I? -Završi se sve, oterali ovi šator, mi da prespavamo tu noć, pa ćemo ujutru nazad.. Ove neke drugarice njegovog sina, 'oće i one da ostanu... slobodnije neke devojke, jebeš im mater. Ponapijamo se mi k'o goveda, kad ti ona deca uzeše one prazne flaše... nešto ih zavrteše i ova mala u'vati Mileta i odvede ga na sprat. Mi u šoku... -I? -U jebem ti 'leb... slušaj samo.... Mi gore oko vrata, ne čuje se ništa... ja da pokucam, ovi ne daju... kažu nemoj, loše je. Ma, šta loše, ja za kvaku... kad Mile obuk'o mantil i spava na onoj klimavoj stolici, a mala na krevetu. Ja ga probudim, on kaže, otišla mu hidraulika, ne može u gornji položaj, da ga jebeš... ako me razumeš na šta ciljam... -Aaaaa, već?! Pa, jebote... njemu tek tri'es'peta i već ga hidraulika jebe... kukavac crni...
Leptirica je naziv za devojku koja će vam ispuniti sve želje i sa kojom ćete provesti nezaboravnu noć, ali zato sutra nećete moći ni da se pomerite. Ona će vam isistati svu životnu energiju.
Otac: Skini naočare! I jedi tu supu! (ljutito) Momčina skida naočare, oči na pola koplja, podočnjaci do donje linije nosa... Ruka mu se trese, jedva drži kašiku, a supa više curi iz usta nego što u njima ostaje. Telo savijeno, pogrbljeno u ramenima, kao da žele da se osloni na sto. Otac: Kad si ti došao sinoć? (zabrinuto) Momčina: Vode... (na jedvite jade) Majka skače od stola i donosi jedincu vode: Kakve vode uz supu... Otac: Mamuran? Momčina drhtavim rukama hvata čašu vode i istresa je kao da je dva mililitra a ne dva deci. Tek tada progovara tanjušnim glasom: Nisam pio. Otac: Pa gde si bio? Momčina: Cura.... U sebi zahvaljuje Bogu, fortuni, sudbini što mu se dogodilo to što mu se dogodilo, pokušava da se seti da li je rekao da ne može više posle šestog ili sedmog puta. Osmeh mu bledunjavo iskri na uglu usana. Smejao bi se više, vrištao od sreće, pohvalio svima šta je sve radio, probao i kako mu je bilo, al ne može, ni da zucne. Otac: Aaaaa, cura. Ma kakva cura – leptirica. Majka: Šta uradi od tebe, jadna.... Veštica jedna... Cccccc.... E neće mi ta u kuću ući, ne zvala se ja....
Kako moja majka misli, razlog za svaku boljku koja me strefi.
- Šta ti je, aman? - Ma, ništa, majka, nešto me glava boli ovih dana... - Nemoj ništa da mi pričaš, ne pomeraš se od onog kompijutera, naravno da će da te boli! Umesto da izadješ malo, da te sunce vidi, zatvorila si se u tu sobu, samo zevaš u kompijuter... _____________________________________________________ - Dete, što si prišla toliko blizu televizora? - Ma, šta znam, izgleda mi se dioptrija promenila, ništa ne vidim da čitam, ne zn... - Ja znam! Ako, samo da znaš, smej se ti, al' to je sve zbog onog kompijutera! Stalno pored njega, stvarno ne razumem... _____________________________________________________ - Šta ti je, što si tako bleda? - Ma, bre, stomak me boli, nešto... - A sad te boli? Pa, kažem ja, nema ko da sluša! Lepo sam ti rekla, rekla mi komšinica, slušala na televiziji, zračenje s onog monitora, u koji ti non- stop gledaš prouzrokuje bolove u stomaku i nogama... - Aaaaa, majka, dobila sam, aman više!!! Kakav kompijuter, pa neće stomak da me boli zbog kompijutera... Oooo....!!! ____________________________________________________ I posle svakog ovakvog razgovora, majka se okrene i počne da gundja sebi u bradu: Ako, videćeš, rekla meni komšinica, čitala...
Igra koja je bila popularna sve do pocetka 21. veka,pre nego sto su kompijuteri postali popularni,pa su se decije igre poput "Janine banjine","Lopova i policajaca","Reli"-ja(iscrtate kredom na asfaltu svoju stazu sa sto zajebanijim preprekama,pa kaziprstom gurate tri puta vas autic,pazeci da ne nagazite na siljke,bombe,upadnete u rupu itd...),zamenile Counter-Strike-om i ostalim igricama..."Janine banjine" su se igrale tako sto jedan iz drustva(koji izgubi na zimi,zami,zum) ode i savije se do pojasa,sa rukama oko glave(laktovi pod uglom od 90 stepeni paralelno sa glavom),cekajuci da ga ostali preskacu naslanjajuci ruke na njegova ledja.Igra se sastojala od vise delova,i da bi se zavrsila morali su svi da prodju sve delove na jednoj osobi...onda bi ta osoba bila gubitnik i verovatno bi dobila po 10 trta od svakog(napucavanje loptom u dupe sa metar iz sve snage),ako vec pre toga ne bi dobio modrice po citavom telu od same igre...Od "biber struca" bi ti stradala rebra,od "ovako baba mesi hleb" ledja,od "levog i desnog trtiguza" bi ti bulja bila crvena,jer bi ti neko iz sve snage zabio petu u dupe,a od srednje i velike kule si mogao da sjebes vrat...sve u svemu zanimljiva igra u kojoj su ispastali manje zanimljivi ljudi u drustvu,jer bi se uvek namestilo da se oni preskacu...
"Zimi,zami,zum! TI SI NEBOJSA!" Nebojsa:"A zaaasto uvek jaaa??" Ostali:"Pa jbg,kad tako ispadne.."-naravno dogovor je pao pre da se namesti da Nebojsa ispadne... Petar,koji je stariji od svih 3,4 godine:"Ja cu prvi...Bibeeer struc!!!" Nebojsa:"aaaaaaaaaa...nemoj tako jaaakoo!!!" Ostatak se izredja takodje... Petar:"Levi trttiiiguuzzz!" Nebojsa:"AAAaa buahaha,Pero jebacu ti maaamuu,nemoj tako jaaakooooo..." Nakon levog i desnog trtiguza Nebojsa vec smislja kako da ode kuci,jer mu je bulja crvena a suze samo sto mu nisu krenule,ali zna da ce ga cekati bar 50 trta kad se vrati jer je ispao pickica i pokvario igru... Ledja su mu u modricama od "ovako baba mesi hleba",jos 2 dela igre su ostale do kraja pa moze kuci na miru da place... Petar:"Sreeeednja kulaaaa!" FLJUS...iskrene zglob pri doskoku udari zubima u klupu,polomi zub na pola,iako stariji od svih krene da place i otrci kuci,a Nebojsa srecan dovikuje:"Eeejj Perooo! Vrati se ti si na redu da se postavis!!!!"
novoizmišljena matematika, sa novim matematičkim zakonima, još uvek nepoznati zvaničnoj nauci. Eventualno može da se primenjuje u Estradnoj školi, koju pohađaju Zvezde Granda, Bora Drljača i Seka Aleksić.
Stvarni događaji:
Ana Nikolić: - 90% stvari o meni su dezinformacije, a preostalih 0,2% su informacije.
Voditelj RedCarpet-a: - Koliko je 9x9? Viki Miljković: - 78... 82... Neko u studiju (šapuće): - 81 Viki: - Aaaaa... 81.
Dara Bubamara: - Na skali od 1 do 10, dala bih sebi 50 za seksualnost.
Sanja Marinković: - Znaći, zlatna medalja, drugo mesto, to mu tako dođe?
Irena Karaklajić (voditeljka) Petru Dragojeviću (hrvatskom pevaču): - Ovde si da bi predstavio svoj prvi album, drugi u karijeri.
Vanja Udovičić: - Vratio sam se sa tri kilograma viska. Imao sam 95 kilograma, a posle tih sest dana odmora 101.
Irfan Mensur: - Vi ste rodjeni 1983. godine, znaci, desetak godina posle vaseg rodjenja.
Milanka Karić: - Film Normalni ljudi snimila sam kada sam imala deset godina, sto je bilo pre osam godina, a sada imam dvadeset jednu.
Zorica Marković (o tome kako su je opljačkali): - Slucajno je bila neka gomilica. Sest hiljada evra, jer sam htela da kupim neki auto, a i za more da se nadje, leto je...
Jelena Bročić: - Pesmu Bele rade sam otpevala dve hiljade stotina puta
Izraz koji koristi 90% ljudi dok ogovaraju i pričaju iza leđa.
- Aaaaa kako me nagrdi ovaj telefon. Ovo koči, sahrani me. Ali štedim neki novac mjesecima, taman da kupim nov. Šta misliš, koji da uzmem? - Pa ne znam, meni se sviđa onaj kao Saletov. Nekako je kompletan. - Brate, nije sad da ga ja ogovaram, ali otkud telefon od 600 eura čoveku kojem je plata 250 eura? - E jeste to vala. Mislim momci, vi znate da ja nikad ne volim da pričam nekome iza leđa, ali za fensi telefon se ima para, a kad treba piće da se časti, onda zmija u džepu. ------------------------------------------------------------------------------------------- - Da nemaš kod sebe crveni karmin, Zoranice? - Imam, samo da ga pronađem. Evo ga, izvoli. - Hvala ti. Jao kako imaš dobre nokte. Gde si ih radila? - Kod Violete. To je onaj salon kod ustaničke ulice. - Ma znam bre Violetu. Gde bre nađe kod nje da radiš? - Što? - Pazi... Nije da je ja sad ogovaram, ali čula sam da izlazi sa 6 godina mlađim dečkom i meni je to fuj fuj. I kad sam bila kod nje jednom, nekako je sva bila nadmena. I ima male sise.
Znam šta ćete reći - nikada ga niste imali, je l’ tako? E pa, nisam ni ja, kažem vam bez imalo ustezanja. A i zašto bih, koj‘ moj? Bogu hvala, pa kad to prilike dozvole, imam onaj pravi, normalni, prirodni...uostalom, neki od vas možda i znaju o čemu pričam. Ipak, nismo mi ovde da bih se ja hvalio svojim intenzivnim trenucima apsolutnog blaženstva već da, onako kako samo mi autori sa Vukajlije to umemo, brutalno opljujemo po terminu iz naslova i čekamo na pomeranje atlantske kontinentalne ploče.
Lično, ne nalazim da i jedna druga kombinacija reči na svetu može imati iritantniji i transferogeniji efekat od pomenute. Dobro, dobro – možda bismo i mogli da se setimo još nekih konkurentnih sintagmi, al‘ bojim se da moj personalni računar jednostavno nema dovoljno memorije za to (120GB – jeb’o me pas kad se štekam). Uostalom, verovatno bi na kraju sve te na kurac iduće složenice potpale u kategoriju iz naslova što svakako potvrđuje tvrdnju s početka ovog pasusa. Ne rekavši „elem“ (e, jebiga...), prelazim odmah na definisanje pomenutog pojma ne znajući uopšte šta je isti. Ipak, moj diler, Mahmud, me je davno naučio da je „pretpostavka majka svih objašnjenja“, što sam siguran da je sasvim dovoljno u slučaju koji je pred nama.
„Pretpostavio“ bih, dakle, da se pod fenomenom iz naslova podrazumeva izvesni trenutak neizvesnog trajanja koji se dogodi u svesti odgovarajućeg homo-sapiensa i na istog ima koktel-efekat smućkan od „sreće“, „zadovoljstva“, „inspiracije“, „prosvetljenja“ i, uostalom, svega drugog što nema veze sa prskanjem i vrištanjem. Pretpostavio bih još i da generator cele pojave može da bude sve i ništa, ali bih taj krug ipak suzio na knjige izrazitog umetničkog sastava, iste takve filmove, koncerte konceptualnih umetnika, izložbe alternativnih muzičara i peformanse Marine jebene Abramovič. Dalje bih pretpostavio da to samo može da se dogodi totalitarnim idiotima, kvazi-intelektualnim nakazama kako fizičkog tako i onog moralnog tipa, paćenicima oba pola koji su PRAVI SEKS ili a) videli u magičnoj kutiji ili b) imali tek nekoliko puta i to najčešće sa svojim očevima ili rendom oštrim predmetima. Moja sledeća pretpostavka bi bila da su se iz upravo navedenih razloga – a neretko i bez ikakvih - sakrili iz maske intelektualizma, i to onog najtrulije provinijencije, i postali silom-autori, radioaktivne spisateljice, avangardni i ostali „slučajni“ umetnici, trend-seteri i svi ostali šatro-analizatori pojave Života, latentne ili vidno devijantne pojave, odnosno sklonosti.
Za kraj ostaje samo da pretpostavimo i da sam potpuno u pravu. Pozdrav.
Na izložbi slika i fotki Uroša Đurića (onaj š’o igra anđela u onom filmu gde je Nikola Kojo jebač;prim.prev.)...
- ...aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaAAAAAAAAH!!!!!!!!!!! - Donesite mirišljave soli, još jedan posetilac je svršio...
*
Na čitanju novog romana Isidore Bjelice (ona što je bliski rod sa bubašvabom i bogomoljkom;prim.prev.)...
- « ...iz njene leve dojke pokuljala je plava krv. Želeo je da se napije te blago svetleće tečnosti i postane princom kakvog je ona oduvek želela...ali je znao da nije žaba i da se to dešava samo u zapadno-evropskim bajkama...» - Aaaa...aaaaaa....aaaaa...AAAAH!!! - Oćul ja, bolan, moći svršiti ovo čitanje ili ćete svi da posvršavate pre toga?!*
Na performanu Marine Abramovič (ona koju je otac silovao još dok je bila embrion;prim.prev.)...
Marinu razapetu na krstu spuštaju u kazan sa ključalim uljem. Kako koža i meso počinju da otpadaju sa njenih kostiju, ona počinje stravično da urla. Nakon nekoliko minuta i pošto umre užasnom smrću, asistenti podižu krst i na kojem se sada nalazi samo njen kostur. Performans “Ogoljavanje” je završen i prisutna publika pada na pod tresući se. Vazduhom struje uzdasi...
