Zašto se mučiti i praviti gomile reklama koje se otežu u beskonačnost?
Pa tako za svaki novi proizvod nanovo.
Mnogo je lakše napraviti jednu sa kombinacijom više proizvoda.
Recimo:
Od danas, sa našom kafom, možete prati vaše belo rublje čak i sa oštećenom kosom, tokom ''onih'' dana.
-srce iz lubenice
-kožurica od pileta
-bela strana eurokrema
-zaponjci mlade jagnjetine
-krajak od hleba
-pokorica od pudinga
i još mnogo stvari do kojih se prvi dokopaš...
Sestra: Maaamaaaaa, Zoran opet "kopa" po lubenici!!!! I pojeo je svo belo iz eurokrema.
Keva: Zoraneeee, ne "deri" pile, šta će gosti da pomisle. I da ti nije palo na pamet da rovariš po pudingu.
Ćale: Kakav je ovo hleb? Kao da su ga miševi grizli?
Brat: Zorane siso, opet si pojeo oba zaponjka.
Jedna jedina : crno ili belo, bez nijansi. Klizi i ne oseća se kada se lako prihvata. Ukoliko je teško da se prihvati onda se koriste i okolnosti za skidanje ili dodavanje tereta u postupku varenja istine.
Neuhvatljiva: niko je nije video. Ona je uvek među nama i podleže tumačenjima. Posmatrači su se „saživeli“ sa njom, alapače će se kleti u svaku svoju reč, tužibabe će podbadati i dizati prašinu tamo gde je uvek čisto i vedro. Vatreni obožavaoci istine će prvi stradati. Akter će znati, ćutati i posmatrati. Sudija (ili bilo ko u njegovoj poziciji) će se lagano (satima i danima) peći na vatrici sopstvene savesti.
Materijalizacija istine. Dokazni postupak je uvek izazov za lažova ili manipulanta. Tada on postaje korisnik „istine“ za ličnu upotrebu.
Prava i korišćenje : sve dođe na svoje. Kako god, ali uvek dođe na svoje. A nekada svrati đavo i uzme svoje.
Apsolutna prava su u svesti aktera.
(strip u prilogu)
Kola zero. Manje od očekivanog. Ugašeni hajp. Gomilica pepela iz koje bi se hipotetički mogao roditi feniks, ali u stvarnosti biva tek ćopavi dživdžan.
U početku je bilo obećavajuće. Pinot belo Zvonko Bogdan, i kendl sveće ala morski talasi. I predigra je mogla da prođe, rad jezikom 7/10. Međutim, onda se skinuo, kad tamo Kurac Maestrov.
Ručak broj 1 u svakoj porodici u Srbiji.
Supa, pileća naravno, hleb, ako je pogača onda još bolje, i kvočka! Debela, dobro podgojena, baka hranila cele godine.
Na tom ručku se sve zna. Mama sprema, tata sipa supu, prvo deci. Kokosku seče tata, naravno. Za razliku od Amerikanaca koji, srazmerno svojoj težini, jedu veću živinu i svi bi da pojedu sve, mi imamo tačno određenu hijerarhiju. Zna se ko šta jede. Ženska deca vole batake (one te, mi one njihove), muška belo meso. Mama pokupi krilca, tata jede sve ostalo. Trticu ne jede niko. U toku i pre tog, najčešće nedeljnog ručka, u kući vlada neopisiva atmosfera i harmoničnost. Svi su srećni, jer znaju da posle naporne sedmice mogu da dođu kući, sednu i uživaju u porodičnoj atmosferi. I ne treba nam neki Tenksgiving da bi se to desilo.
Stručno ime za svaki koktel napravljen od minimum 5 različitih alkoholnih pića.
Isprobana kombinacija: Pelinkovac, Dunja, Vinjak, Vodka, Brendi, Crno vino, Belo vino i malo piva. Zapravo... sve što imate u kući!
PS: Ne savetuje se u velikim količinama....
Opsesivna navika životom izmučenih ljudskih bića da određene aspekte života, koji zahtevaju jedva dovoljan ili nikakav upravni govor, ispunjavaju nepotrebnim, potpuno neprirodnim i krajnje suvišnim razgovorom. Konverzacija u takvim slučajevima jedva da je potrebna. Ponekad su sasvim dovoljne grimase ili klimanje glavom. Dakle, u redu je, smiri se. Naručio si prokletu gurmansku pljeku ili čekaš da ti jebena šalteruša odštampa priznanicu jer si OPET platio basnoslovni račun za struju - NE MORAŠ i dalje da govoriš, niko se neće ljutiti. Naravno, ljudi su pod uticajem civilizacijskih pravila ponašanja - ljubaznost, predusretljivost, kurtoazija - sebe samo još više opteretili i sasvim zaboravili na spontanost i čovečansko pravo da nekoga OTERAŠ U TRI P.M. ( nisu 'Plave Mašne' ). Hej, voziš se vidno raspalim taksijem od mesta A do mesta B - šta ga, koj' moj, pitaš koja je marka i godište...?! Gluvonemi odavno već najnormalnije funkcionišu u trenutnoj životnoj zbrci. Zašto ne mogu, fala Bogu, i ovi ostali...?
- Jedno pileće belo, molim Vas...
- Čekaj bre, stoko jedna! Je l' tvoj red?!
- Pa, ovaj...jeste...
- Šta si rek'o? Pileće belo? 15 min!
- 15...?'Ajde, ok...( ćuti neko vreme al' ne da vrag ) Nije neka piletina ove godine, a...?
- E, ne znam ti ja ništa. Radim ovaj pos'o jer su me izbacili sa građevine što sam udar'o šefa fosnom...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Kuda, gospođo...?
- Idemo u Šumatovačku 62. Najbolje iz Čuburske da skrenete...
- Kako da ne... ( ma, samo ti pričaj )
- Jelte, je l' ovo Opel...? Moj zet vozi isti ovakav, čini mi se...
- Baba, ja ovde, u slučaju da ne vidiš, VOZIM a baš me, pravo da ti kažem, boli uvo za tvog zeta, znaš...!!!
Danas je u beogradskom tašmajdanskom parku bila organizovana potera traženja patuljaka, skrivenih negde po žbunju...sve to povodom dana pozorišta, pa ako li neko pronadje mališu, dobije gratis ulaznicu za predstavu.. Svi su bili okupirani traženjem i zijanjem u žbunje i šiblje, pa iako su poznanici prošli jedni pored drugih, nisu se, sigurno, primetii.
Isprepadasmo sva kučeća govna po žbunovima i oko drveća, ali patuljaka nigde...Oni neupućeni u događaj belo su gledali, a kasnije se verovatno smejali ludacima, kad smo postavili pitanje: da niste možda videli patuljka?
Do 13 časova pronađeno je 60ak od ukupno 100 postavljenih patuljaka, pa su srećni pronalazači dobili gratis. Misterija ostalih 40ak patuljaka rešena je ubrzo.
Naime, dok su vredni i kreativni ljudi postavljali i skrivali patuljke, namenjene prvenstveno dečjoj radosti, ulični prodavci kojekakvih đakonija i vašarskih gluposti išli su za njima i uzimali patuljke, da bi ih kasnije prodavali!
On nema bore, ne mršti se, ne smeje se, ne trepće danima. Izraz lica mu je isti kad grize crni luk, kad jebe, kad gleda derbi i kad mu se komšijin šarplaninac pokenja pred kapijom. On nije plakao ni kad je Tito umro, nije verovatno plakao ni na sopstvenom rođenju. Nije se veselio kad mu je sin diplomirao. Kad ga je ženio, rekao je samo: Čestitam!
Neko govori da je učestvovao u tajnom JNA eksperimentu osamdesetih i da su mu tada atrofirali mišići lica. Kruže glasine da je kao đak prvak upao u kabinet direktora škole i tamo ga zatekao u orgijanju sa domarom. Možda je istinita priča o padu u babino kuvajuće slatko i zadrvažanju tadašnjeg izraza lica do danas. Ko zna? Znamo samo da njemu ništa nije crno ili belo. Sve je sivo, baš kao i ta maska koju nosi sa sobom.
Vokabular mu se sastoji od desetak reči, a najčešće korišćena je: Dobro.
- Imam jako lošu vest. Bolje da sednete.
- Dobro.
- Posle svih pretraga utvrdili smo da ste u poslednjem stadijumu raka pluća.
- Dobro.
- Nije Vam puno preostalo.
- Dobro.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ćale, našli su mi posao na birou. 600 evra plata.
- Dobro.
- Neću ti više biti na grbači.
- Dobro.
- Zajebavam se.
- Dobro.
Žena koja ispod stola šutira muža u cevanicu na slavama i svadbama u slučaju kad ovaj previše popije ili kaže nešto što ne treba.
-Dete daj još litar belo vino!
-TUP-TUP
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Milovane od kad ti slaviš slavu?Do juče si bio komunista.
-TUP-TUP
