Negativno emocionalno uzbudjenje je jace od pozitivnog.
Ostavi jaci utisak i duze ga se secamo.
Strah je najjaca prirodna emocija.
Proizilazi iz instinkta za odrzanje zivota.
Sex izaziva najjace prirodno pozitivno osecanje proisteklo iz instinkta za odrzanje vrste.
Kako je instinkt za odrzanje zivota primarniji, tako ultimativni strah izaziva jacu unutrasnju reakciju od vrhunskog sexa, iako se tako ne cini, posto nismo zivotno ugrozeni da bi to osetili.
Skoncentrisi se i pokusaj da izmastas situacije iz sledecih primera, pa uporedi sam sta ti je izazvalo jacu reakciju. Muzjaci nek citaju primer za muzjake, a zenke nek citaju primer za zenke.
MUZJACI:
1.Zamisli vrhunsku ribu, koja apsolutno zadovoljava sve tvoje top kriterijume...
Al stvarno se skoncentrisi i zamisli...
Ako te dodatno pali, zamisli i najlon carape sa halterima, cipkasti ves, sve sto te pali, mozda priguseno svetlo, bezobrazne reci, muziku tihu, darkmetal, kako god hoces zamisli...
Radi ti sve ono sto najvise volis...
Mmmmmm...
Namesta ti se u tvoju najomiljeniju pozu.
Krecete u akciju, najjaci sex u zivotu... ...
2.Sad malo razbistri glavu...
Ne moras sad narocito ni da se koncentrises i udubljujes.
Jednostavno, prilazi ti obican covek, moze i zena. Zavezane su ti ruke i noge i oko stomaka, skroz si imobilisan i skroz si go.
Prilazi ti i ne pokusava da te narocito iznenadi. Jednostavno iz torbe izvlaci metalnu krckalicu za orahe, klesta papagajke, makaze za zivu ogradu, i dve tanke dugacke igle.
Pridje i saopsti ti mirnim glasom da ce oba muda prvo da ti probode, potom da ti zgnjeci ili isece na po pola, prinoseci ti iglu, pita te da li zelis prvo levo ili desno. Posto nisi narocito zainteresovan da odgovaras, kaze ti:
-Pa dobro,necemo iglu...
...Krckalicom cemo prvo levo mudo, a posle prelazimo na makaze za desno...
ZENKE:
1.Konacno si upoznala coveka tvog zivota.
Potpuno se kapirate i prozimate, telepatija na delu.
Situiran, obezbedjen, privatnik, jak ko crna zemlja, a obican covek, ne kurci se, pare ga nisu pokvarile.
Svidja se tvojima...
Ali skoncentrisi se, stvarno probaj da zamislis idealnog, tvoju ultimativnu ljubav, koji ispunjava sve tvoje psihofizicke kriterijume, pa cak i ako ti nisi sigurna da li je to ono sto zelis, on te apsolutno ponasanjem i gestovima u to uveri, ma koliko puta da probas da budes skepticna.
Jednostavno, on je tvoja sedmica na lotou, i to je jednostavno to...
E sad zamisli ambijent koji ti prija, enterijer, muzika lagana, svetlo, mirisi,sve izmastaj po zelji, ako te vise pali seno i stala nek bude to...
Mazi te, sapuce, duuugo...
Vodite ljubav onako kako ti volis i sve je vrh vrhova.
Nisi ni znala da posedujes E, F, i G tacke, i sad si se konacno uverila, ne samo sta je to orgazam, vec i multipli orgazmi uz snazan osecaj povezanosti i ljubavi.
.. ...
2.Sad malo razbistri glavu...
Ne moras narocito ni da se koncentrises, samo se opusti...
Budis se. Sama si. U vlaznom, smrdljivom i hladnom podrumu.
Na sredini prostorije je stolica, ti stojis na njoj gola, nemas pojma kako si se tu nasla. Ruke su ti iznad glave, vezane za kuku prikacenu za plafon, a noge za stolicu na kojoj stojis.
Vices i deres se. Nista.
Bol na zglobovima te potseca da ne sanjas.
Odjednom ugledas ogromnog, zalizanog masnog pacovcinu od preko pola metra.
Pojma nisi imala da toliki pacovi postoje.
Glava mu je nabijena u telo, sitne zle okice, ostri, pravi brkovi, jos ostrija 2 prednja zuba, zmijoliki rep duzine koliko i telo vuce se po zemlji...
Ne zna se da li jezivije smrdi ili cijuce.
Pocinje da kruzi oko stolice.
Javlja se promukao horor glas preko ozvucenja:
-Upoznaj se sa Glodarom. To je tvoj drugar veceras. Nije jeo 2nedelje i jako je gladan. Dresiran je da se penje uz nogu, butinama, skroz do gore,i da zaroni glavu i pocne da jede...
...Odjednom pacova vise ne vidis...
Okreces glavu levo, desno, iza, nema ga...
ali, posle desetak sekundi tisine...
Cujes...
Ponovo onaj piskavi cccijuk, i osetis kako kandzama grebe drvenu nogicu, polako se penjuci na stolicu...
Malo sutra.Uz ovakve fraze obično ide neka velika laž.
Roditelji: Svo troje su naša deca i mi ih podjednako volimo - a u sebi misle - Sin je narkoman i alkoholičar sve nam pare potroši, starija ćerka se kurva, bruka nam familiju, a hvala Bogu pa je bar ova mlađa normalna, sve petice u školi ljube je mama i tata
Učitelj/učiteljica: Svi ste vi đaci mog odeljenja i svi ste vi meni jednaki, nemojte da mislite da nekog mrzim – a u sebi misle - Al’ će ovaj Maričić da najebe kad mu ćale dođe na roditeljski, ima da ga nacrnim, pička li mu materina, on će meni da lepi žvaku na stolicu, što mi nisu sva deca ko ovaj mutavi Despotović…
Nesrećna žena: Meni su svi muškarci isti, svi su stoka – a u sebi misli – Nisu, svi su tako slatki, a najviše onaj moj koji me je ostavio zbog druge, eh, kad bi mi se samo vratio...
Nesrećni muškarac: Ma meni su sve žene iste, sve su kurve - a u sebi misli – Eh što nisu kurve, nijedna neće da mi da...
Profesor fakulteta na ispitu: Ja sam obrazovan čovek i profesionalac, svi studenti kod mene imaju podjednak tretman – a u sebi misli – E, Milenković i Mitrović su mi dali po 500 evra, za Popovića je urgirao zamenik ministra, taman ću da uplatim letovanje za mene i švalerku, a vidi Jovanovićku, izbacila sise i obukla tange, zna ona šta profesor voli, njih ću da pustim, a ostali ste ga najebali.
Pevač ili pevačica: Znate kako, ja sve svoje pesme podjednako volim, i u svakoj pronalazim sebe – a u sebi misli – Al’ da ne obradih hit onog Grka još bi ja krčio vrzine/prala čaše u kafani, kol’ki sam ja bakšiš za tu pesmu dobijao/la po turneji u Nemačkoj…
Srbi imaju premnogo izuzetno glupih reči i fraza. Ne znam da li je od osiromašenog uranijuma, specifične kombinacije turskih gena sa našim, ili nas je jednostavno Perun napravio od ovce, al ih ima retardiranih, pa da ga jebeš. I jedini način da se za vreme jednog životnog veka podigne nivo neidiotluka zahteva mnogo vremena, strpljenja, ulaganja i još više gasa i šibica. #nonazi.
Jesen je došla u moj kraj, jebiga. Ptice se cimaju na jug, lisni tepih je prekrio blatnjavu kaldrmu, dok se nebeski vitraž boji olovnim oblacima spremnim da mi skecaju dan. Enter: Đomla. E, sad, Đomla nije običan Đomla, kakvog zamislite kad kažete Đomla. Ne, nije ni Mladen, sin zemlje, domaćin čovek sa dobroćudnim osmehom i punim srcem, koji je počeo da ćelavi još za vreme rudarskog fakulteta i čije bi barem jedno dete MORALO da bude nazvano Džiodud.
Đomla je kul lik. Za sebe, naravno. Prešao je sve živo na svetu što je ikada moglo da bude zanimljivo. Ložio se na hentai, a onda na masne gotičarke, a onda na oba. Ložio se na samuraje, pa na vikinge, kaže za sebe da ume voleti, al su cure kurve, pa ne kapiraju kad im recituješ Balaša i veruje da društvo voli hronično dosadne fejs-komičare sa gorim forama od Ivana Ivanovića. Nosi majice sa V izrezom do pupka, da se vide izdepilirane grudi. Mnogi kažu da je Đomla čudan lik. Ti ljudi su u pravu.
On ne vidi šta je loše u tome da se devojci priđe rečima „Mala, imaš dobre dojkare“, on veruje da je JAKO smešno kad lik padne i kad Šojić traži 5 jajcadi.
No, Đomla prilazi, masna mu kosa leprša na vetru a Humel mu jakna prži zenice koliko odbija Sunčeve zrake KAKO TI USPEVA JEBOTE, NEMA SUNCA, EJ, KAKO MOŽEŠ DA SIJAŠ KO DA TE MUVA ONAJ LIK IZ LAJANJA NA ZVEZDE, PA OVO NIJE HUMANO, ČOVEČE. Đomla prilazi, prešabanska koreografija pozdrava sa određenim likom, koska i zagrljaj sa drugim, okreće svoju bubuljičavu facu ka mojoj malenkosti: „Baki, imaš žvaku?“. Baki. BAKI. BA-KI. Ne, srce, nazovi me kakvim god poganim imenom hoćeš, šoraj mi po familiji od askurđela na ovamo, ali me poštedi svoje zamišljene kuloće. Onog trena kad smo ti i ja tom nivou da mi se možeš obratiti sa "baki", zvanično prestajem da cenim sebe kao živo biće.
Zanimljivo je što ustaljeni bakiji obično retko idu u krdu, već za sobom imaju svog klona. Bakiklon je nešto drugačije fizionomije, ali jednakog ponašanja: odlučni sitni koraci, blago klimanje glavom, presvetle uske farmerice i crna jakna sa znakom za skretanje na rukavima ili preko grudi. Baki prečesto ima određene hobije: obajvljuje fotografije novoupecanih skobalja iz neke tekuće bare u blizini grada, voli svoj skuter (onaj kulji baki ima motor) i Golfa dvojku. U javnosti sluša muziku preko zvučnika na telefonu. On je dete Partizana, crna ovca društva, veran do smrti.
Bakići su relativno nenasilni, dok ih neko ne isprovocira, a onda se u njima budi sila Odinova i furija Godzilina, ustaju vukovi sa onih poslovica koje smatraju vrhunskim delima svetske filozofije i glečeri kompleksa ruše vakuum mraka koji pada na oči. Izdrkavali su ih u osnovnoj, kad su se klizali na stepnicama i bili buckasti, pa imaju unutrašnji bes i komplekse, koje puštaju iz sebe balaveći za testosteronom napumpanim badžama u oklopu. Kod kuće im mama i dalje briše senf sa obraza. Uveče cepa LOL.
U osnovi, baki je nežna vrsta, koju su previše bili kad je bio mali, pa je sad degenerik. Uvek mu je smrdelo iz usta, nije imao devojku dok nije pronašao jednu koja je htela da se osveti ćaletu i išao je sa razrednom na drugarsko. On je nešto kao nuspojava onog zla koje dečica imaju potrebu da ispolje prema nekom jadničku koji je imao tu nesreću da se slomi stolicu na prvom danu u školi, ili kojeg je učiteljica morala da cupka na krilu, jer nije imao muda da se odvoji od roditelja na poljskoj nastavi. Baki je nešto što treba lečiti.
Da li je život sa šifrom F prokletstvo ili blagoslov?
Blago onom ko rano poludi, sav mu život prođe u veselju. (?)
Psihijatrijske bolesti i mentalni poremećaji – šifre i dijagnoze od kojih okrećemo glavu uz “Pu, pu ne daj Bože”, sažalimo se ili se nasmejemo. Neki vide F samo kao slovo, neki kao životnu determinantu.
Postoje bolesti i poremećaji koji zahtevaju život u, za to predviđenoj, instituciji, ali postoje i blaži oblici istih, sa kojima se može relativno normalno živeti. Normalan život je, sam po sebi, relativan pojam. Postoje opšte prihvaćene norme, ali kriterijum leži u oku onoga ko posmatra i u sklopu koji procesuira informacije.
Dragi dnevniče,
Danas sam jako tužan i nervozan. Od kad nas je tata napustio, mama se uopšte ne ponaša normalno. Postala je prava aljkavuša. Stavila mi je crne čarape u isti red sa belim, i to već drugi put ove nedelje. Totalno je pogubljena. Danas mi je još, povrh svega, sipala pire i ćufte sa sosom u isti tanjir. Eeeeejjjj!!! Pa tako pomešane splačine ni svinje ne bi jele. Odlepio sam.
Svetozar je, takođe, postao čudan, iako je stariji od mene, pa bi bilo logično da je i zreliji. Kad se kupao, okrenuo je naopako kupku i šampon, tako da natpisi budu okrenuti prema zidu. Opet. Kaže: “ Izvini, žurio sam, zaboravio sam da vratim.” Čuj, zaboravio! Stalno ostavlja jaknu na trećoj kuki na čiviluku, iako zna da ta mora da bude prazna, da bi sve bilo uredno i simetrično. Sve to ja moram da sklanjam. Ponekad mislim da mi sve to namerno radi da bih ja poludeo i da bih se ubio, a da bi on imao sobu samo za sebe. Danas mi, kao ljubazno, kaže: “To što ti od nas zahtevaš, ima naziv i šifru, a mama i ja se zaista trudimo da to poštujemo. Shvati da nisu svi ljudi isti. “ Ne razumem samo kako mu ne smeta da živi u takvom haosu … kao svinja. Sinoć sam, pred spavanje, dugo razmišljao o mami i njemu.
Desilo se i nešto lepo. Danas je na grupnu terapiju došla nova devojka. Jovana. Čim se pojavila na vratima i počela da pipka prag levom, pa desnom nogom, cela prostorija je zamirisala. Prelepo stvorenje. Ustao sam da se upoznamo. Nije mi pružila ruku, normalno, jer to nije higijenski. Odmah sam shvatio – ONA JE TA! Srce mi je lupalo jako (130, merio sam). Kako je samo slatka bila, kad je sela na stolicu do mene, pa ustala, pa opet sela … i tako 5 puta. Dobro, trebalo je 3 puta, ali svako ima neke svoje bubice. Čitav dan zamišljam kako bi bilo kad bih je oženio. Sa njom bih, verovatno, mogao da imam normalan život u kome bi postojao red i mir. Zamišljam i kako bi bilo da izrodimo decu i da ih normalno vaspitavamo da od malih nogu poštuju tuđa osećanja i prave vrednosti, a ne kao moj brat …
: ko je ovde lud među nama? kriterijume određuje većina :
Osjecaji koje kroz komentare izrazavaju ljudi gledajuci YT spotove Silvane, Sabana, Halida, Tome, Ipceta, i naravno Dzeja, Ljube itd...
dilber: daj nam jos po jednu pa makar sutra za jogurt neimao
kukuIlele19: JOOOOOOOJ SABANE JEDEM STOLICU I ASTAL ZAJEDNO KAD GA CUJEM
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAa
DijanniVers: Daj mi sikiru da pucam!!!
looshmy: Toooooooo, kako da se ne odvalish kad ovo chujesh
SnAke: kakva emocija.... reci nam ipce!
RSNESA: i onda covjek kaze, nemoj pit, ijaooooooooooooo..
astramob: KO JE IMO TOLIKA MUDA DA STAVI DISSLIKE ???????????? JEBEMU I MATER I MAJKU I OCA I SESTRU I BRATA I SVE STO MU PO FAMILIJI IMA RUPU,IPCE BRATE MOJ R.I.P :'(((((((
zAlOg: Kuuuuuuuuuuukuuuuuuuuuuuuuuu, prsssssssssssss!!!!!!
Mikimaki: zbog ove pesme su me iznosili iz kuce za novu godinu!!! i sada boze zdravlje i za ove novogodisnje praznike 2011 godine cu se mortuzovati!!!
molerdzija: ubicu se suzom devojacnom jetru mi dugujes nek ide sve u tri lepe i zivot i sve daj da se pije da se suzama udavim od tuge
piiiis: Alo ljudi ne mojte se svadjat sta ima veze ko je srbin hrvat musliman svi smo braca i treba da slusamo ovu pjesmu i placemo zajedno kakva su to vremena bila srecu sam imao sto sam se tada rodijo i slusao ovo a ne danas razne budale POZDRAV ZA SVE BRACU JUGOSLOVENE
ziLJavaMaLa: Veki ljubavi,,,, Ću umrem za tebe.... Znam koliko je voliš i koliko slika sa njom imaš.... Ovo je samo za tebe.... ljub ljub--cmok cmok
biskvitt: IIIIIIIIIIIIIIIJAAAAAAAAAAAAAAAAAAO OVAKAV COVEK SE VISE NE RADJA!!!! KAD CUJES OVO NE ZNAS DAL DA SE UBIJES PISTOLJEM ILI OD ALKOHOLA!!!!!!!!!
1287248237: Miiiiiileeeeeeeeeenaaaaaaaaaaaa vooooliiiiiiiim teeeeeeeeeeeee
mahir12: odoh se ubit
BOGiBATINA: ..ode jetra opet...ma nek ide u PM....!!!!!
MnogoZAO: Sabo je pjevao za moj prvi rodjendan kad sam se ja rodio...moj tata doveo sabana....:SSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSS aaaaa....ubijaa
Zemunac1980: legendo, nemoj izgubiti glas, sacekaj da se ozenim ...
itd...
Ovo, naravno, važi i za sve druge gradove koji imaju sličan problem.
1. Preživeti vožnju busom, u prevodu znači naći mesto i sesti, i to pod uslovom ako imate markicu. Ako ne, onda za vas važi pravilnik ,,Kako preživeti mesec dana sa jednom žutom kartom u džepu,,.
Dakle, morate razviti neke naročite veštine kako biste se domogli slobodnog mesta. Prvo, progurajte se u prvu liniju fronta na stanici, između štapova lukavih penzosa, kariranih švercerskih torbetina, cegera, korpi iz kojih viri po' tone praziluka, majki sa šmrktavom decom, prvoboraca koji su rešili život da daju za mesto, mladih snagatora koji su spremni da pređu preko vašeg leša kako bi se domogli udobnog sedišta kraj prozora.
Naziv veštine: SLALOM.
2. Kad ste zauzeli busiju onda se krećite lagano ulevo ili udesno, zavisno od toga gde procenite da će otvoriti srednja vrata. Vi ste lik koji ulazi samo na ta vrata, jer prednja su za staramajke i štrebere, zadnja za prvoborce i kostolomce, a srednja su za vlasnika veštine, kao što ste vi.
Naziv veštine:U dobroj proceni je ključ uspeha.
3. Kad ugledate bus počnite da širite ruke i da se kostrešite i krlještite u onaj narod okolo. I u životinjskom svetu se manji plaši većeg, ili manji razvije specijalne veštine i luči otrove kako bi doakao većem. Vi nemate mogućnost trovanja, tako da idite na veličinu. Naduvajte se i razirite što više, kako bi videli s kim imaju posla. Udahnite duboko i zadržite vazduh sve dok autobus ne stane ispred vas.
Naziv veštine:Povećavanje volumena.
4. Bus je u stanici pred vama. Oči vam zasenjene njegovom lepotom i svetlima. Bože, ovo je ravno čudu. Stigao je! Vrata se otvaraju. Zauzmite startnu poziciju. Izdahnite. Spremite se za trk. I, krenite! Ako ste dovoljno brzi moćićete da preskočite tačke 5 -9.Male životinje se brane i brzinom. Begunčeva majka ne plače!
Naziv veštine: Juriš!
5. Ako niste bili dovoljno brzi,i već se čuje tapkanje tuđih nogu po stepenicama busa, u gadnom ste problemu. Upotrebite ruke. Laktajte se! Uhvatite klinca za jaknu i sfuljajte ga sa stepeništa. Udrite šmizlu u rebra. Sve je dozvoljeno.
Naziv veštine: Ko nema u nogama ima u rukama.
6. Ušli ste u bus, ali mesta nema. Šta je tu je. Profesionalci se ne povlače. Vlasnici veština nikada ne izlaze ako su jednom ušli u bus. Pribegnite lukavstvu. Birajte ciljnu grupu. Ako ste sisata riba, raskopčajte jaknu, ili potegnite majcu na dole, i birajte hibridnog Šabana, studenta apstinenta, ma, birajte muškarce, nećete pogrešiti. Onda, ga merkajte i smeškajte mu se, možda shvati da će imati bolji pregled vaših balona odozgo, pa vam ustane.
Ako ste starija žena, idite na kartu sažaljenja, pričajte o bolestima, maloj penziji, gladi, unucima, nesrećama, svetskoj ekonomskoj krizi, skupštini, možda se neko sažali ili mu se ogadite, pa pobegne od vas i ustupi vam mesto. Ako ste deda, radite isto. Ako ste baba, umrećete, što bi rekao Tulumbac u onoj svojoj čuvenoj definiciji, i ništa vam ne vredi.
Ako ste student, počnite da kovitlate očima, žalite se prvome do vas na jadnu hranu u studenjaku, na siromašne roditelje koji jedva sastavljaju kraj s krajem da vas školuju u Beogradu. Glumite siromašnog studenta iz ruskih soc-realističkih novela.
Ako ste muškarac u najboljim godinama, vi ste u najgoroj poziciji. Niko vam neće poverovati, osim ako se ne uhvatite za srce i odglumite predinfarktno stanje. Metode da dođete do mesta moraju biti izuzetno surove, jer vi ste najugroženija vrsta u gradskom prevozu.
Naziv veštine: Glumac je glumac je glumac...
7. Ako gluma ne upali onda pribegnite profesionanoj glumi. Pravite se da sa vama nešto nije u redu, da baš niste u vinklu. Padajte na rame susedu, kolutajte očima, folirajte tikove ramenima ili glavom, nekontrolisano se tresite. U vreme epidemija gripa, izvadite maramice i počnite da duvate nos, čačajte nozdrve i izazovite gadno kijanje, protrljajte obraze da izgledate kao čovek u groznici i bunilu, kašljite što glasnije možete. Razbežaće se bar pola busa, a onda nastupate vi, i pobedosnosno se srušite u stolicu.
Naziv veštine:Profesionalac bez obraza i časti.
8.Ako su oko vas suroviji profesionalci od vas onda vam ne preostaje ništa drugo nego da razvijate intuiciju. Pedesetšesto čulo. Dobra procena je, kao što rekoh, ključ uspeha. Zagledajte ih. Piljite im u lica. Unosite im se u facu. Izbegavajte one sa slušalicama u ušima i otvorenim knjigama, ti su najgori. Od njih nema vajde. Toliko su vešti da su prosto vanzemlajci u odnosu na vas običnog smrtnika. Znači, slušače i čitače zaobiđite! Bolji su od vas! Nabavite i vi muziku i knjigu, pa lagano ovladavajte njihovom veštinom, koja se zove: Apsolutna nirvana, odjeb!
9. Smrdljiva pljeska sa lukom je uvek terala u beg fine noseve, pa biste mogli da razmislite o tome. Trudnoća pali često, ali ne uvek. Ipak, pljeska. Ako imate dobar želudac, naprskajte se nikim smrdonom, možda se nekome uzgadite.Leti pali i sladoled kojim možete da ih isflekate, ali to vam već ne bih predložila laka srca, jer ako naiđete na hibridnog Šabana ili kostolomca, nema vam spasa. Ima da vas iznesu iz busa sa nogama napred!
Veština: Uzgadi iliti tvor.
10. I ako sednete konačno, izduvajte sav vazduh iz pluća. Pritajite se. Zalepite nos za prozor, Budite gluvi, slepi, nevidljivi, nečujni, ne podležite provokacijama i provokatorima, ne obraćajte pažnju na bilo koju vrstu glume i prenemaganja. Neka stajači smrde, neka se krlješte u vas, neka padaju po vama, neka se žale i kukaju, to više nije vaš problem. Pa niste vi dobri Samarićanin. Vi ste vlasnik veštine!
naziv veštine: Vlasnik mesta, debelokožac.
O Madonna i moćni Konane nek ste mi u pomoć sad. Joj reko bi čovjek da sam pobožan, nego da se vratim na temu. Čuj temu, prije jedno od onih usranih životnih dešavanja. Uglavnom, upao sam u životnu crvotočinu, dalji životni slijed je inspirisan stvarnim događajima, svaka slučajnost je nenamjerna, nego da batalim prdoklačenje.
Počinješ radni dan tako što si prvo ustao iz kreveta, sa tim da ti dosta puta mozak još spava i boli ga kurac za sinhronizaciju i kontrolu tvojih pokreta. Dosta puta ga razbudiš iznenadnim udarom u kakvu prepreku - stolicu, orman, luster. I ajde, počinješ dnevnu rutinu koja zavisi kolko vremena imaš do posla. Organizam koji si godinama navikao na kafu ti vapi za istom. A ako imaš vremena piješ je ono meraklijski, minimum 20 min. Poslušaćeš usput kakve vijesti, čisto da se informišeš da napolju nije izbila kakva masovna zaraza, da se nisu svi pretvorili u zombije, jel Amerika pivukla kakav meteor jer je namirisala nafu na njemu i slično.
Kad si to obavio krećeš na posao. Posao ko posao - sjedi, kucaj, ponesi ovo, ponesi ono, prni u šefov hodnik (čisto da ga natjeraš da promijeni taj odvratni jebeni osvježivač vazduha koji je izgubio miris još kad je Krkobabić bio štićenik Ramzesov), opet sjedi i pravi se da nešto radiš. Uglavnom sivilo svakodnevno za taj pišljivi prihodak, kojeg kad pomeneš uvijek se sjetiš (od prosječne Crnogorske plate kupili bi ste stan za 5 godina, sa tim da živite o vazduhu i vodi pod uslovom da je besplatna). Da, glava počinje da pulsira momentalno.
Nego srećom, šef i nije toliko govedo, makar je internet besplatan. Eto malo razonode. Pošto si socijalizovan u toj mjeri da si patosiran redovno, što od svadbi, što od sar'ana, što od nekih žurki; provjerićeš prvo socijalne mreže jelte u kojima si. Tu dolazimo do mitskog inboxa.
Otvaraš ga, očekujući kakav redovni spem tipa:''Dear mr. Marko you've got 2,000,234$ in our Bank of PičkeMaterineiZabiti, Amalisa Bekele you're lawyer.''.
Ali na tvoju sreću/nesreću (ovo nesreća tek slijedi) socijalne mreže te obaviještavaju kako su ti iste pune poruka od raznih ženskih individua. Hajd' ulaziš redom i čitaš.
Sine, jesam li ja upravo postao Čarli Šin, ili šta? Jer, upravo si pročitao mitske pozive na sex! Njih 10, od kojih 6 vrištećih poziva na sex. Jebote, ustaješ i zapljuskuješ se nekom vodom i vadiš iz džepa ličnu zalihu alkohola.
Kad si se malo sabrao, listajući ta imena, dolaziš do zaključka da tu nije ONA. Jes, možda će i zvučati pičkopaćenički (ali boli me patak); NJU uvijek tražiš pogledom po ulici, nju tražiš po busu, pratiš je kroz masu urađenih goveda na Mikijevoj žurci, sanjaš kako je trsiš uz kakav totem dok je ona obučena ko preplanula indijanka. Ali nema NJE iako se već odavno pratite po socijalnim mrežama, pa i te nekolike kafe na kojima nikad nisi mogao ostati sam sa njom duže od 30 sekundi, zbog njene pit bul drugarice, pa i plesovi i mala vatačina među masom na žurci, kad nisi jebeno mogao da razaznaš ništa, od dranja lokalnih rokera.
E tu nastupa nesreća (gore pomenuta). Iako si davno zaključio da si operisan od bilo kakvih emocija, sem ljubavi prema alkoholu i opijatima, dolaziš do još jednog zaključka, ONA je ta koja ti srce pokrene, ne da ga pokrene, nego da ti počne pucati ko probušen auspuh na starom trabantu. ONA ti pokrene cirkulaciju krvi ko u ždrepca kad se vata za kobilom. ONA, ali nje nema.
A šta je nesreća? To što si oladio za sva vremena tih 10 cura, ajd cura, ljepotica manje više, sem jedne kojoj fali 5-6 zuba. Nećeš ih jebati, iako vrište tvoje ime, iako te svaki put kao nehotice udare sisom po čelu na žurci, nećeš ih jebati, jer one nisu ONA.
Smjena ti se završila, odlaziš kući, jedeš usput neki usrani sendvič (ko da su ga od bajate vojne čizme napravili), zastaješ da kupiš cigare, odigraš kladžu. Usput i odjebeš gazdu koji 3 put već traži kiriju.
Veče je došlo. Provirio si na terasu da vidiš vrijeme kakvo je. Mjesec se pojavljuje, praćen sa njegovim ljubavnicama - zvijezdama.
Stigla ti je poruka, kako te jedna koleginica zove na rođus. Oblačiš se na brzaka. Bacio si korak i nestaješ u noći.
Sjutradan, kad si se resetovao, premotao film, nastavio si sa svojim svakodnevnim ritualima. Kafa, posao, kauč, pijanka.
- A što je najgore, kolko si sjeban, tebi je takvo stanje i odlično. Umjesto da skupiš muda, preskočiš kule i gradove da nađeš NJU - tebe boli kita i mozak ti je ladan ko babina sisa po tom pitanju.
Svaki dan isto. Sranje.
Ubrzo posle prve posete sajtu www.vukajlija.com posetilac postaje navučen na sadržaj pomenutog. Prvi dan je to istraživanje, dosta smeha, utisaka, i odluka da ćete ponovo doći. Nakon jednog ili više dana dok sedite za kompjuterom, a ni sami ne znate zašto, setite se ovog sajta kao ultimativnog leka za razbijanje dosade. Ova poseta prelama da dolazite svaki dan i redovno pregledate Vuku. Posle određenog vremena, pregledate Vuku bar 3 puta dnevno. Postaje vaša početna stranica, i kad god sednete za kompjuter prvo otvorite Vukajliju da vidite ima li šta novo. Slede toliko česte posete da vam se čini da koristite internet konekciju samo zbog ovog sajta. Navučeni ste. Dan ne može da prođe bez pregledanja Vukajlije, pa ukoliko dođe do nestanka struje, dobijate napad panike i nervni slom. Kako vam se sadržaj čini sve manjim, iako ga sve više ima, pravite svoj profil na Vukajliji. Pažljivo smišljate nadimak, a uskoro i pišete prvu definiciju ili pravite prvi poster. Osećate se kao šraf mašinerije a inspiracija dolazi sama od sebe. Od kako ste postali član, sve više stvari na Vukajliji se menja. Nikada vam neće biti kao pre, ali se nadate da su ljudi i dalje puni ideja koje će vas nasmejati, ali i održati ovu stranicu živom. Kako vam je ceo dan ispunjen Vukajlijom, poznajete svaki njen deo - od članova pa do tema na forumu. Znate kako da se ophodite prema svakom članu, i kakav mu je karakter, međutim ipak nije to to. Želite da sve bude kao ranije - ali nije.
Dolaziš iz škole sat vremena ranije nego što si to radio kada nisi znao za Vukajliju. Prva stvar koju uradiš je uključivanje kompjutera. Sedaš za stolicu sa iščekivanjem. Otvaraš Vukajliju i vidiš novu odabranu definiciju na naslovnoj. Nasmešio si se. Nema nijedne novo-odabrane sem gore pomenute od kako si poslednji put bio na Vuki. Otvaraš odabrane postere. Vidiš jedan koji ti se nije ni svideo toliko, ali mu daješ plus. Sledeći je onaj isti koji je stajao jutros u odabranim posterima. Pomišljaš da ima nade, i da su za sve moderatori krivi koji nemaju pojma da odaberu. Zato biraš glas naroda. Ideš u najpopularniji sadržaj za današnji datum. Nasmejao si se na nekoliko stvari, ali nije više to to. Par puta si ostavio komentar i to je to. I napokon kad su sve nade izgubljene pregledaš novi sadržaj. Ali ni tu ne nalaziš ništa zanimljvo, naprotiv, svaki drugi klik miša je korišćen za minus. I tako satima. Buljiš u kompjuter, pospan, ali ti je navika da češljaš Vuku. Zvoni telefon.
-E gde si brate, šta radiš ?
-Evo ništa blejim na kompu..Ti ?
-Ti si poludeo. Po ceo dan to radiš. Ponašaš se kao wow mentalci. Predpostavljam da buljiš u Vukajliju, a ?
-Ma čini ti se brate, samo sam poslednjih dana nešto zauzet.
-Poslednjih godinu dana, a? Kako god. Ajde ako hoćeš na fudbal kod škole, tu je i piva gajba i po.
-Pa hajde ustvari, ionako nemam šta da propustim ovde. Tu sam za pet minuta.
-Hoće Šoms.
-Sereš ? Mora da je se razočarao u onaj svet.
-Ne znam ali Boga mi kako je krenulo možda nas sneg spreči da odigramo fudbal.
Invalidska loža, red Nidže Vujičića.
Predigra marširanja u kuhinju, je oduvek bila romantika i "lepo" ponašanje subjekta prema objektu, jer ja kao invalid bez ruku i nogu, mogu da budem samo statični objekat, koji postaje pasivno aktivan kada subjekt proceni da je došlo vreme za "pomoć".
Odlazak u kafanu: Oblači mi kaput. Izvodi me iz kuće, otvara vrata taksija, i unosi me unutra. Izlazi iz taksija, otvara mi vrata i izvodi me iz njega. Vrata su jedna od težih prepreka za mene (prim.aut.). Naravno, otvara mi vrata od kafane, skida kaput i vodi do stola, jer sam u međuvremenu oslepela. Izvlači mi stolicu, pomaže mi da sednem, ugurava me taman koliko treba pod sto, stavlja mi krpu u krilo i nekako mi se nežno smeška. Nema tu trunčice sažaljenja na moj invaliditet. Čita mi jelovnik, jer sam slepa ako je neko zboravio, bira jelo za mene, jer mi se čulo ukusa odavno raspalo, pa se tripujem da jedem tufahije kad naručim minjone na žaru. Kao i svaki invalid, i ja pokušavam ponekad da nešto sama odradim, kao što je paljenje cigarete, ali moj anđeo je tu i on sve vidi. On bre i komšijama za susednim stolom zapali cigaretu kada ja krenem ka paklici. Toliko je brz i uviđajan. Isključivo smo komunicirali na fransuskom, jer je taj jezik najbolje išao uz nas. Koga zabole kurac što smo znali da kažemo samo francusko r. I to se Računa. Jao wc. Pa tu nekako trpim dok ne krene niz uši da mi curi, al' kad dođe do toga da ću obeležiti restoran, ja šapnem onaki više za sebe da mi se ide do toaleta. (naglasak na LE) To je sve što stignem da uradim. Već me je odneo tamo. Ali, uspela sam da se izborim da sama skinem gaću. To se zove doslednost bre!
Dva meseca kasnije: ALOOOO, aj didemo na neku pljedžu i lukaru, da se useremo od klope. Znaš kako ćemo od leskovačke da kenjamo i prdimo po kući i okučnici. Ima da zalivamo pivom, i da podrigujemo na mesečini.
Idem ja u kuhinju odmah. Jebeš predigru.
Ovako pocinje pitanje u filmovima i serijama posle koga osoba koja ga postavlja obavezno naslucuje da nesto nije u redu i da nije dobila tacan odgovor.To pitanje postavlja osoba 1 osobi 2 ukoliko primjeti da osoba 2 ima neki cudan trag na sebi, najcesce oziljak, ogrebotinu na licu.Na to joj osoba 2 odgovara nesigurno, krijuci pogled, kako se radi samo o nezgodi, ali osoba 1 svojim carobnim mocima naslucuje da nesto nije u redu i da je osoba 2 zrtva pljacke, okrsaja, tuce, pokusaja ubistva...I uvijek je osoba 1 u pravu.
Postoji vise mogucnosti
pr.1 : Osoba 1 : (strogi pogled u osobu 2 koja skriva lice, podize rukom glavu osobi 2) Sta ti je to??Odkud ta modrica!!?? (i dalje strogi pogled)
Osoba 2 : (Skriva pogled) mhm ma toooo nista eto bas sam zapeo za stolicu pa sam udario glavom u TVV mhm "I'm fine"...
Osoba 1 : (zamisljen i namrsten pogled) Hm... (naslucuje nesto al' za sada ce pokusati da vjeruje Osobi 2)
pr.2 (spanska serija) : Osoba 1 (najcesce muskog roda) prilazi osobi 2 (zenskog roda ili eventualno muskog ako je u pitanju mladji brat ili otac) i primjecuje ogrebotinu, modricu, sta vec: Cekaj malo!Sta ti je to?
Osoba 2 : ma toooooo niiiiiista, znas, kad sam bila kod Pedraaaa...
Osoba 1 : QUE!!!?? Kreten te je udario!!!???Kako se usudio!...(Besno istrcava iz prostorije, Pedro, najeb'o si.)
pr.3 (policajski film/serija) : Osoba 1 (zenska osoba, drugarica osobe 2) : Sta ti je to na licu?
Osoba 2 : Ma nista, nezgoda.
Osoba 1 : Are you sure you will be OK?
Osoba 2 : Ma 'ocu.
Osoba 1 : (Zabrinut pogled) Obecaj mi da ces me zvati ako ti nesto zatreba.
Osoba 2 : Obecavam.
(Posle ovoga ce osobi 2 sigurno zatrebati pomoc osobe 1, kad-tad)
pr.4 (porodicna serija ili film) : Osoba 1 (najcesce majka osobe 2) : Sta ti je to???
Osoba 2 : ma igrali smo fudbala pa sam zapeo za loptu, ma nije nista strasno, "I'm fine".
Osoba 1 : LAZES!Opet si se tukao!Dragiiii, ovaj mali se opet bije.....
...U stvarnom zivotu:
Majka: Sinee, sta ti je to, kakva je to modrica, tukao si se?
Sin: Ma daj, kevo, iskuliraj, udarila me je lopta na kosarci.
Majka: Ah, ne lazi me, ja te poznajem! (znacajan pogled) Napao te je neki mafijas na ulici, lopov, je l' da?Meni mozes da kazes!Neki ljubomorni suparnik?
Sin: A u picku materinu malo manje gledaj TV !!! Nisam u kandzama mafije, ne izlazim sa udatim zenama, NE, NISAM U SEKTI...A budi sigurna, ako vec upadnem u neku od tih tvojih nevolja, doletece Juan Fernando na konju da me spase.
(Napusta prostoriju)
