Tretman poštene inteligencije u medijima je termin pomalo metafizičke pomalo medicinske prirode. Metafizičke zbog toga što podrazumeva postojanje poštenog intelektualca a neko takav u Srbiji danas postoji samo na nivou ideje, apstrakcije i "sa one strane stvarnosti". Medicinske zbog toga što takav tretman na normalnog gledaoca-slusaoca ima isti efekat kao transorbitalna lobotomija na neanesteziranog pacova. Naročito je to uočljivo u raznim političkim TV emisijama:
Emisija "Reci malo, reci glupo"
Voditeljka:"Poštovana publiko kraj malih ekrana dobrodošli u još jedno izdanje naše emisije rekordne gledanosti. Sa nama su danas gospodin A. iz stranke "Liberalno-Super-Kul-Samo-Jaši-Svi-Smo-Naši-Bajke-za-malu-decu demokratske partije" i gospodin B iz partije "Nacionalno-osvešćenog-deso-desnije-desno-u-pičku-materinu-najsprskijeg-od-svih-srpskih-saveza". Sa nama su je još i gospodin Nepošteni-Dekadentni-Intelektualac-Koji-prima-Lovu-od-Svih. Tema naše emisije je..."
(čuje se blago nakašljavanje)
Voditeljka:"..a da tu je i ovaj lik..kako ono beše..joj pa znam te bre sa Kalenić pijace..PošteniIntelektualac,da! Dakle tema naše emisije je ulazak u Eu, NATO i NATO bombardovanje i Hag. Raspalite! B. hoćete Vi prvi?"
Gospodin B (režeći): "Agr!Grrr!Ne EU, EU zla ustaše ustaše,NATO ustaše fašisti Hag kazamat srpski heroji Ja besan ja bijem! Svetosavlje, gibanica, zeljanica!Jedemo korenje srpsko korenje"
Voditeljka: "Zanimljiv stav, posebno je upečatljiv način na koji ste oglodali mebl sa te fotelje. A šta Vi kažete gospodine A?"
Gospodin A: "Ja se uopšte ne slažem sa gospodinom B! Naravno neupućenoj osobi se može učiniti da tu ima nekih preferencija ali to je netačno! Mi moramo u EU jer kad uđemo tamo napraviće taj dan u Briselu veliki maskenbal i biće mnogo veselo svi će nam tapšati i kralj Eulandije Njegovo Visočanstvo VelikiUskrašnjiZeka će nam svima doneti para koliko hoćemo i bonbona i čokolada i neće e više proliti ni jedna dečja suzica i stalno će biti prolećnih 25 stepeni a svi naši ljudi će dobiti posao ko PRovi i tako...A to što nas je NATO bombardovao to su građani pogrešno shvatili. To su nam oni bacali žele zeke ali su građani podlegli Miloševićevoj propagandi pa nisu shvatili"
Voditeljka:" A šta Vi mislite gospodine Nepošteni?"
NepošteniDekadentniIntelektualacKojiPrimaLovuOdSvih: "Pa vidite to je kompleksno pitanje mislim cinculator-cinculator-klapna-uzengije. Znate, sve je to relativno! I svi su u pravu i A i B! Mislim, da li smo mi kineski filozof koji je sanjao da je leptir ili leptir koji je sanjao da je kineski filozof! Gle..tulumbe!"
Voditeljka:"E pa dobro ostaje nam samo da se odjavimo i da.."
PošteniIntelektualac:"Ovaj..izvinite mogu ja nešto da kažem?"
Voditeljka zastaje zaprepašćena misleći da je ikebana progovorila ali onda se seti da ima još jednog gosta:"Ah da, izvolite recite"
PošteniIntelektualac:"Pa vidite mislim da su gospoda ovde previše pojednostavila stvari..Da mitreba da uđemo u EU,a li EU nije sama sebi cilj nego sredstvo. Treba da izvršimo reforme jer nam je potrebna građanska i pravna država, država koja nije banana republika i plemenska zajednica. Dakle reforme su nam potrebne zbog nas samih a EU je naš interes ali ne i utopija. Slažem se da je NATO bombardovanje bio sraman čin i nema nikakvog opravdanja za to. Ali sve države oko nas su u NATO i ušli mi tamo ili ne treba shvatiti da je NATO faktor sa kojim moramo ozbiljno da računamo. A što se Haga tiče Hag je naravno politički sud ali je ipak naša najbolja šansa, ma kako mršava, da žrtve i srpske i druge dobiju pravdu, jer bi balkanski domaći sudovi korumpirani kakvi jesu oslobodili svako svoje zločince. I dosta više sa licitiranjem žrtvama to je krajnje nepoštovanje prema njima a i ima nečeg nekrofilskog u tome. Dakle nije sve crno ili belo kako ova gospoda pričaju. U konačnoj liniji sve se svodi na to da svako odgovorno radi svoj posao."
U studiju muk. Čuju se samo fantomski zrikavci.
Voditeljka se mršti, prvo blago a onda jače. Reči PoštenogIntelektualca se probijaju do njenog uma davno zakržljalog i potonulog u zavisnost od medijskih gluposti i droge nacionalnih frekvencija. Iznenada bljesak, ona je shvatila! Spoznaja! U pravu je čovek, rešiila je napustiće ovu glupu televiziju i vodiće dečji ili obrazovani program a možda konačno završi onaj diplomski iz sociologije i upiše postdiplomske!
Ali blagostanje je trajalo kratko. Mozak, naviknut da zatupljivanje počinje da okida salve impulsa i ona zapada u apsitinentsku krizu. Pada na pod, trese se cela i ide joj pena na usta!
U studiju uzbuna od nekud se pale crvena svetla, ulaze bolničari i iznose voditeljku. Kroz prozor upadaju kombinovani odredi BIA, CIA i Španske inkvizicije i streljaju POštenogIntelektualca na licu mesta.
Ide odjavna špica.
Point of no return.
Ničija zemlja.
Imaginarna linija iza koje nema nazad. Delić trenutka koji odvaja prst na obaraču i počinjeno ubistvo, otvaranje kutijice sa prstenom i 100 godina (ne)sreće, Zemljino magnetno polje i beskonačno prostranstvo Kosmosa. Kupljena karta za put u jednom pravcu.
A kad jednom stigneš tamo, više ništa i nikada neće biti kao pre.
Hronološki pregled odabranih, mada manje-više važnijih "tačaka bez povratka" u životu svakog od nas (pa i tebe, dragi čitaoče) prosečnih pripadnika naroda sa ovijeh prostora. Ako smori, čitati na preskoke. Srdačan.
1. Muška jajna ćelija prodire u žensku jajnu ćeliju (u daljem tekstu ŽJĆ) i oplodjuje je.
2. Tri meseca su prošla a vlasnica ŽJĆ i dalje misli da se "samo malo ugojila".
3. Još 6 meseci je prošlo i, uz svečani doček unutar i ispred sale za porađanje, rađaš se TI, dragi čitaoče, tvoja mala pluća puneći se po prvi put kiseonikom iz vazduha. Najmanje tri života se menjaju tvojim dolaskom na svetlost dana: jedna trudnica postaje keva, jedan mladić postaje ćale (od glagola "rmbačiti"; prim.prev.) a jedna beba postaje mala osoba zavedena u sistem i statistiku.
4. Sa prvom primljenom vakcinom ili unetim mlekom koje nije od majke, u tvom telu počinju da se odvijaju nezadrživi biohemijski procesi zbog kojih ćeš u budućnosti skoro garant patiti od nekog zdravstvenog problema akutne do hronične prirode (alergija, astma, problemi sa varenjem, migrena...). Ono, malo jeste teorija zavere, ali ne i bez osn___________
5. Prestaješ da sisaš i da kenjaš u pelenu. Život, ispostaviće se, postaje mnooogo komplikovaniji bez te dve pogodnosti...eh...
6. Na nepodeljenu radost prisutne familije i komšinice Rade sa petog, činiš prve korake prešavši tačno 3 metra i 48 santimetara, koliko iznosi rastojanje od predsoblja do kuhinje. Jebiga - živite skromno, nije da si došao baš u idealnom trenutku za tvoje matorce...
7. Prvi put ostaješ fasciniran čarolijom TV ekrana. Kasnije u toku života, tvoja fascinacija raznoraznim ekranima umnogome će te kreirati kao multimedijalnog člana savremene ljudske civilizacije i čoveka, uopšte.
(negde tu između tačaka 5, 6 i 7 počeo si polako i da artikulišeš prve reči i izražavaš svoje mnogobrojne želje i prohteve. A nema sise da ti ista zapuši.)
8. Tamo negde kada već postaneš jebeno isuviše naporan sa svojim željama i prohtevima, roditelji te upisuju u vrtić imena rendom palog borca u NOB. O tome, pak, ne slutiš ništa ali te zato neodoljivo privlače sočne, jedre dojke junior assistant vaspitačice Marine a plaši ogromni, dlakavi mladež na licu senior corporate vaspitačice Dobrile. Ili obratno, nisam baš siguran...
9. Roditelji zaključuju da vrtić nije dovoljan da bi smirio tvoju sve rasplamsaniju strast za otkrivanjem sveta. Tačka bez povratka? Prelaziš prag prve obrazovne ustanove u nizu od nekoliko a kad mnogo godina kasnije i u obrnutom smeru budeš prešao prag i poslednje od njih, imaćeš malo znanja a mnogo godina...i keva će i dalje da te smara što ostavljaš prljave ćega na podu kupatila. 'Nači, fujčina!
10. Dobijaš svoj prvi komp. Veliki dan za tvoje prste, loš za oči i kičmu.
11. U kombinaciji sa povremenim izlivima interesantnih informacija u školi i konstantnim izlivima onih sa televizije i kompa-sleš-interneta, možeš preći od par do desetakak "tačaka bez povratka" glede tvog ukusa u literaturi, filmovima, muzici, stilu oblačenja...što je sve nekako zavisno jedno od drugog, te stoga i relativno prolazne prirode. Gledaj samo da se ne ložiš na Emo, romantične komedije, Hari mrtvog Potera i "Puta Madre" dukseve i bićeš ČOVEK, sine moj.
11a. Otvaraš svoj (prvi) fejsbljuk profil i time i Pandorinu jebenu kutiju socijalnih mreža.
11b. A da - TI GLUPI JEBENI IDIOTE!
12. Konzumacija prvog alkoholnog i duvanskog derivata obično dolazi pri poslednjim činovima osnovnoškolske tragedije (7 il' 8 razred tj. ako tvoje baš zabole za tebe) ili prvim one gimnazijske, a ta "tačka" posle često ume da se pretvori u pravu pravcatu mrlju, senku, idemo na kancer, jer svi znamo da su piće i cigare...bla, bla, bla, kada umrem hoću da umrem bolestan, bre!
13. Negde u toku te delikatne metamorfoze iz osnovca u srednjoškolca, počinješ polako da primećuješ suprotni pol a povratka više nema 6 sekundi nakon što konačno i na svoje eksplozivno zadovoljstvo ("eksplozivno", hehehe) otkriješ čari rukobludničenja nad sopstvenim polnim organom. Sledi (13a) prvi poljubac sa prvom velikom simpatijom, jezika bez, potom jezikom sa (13b). Javlja se želja za stavljanjem još ponečeg u taj sočni, mali otvor na licu, #wannablowmywhistlebaby...
14. Skidanje mraka. Seksualna revolucija u tvom još nerazvijenom tinejdžerskom mozgu. Fascinacija ekranima biva zauvek bačena u senku. Dobro, možda ne baš zauvek, jebiga...
15. Prva ljubav i prvo "Volim te". Prvo otvaranje srca i dopuštanje nekome da te povredi. Život ipak može da bude gori, hej!
15a. Prvi grob sa kojim si bio intiman. Kriviš hiljade drugih faktora, a kriv si jedino ti. Uostalom, ne seri. Naš narod lepo kaže Sve je za čoveka, ko si ti da sumnjaš u naš narod, a, bre?? (nikad to sebi nećeš oprostiti, bajdvej)
16. Prvi put si joj kupio uloške. Ona tebi brijače/gaće. Od tog trenutka nema dalje - ili se ženiš/udaješ ili umirete zajedno poput Romea i Julije.
17. Ultimativna tačka bez povratka. Ili je pukao. Životni krug počinje svoju apoteozu igre i ti se ponovo susrećeš sa tačkom #1...ovoga puta, pak, u sporednoj ulozi sopstvenog bitisanja.
Naravoučenije: istina je, zapravo, da Čovek svakog dana pređe desetine i desetine "tačaka bez povratka" ali preko njih prelazi i slep i gluv i tako, jednog dana u neodređenoj budućnosti, i njegov život pređe preko njega a šta bi za to rekao naš narod tad i nije od neke preterane pomoći, je l' da?
