Lep ali zaboravljen obicaj. Ranije u doba dzentlmena i postenja bilo je cast preuzeti krivicu na sebe. Takodje se znaju slucajevi iz kriminalnog miljea kad jedan preuzme krivicu da ne bi svi popadali. U novije vreme ovo se desava sve redje i redje, uglavnom se svi prave da nisu krivi ili da krivica i ne postoji. Nebitno dali se radi o politicarima, kriminalcima, vlasnicima propalih firmi, radnicima ili nekom sasvim desetom. U nekim situacijama labilniji podsvesno sebi nabijaju krivicu i grizu savesti, ali je ne priznaju tj. posto su labilni nemaju dovoljno hrabrosti da je priznaju.
ja (mislim u sebi):
:dali je kvalitet Vukajlije opao zato sto sam se i ja ulogovao:
Skupili su se kao pet Moćnih Rendžera. Različiti karakteri, u svima gori želja za uspehom. Provode dane i noći u podrumu roditelja jednog od članova, i troše olovku i papir k'o Amerika naftu. Posle mučnih godinu dana, uspeva im. Trenutak je došao. Njihov album je debitovao na 7. mestu na listi, i popeo se na 1. mesto za 4 dana. Njihovih 5 minuta.
Vrte se na lokalnom radiju iz sata u sat, na svim top listama. Daju intervjue k'o faks mašina ispite, srču red-bulove i slažu osmehe na frekvenciji svake moguće TV stanice. Fanove pridobijaju brzinom svetlosti, pa na treći. A i oni manje snalažljivi se ne libe da ispljuju kintu za njihov najnoviji vrldvajd super singl, da imaju o čemu da pričaju sutradan na ''socijalnim'' mrežama. Sve ide u njihovu korist, pare nagrću k'o fanovi Hari Potera na potpisivanje nove knjige, problemi su manji od ožiljka posle skupe plastične operacije, i živi se do sutra. I tako perpetual.
I onda, prc!
Bude se jednog jutra svi zajedno u hotelskoj sobi. Novčanici prazni, kartice izmaksirane, svi tetovirani. Pale TV, i ne mogu da se načude čuda: Njihov znoj i krv je zamenila neka nova tralala-šalala pesmica uz koju ne možeš da odoliš, a da ne zviždućeš i tapkaš stopalom o parket.
Depresija. Stanje raspada sistema. I pretnja od totalnog gašenja. Šta ćeš, gde ćeš, ulazi u limuzinu. Menadžer na spid dajlu, šta se dešava. Panika. Ništa, ajde u studio, da se okušamo ponovo. I ponovo. I ponovo. Ništa. Ič. Mašta je isplovila zajedno sa onim jutarnjim ritualom iznad wc šolje, i kreativnost je izvršila samoubistvo kad je videla s kim se druži.
Bend počinje da se raspada. Vraćanje u svakodnevnicu je nikad gotov proces. Pojedinačni problemi polako isplivavaju slobodnim stilom. Moral opada, a sa njim i njihov ranking na čartovima širom sveta. To nije ono što su hteli. Svako vuče na svoju stranu. I živi se za sutra.
Totalna nesloga. Turneje neće biti. Oprema skuplja prašinu u studiju na vrhu zgrade u centru grada, i zgužvani papiri sa lirikama dopunjavaju dekor stana glavnog pevača. Bend je istorija. Menadžer traži nov posao, i šljaka kao dostavljač pljeskavica u rodnom gradu.
I njihova pesma se ponovo vrti na radiju, u čast benda koji je tako kratko trajao i dosegao zvezde.
Znajte da ste fukare zalutalih srca, neopevana onlajn mafija i zlorabotnici nad slobodom izražavanja. Bezosećajna bagra, sputavači našega kreativnog dela. Da sam malo nevaspitaniji, nazvao bih vas fašistima, ali neću. Nek vam je na čast svaka vaša akcija, a i njutnovska reakcija!
Vi! Vi, nejači što sisate mleko iz dugmeta za brisanje definicija, pa nek vas je stid do centra glaksije i nazad! Nek vas je stid što navlačite pod čaršavom skrivenih namera gnev nas prostih i smrtnih na se! Ni suzom da nas udostojite kad pokopate i groblju na vlast prepustite kucanu reč. Jezgrovitu reč, koncentrisani vrhunac jedne internet-sesije. Setite se Van Goga i njegovog, za života nepriznatog, doprinosa. Zar neće duh neke, od lanaca moderacije otrgnute defke zaživeti kroz par godina, par decenija, par milenijuma? Pomislite li ponekad da, eto, niste dovoljno kulturno, kritički i stručno uzdignuti i opskrbljeni dovoljno jakim leksičkim aparatom da baratate izlivima naše proste, ali i čedne proze?
Pored svega, pozdravljam vas ja. Bez zlih namera, hejtova i vređanja, bez afektivno stisnutih dugmića i klevetničkih sastava. Doći će vreme loših autora, a do tada uživajte u svojoj strahovladi, ali se osvrnite oko sebe ponekad. Možda loš autor vreba iz čamotinje neelokvencije, i spreman je da vas strgne sa rotirajućeg prestola s koga se logujete na grandioznu objedinjenu mrežu.
Poziv za vojsku je nešto što svaki muškarac dobije,sem nekih koji nisu u fizičkom stanju za taj 6-omesečni period,inače kada se dobije poziv za vojsku,red je da se dobitnik ode napiti kao zver..Mnogi ga ne žele,pa kad ga dobiju,obično majke kukaju,plaču,a kad dođe oproštajna onda nastane ludilo... Bliža rodbina i prijatelji se leši od alkohola sem majke koja ne može prestati da jeca. Ali na kraju krajeva čast je braniti zemlju pa i kad nije ratni period!
Fraza, koju obično koriste stari ljudi u ruralnim sredinama, koja se upotrebljava kao odgovor na nečije iznenađenje ili pohvalu na vaš uspješno obavljen posao. Takođe se može koristiti i kada nekoga želite da pohvalite za uspješno i efikasno obavljen posao.
-E'o stari, gotovo. -Vide, vide. Što to mali srikta začas. Svaka ti čast. Ma nisi ti prni pa zavrni.
------------------------
-OP! OP! OP! Eto ga! -To majstore, svaka ti čast. -E jaro moj, nisam ti ja prni pa zavrni.
Tragedija koja će omogućiti našem predsedniku da dobije komforniji službeni avion od n - togodišnje leteće kontrapcije koja je u početku služila za dostavljanje egipatskih urmi (s ljubavlju od Nasera) Titu, da bi vrhunac karijere ovekovečila titulom prvaka Jugoslavije u zaprašivanju useva, te kojoj je pod penzionerske dane dato pravo i čast da je oslovljavaju predsedničkim avionom i koja bi tu dužnost i dalje obavljala da ne beše nesrećnog sticaja okolnosti, opisanog u naslovu ove definicije, i prirodne zabrinutosti za zdravlje šefa države koju takvi događaji raspiruju. Ujedno i slučaj koji savršeno potvrđuje istinitost i preciznost one narodne:
To je vrsta frajera koji nema svoja kola, vec vozi najnovijeg Opel Astru koji je dobio od udruzenja...I vozi kao da ce uskoro smak sveta...I uz to pojaca muziku do daske...
Poštovani članovi društva čast mi je da vas izvestim da je naš tim nakon dugog niza godina neuspešnog traganja po nepristupačnom terenu uspeo da pronađe crnu kutiju i oproštajno pismo na teritoriji nekadašnje Srbije. Uspeli smo, takođe, da u minimalnom roku od nekoliko godina dešifrujemo drevno ćirilično pismo i rešimo misteriju koja je zbunjivala naučnike širom planete. Ispostavilo se da je u stvari razlog nestanka Srba sa planete Zemlje ispunjenje proročanstva. Dakle sa sigurnošću vam mogu reći da su Srbi kao Nebeski narod, u potrazi za boljim životom kolektivno emigrirali na nebo.
Ništa nije uspelo, utakmica je izgubljena! Probili su sredinu terena, a sa odbranom se poigravaju k'o Šešelj sa pripadnicima Haškog tribunala. Tada iskusnom treneru ne preostaje ništa nego da pribegne tom skrivenom oružju kako bi sačuvao dostojanstvo, čast i ugled kluba. U trenutku kada protivnik krene da prolazi i poslednjeg odbrambenog igrača, potrebno je da trener iz petnih žila zaurla : ''URADI MU KLIZEĆKI bre* !!!'' , kao da oživljava pokemona iz poke lopte. A fudbaler kao i svaki drugi, oduševljen trenerovim odobrenjem, uklizaće u kaznenom i napraviti penal... Al' nema veze, bar su sačuvali obraz kluba!
