Uhvaćeni lažov.
-Šta ti je ‚‚spomen-drvo" pasuljaru?
-Ček da vidim...
-----
Dzvrrr!
-'alo!
-Marke, daj broj od Jelene iz srednje, svega ti!
-Dal si se sad setio da je muvaš kad je zapatila sidaru?
-Ne laži da se ohivisala! Daj treba mi nešto!
-Evo ti Marijin esemesom. Ona ima sigurno! I javi se jebo te kurac moj!
-Važi burke! Bruka je burke kakva je Bruk Burke picojzla!
-Hmm!
-------
-Draga Marija, bila si najveća kurvetina u srednjoj, alo smo te ipak poštovali Češ, Đura i ja. Dobro, Češ i Đura... Treba mi broj od Jelene hitno, hitno!
-Evo ti broj mrtvozvorniku!... +998**
I ne zovi me više! Sad sam srećno zaljubljena bla bla...
---
Dzvrrr!
-Pronto!
-Alo Helena, Lape ovde iz srednje. Šta nam beše značilo ‚‚spomen-drvo"?
-Aaaaa ti si onaj luzer sa loknastom kosom?
-Dobro bre rođo, ujela me sudbina, što smo zvali lažove tako?
-Pa onaj ludak kad se izvadio iz Toponice, pa pričao da je udarao spomenik letvom, a posle u drugoj ekipi da je udarao drvo. Ja upala s' pitanjem: ‚‚zar nije bio spomenik?", a on se izvadio:‚‚ spomen drvo!". Od onda je postao Pera lud lažov, ili skraćeno: Spomen drvo.
-Ahahahhhahaha do jaja! Oš kurac rođo?
-Pa pazi, javi se! Čujem, hladne ti šake od kako si obrijao glavu...
Reči kojima se sa nevericom obratimo sagovorniku koji nas je izbacio iz takta svojom konstantnom paranojom. Ne prođe ni minut da od najmanje sitnice ne iskonstruiše neopevan problem i oko istog zabavi i sebe i sve oko sebe.
-A joj, pa kako ću bez karte? Nemoj, ja se bojim. Idem ja da kupim.
-Nećeš, prolazi kad kažem!
-Ali ja sam maler, sigurno će kontrola.
-Neće za dve stanice, aj ćuti!
-Eno ih, tačno sam znala!
-Nije, to je poštar!
-Uh, dobro je! Noge mi se odsekle!
...
-Ijao, vidi onog što se uzmuvao, sigurno je džeparoš!!!
-Ma kakav sad džeparoš? Sigurno neki bez karte k'o ti pa se sad unervozio od tebe tako dosadne. Nemoguća si!
-Ama nije bez karte, evo vidi onoj ženi tamo otvorena torba. 100% je on otvarao. Ajmo napolje, znaš da nosim ratu za školarinu!
-Nećeš napolje, nema kontrole, nema džeparoša, nemoj si dosadna! Zaveži! Kakvi crni džeparoši ovih dana, znaš da je sav svet bez prebijene zbog praznika?!
-A pa jeste, u pravu si.
...
-Praznici? Aaaaa! Koji je danas datum?!
-Treći. Šta je sad, molim te?!
-Au! Pa ja još nisam dobila! E sad sam trudna sigurno! Prošli put nisam bila, sad sam sigurno! Znala sam ja da one pilule ništa ne valjaju! E, pa divno! Srećna mi Nova godina. Ubiću se, tačno ću se ubiti! Idem sad da kupim test. Milane, pa nema mi novčanika!
-Ooooo, jesi ga ostavila meni, evo ti novčanik, da se nosiš i ti i novčanik i džeparoši i pilule i sve u vrašku mater!!! Ama izlazi više napolje!!! 'De se gasiš, ženska glavo?!!! Stvarno nisi normalna! Ma uostalom, ja sam još veća budala što te i vodim sa sobom! Stalno praviš od muve slona, da osedi čovek s tobom, ništa drugo! Ne mogu da verujem koji si ti Ilija Čvorović! Odakle ti samo te ideje?!
Izraz koji se koristi ili u slučaju kada je osoba neverovatno smotana, ili kada je jednostavno neverovatno loše sreće.
X: Maco, evo napravila sam prženice za doručak!
Z: Ovaaj, a što su crne ovako?
X: Pa zaboravila sam da stavim ulje na tiganj...ali probaj, sigurno su ukusne.
Z: Pa malo su bljutave, baš nemaju nikakav ukus, a unutra curi ovo jaje...
X: Jaoj, pa zaboravila sam so da stavim!
Z:Nema veze, gladan sam k'o pas, preživeću nekako, daj mi još ako ima.
X: Pa nema više, imala sam samo jedno jaje u frižideru.
Z: Znači, zelen' bor da dodirneš, on bi se osušio. Inače, dimi se nešto iz kuhinje...
X: Zapalio se mamin omiljeni tiganj...(baca tiganj pod vodu) Aaaaa, pomozi mi, ispekla sam oči i ruke i ringla gori!!!
______________________________________________________________________
Y: Kako bilo sinoć?
W: Ma ništa me ne pitaj, krenem da spopadam neku malu, ono krajnje seljački, znaš k'o nekad što smo cimali ribe...i mi tamo 'vamo, kad to Maretova mlađa sestra! Ja u zemlju da propadnem, malo da zataškam stvar, pričamo kao opušteno, ispadne mi čaša crnog vina, uflekam je celu, neće joj pomoći ni Marija sa Bonuksom. 'Ajde šta ću, da se izvučem, reko' vozim te kući da se presvučeš, krenemo, zaustave me panduri...odrali me i za far što mi ne radi i za pojas i vide da sam malo popio, dam im tu neku kintu, da ne ispadnem sisa pred malom, kad mi ispred kuće, Mare nas ugleda, a znaš da od onda kad mu je starija šveca zakevila sa Đoletom Pajserom, nije baš normalan...izvuče neku štanglu i izlupa mi haubu, posle kad je video da sam ja, malo se iskulirao! Jedva ti ja živu glavu izvučem, dođem kući, nema mi novčanika, mala me pokrala 'ladno! Rekla mi Jeja da ona tako stalno...E, a jednom sam prošao još gore...
Y: Au brate, pa ti zelen' bor da dodirneš, on bi se osušio!
Zaključak Jugoslava Ćosića, pri kraju njegovih emisija Poligraf i Intervju sa Jugoslavom Ćosićem. Jugoslav se u ime gledalaca zahvaljuje sagovorniku, što je u duhu emisije voditelju dozvolio da sam odgovori na svoja pitanja, pri čemu je na molbu voditelja gost pokušao da bude što kraći jer mu je vreme u emisiji isteklo pre nego što je i počelo da teče.
(Jugoslav Ćosić pozdravlja gledaoce i predstavlja gosta praveći ozbiljno-otužnu facu)
- Evo, na početku gospodine, da vam postavim pitanje, da-li-ste-Vi (4 reči koje izgovara ko jednu) taj koji ste, slučajno ili namerno, neću ulaziti sada u to (maše glavom praveći položene osmice), jer nemamo vremena, dakle da li Vi gospodine niste pustili vodu, posle vršenja velike nužde u wc-u naše kuće, neposredno pre početka ove emisije?
- Molim?!? O čem...
- Gospodine da li volite brzu hranu? Ja ovde imam eksluzivne slike
Vašeg fecesa iz wc šolje koje su kasnije snimljene nečijim fotoaparatom, kolege sa radija. Evo pogledajte, da li ovo radite i kući gospodine?
- Vi ste potpuno pogr...
- Ipak činjenica je gospodine (pauza, blago klima glavom, gleda ga
ozbiljno-otužnim pogledom), da ste vi poslednji boravili u wc-u naše kuće, i to što ste uradili, složićete se... šalje vrlo lošu poruku gledaocima koji gledaju ovu emisiju. Oćete njima reći, molim vas, ko vam je rekao da možete da ući u službeni wc Verana Matića, i oprostite na izrazu (žmirka i skuplja usta), iskenjati se tamo kao volina,... ako nije tajna?
- Čiji?! Jel vi to mene zajeb...
- Gospodine znate li koliko je to smrdelo, verovatno ne s obzirom da ste odmah pobegli sa mesta zločina? Dobro nećemo više o tome... Moje sledeće pitanje je...da li ste posle toga, oprali ruke, gospodine,...da li ste oprali 2. puta? Molim vas samo kratko...
- Aaaaa bre?!
- Gospodine postoji svedok koji je bio u kabini do vaše koji nam je rekao da iako vas nije video, čuo je da je voda curela, najduže 5 sekundi, dakle prali ste ruke samo samo jednom, zar ne?
- Pa vi zaista niste normal... Poslednji put da sam došo ovde...
- (okreće se gledaocima) Vratićamo se razgovoru za koji minut posle reklama.
(završavaju se reklame od 10 minuta)
- Vraćamo se razgovoru sa našim gostom... nemamo puno vremena, pa ću vas zamoliti da budete kratki... dakle niste mi odgovorili na pitanje gospodine...
- Jel si ti bre normalan Jugoslave?! Pa na koje od pitanja da ti odgovorim??? Ne znam stvarno koji kurac uopšte i da pokušavam! Jel vi želite moj odgovor ili priznanje koje će vas zadovoljiti? Šta?! Da sam se ja usrao u vašem klozetu, nisam pustio vodu i oprao ruke? Jel to oćet...?!
- Vreme nam je isteklo! Hvala vam što ste našli vremena da govorite za gledaoce televizije B92 (okreće se gledaocima sa istom ozbiljno-otužnom facom). Dragi gledaoci, gost televizije B92 bio je serator koji nije pustio vodu i oprao ruke posle kenjanja u našoj kući i ja se sad neću rukovati s njim. O ovome će biti reči i u najnovijim vestima koje slede...
Uzvik neverovanja. Ne upotrebljava se uvek u negativnlm smislu.
- Dobro poslepodne vam želim.
- Zdravo čudni stranče.
- Ja dolazim from Luton. Čuo sam neverovatne stori o ovom malom mestu. Govori se da ovde živi lejdi vidovita Sorka koja ima neverovatne moći kojima može da podmladi život a isto i govori šta će biti sutra. Molio bih vas da me usmerite ka njenoj kući, ne pitam za cenu.
- Zanimljivi čoveče, požurite ući, suton se bliži a tad je dejstvo magičnih trava najveće, ja sam Zorka, izvolite.
- Ne, to ne možete biti vi. Rekli su mi people da lejdi Sorka ima more than 60 godina a vama ne bih dao ni 40.
- More, nemoj da mi laskaš tu. Izgled zna da prevari, odavno sam ja ušla u devetu deceniju sinko.
- Vau, pa ovo je incredible, te trave stvarno deluju. Kad možemo početi?
- Milovane, dolazi ovamo. Evo još jedan je video onaj tvoj oglas, uberi mi malo kopriva iz dvorišta a ja ću da izmuzem ovog, mislim da će biti dovoljno da otplatimo kredite.
.....
- E ćao, vidim imaš plavi duks i crvenu ružu u levoj ruci!?
- Aha, ma treba sa nekom devojkom da se upoznam, dopisivali smo se na nekom četu, pa je ovo znak prepoznavanja.
- Hehe, pa to sam ja, Sexy_Maky_1994, drago mi je da te konačno upoznajem.
- Ne, to ne možeš biti ti. Šta si uradila sa pravom Marijom, debeli skrndelju, pojela si je, jel da, aaaaa!?
Krajnje nedžentlmenski način da se kaže da neku žensku osobu ni pod razno ne bi videli na drugom kraju gorepomenutog (telesnog) organa. Fizički izgled dotične, naravno, nije presudan, već neki drugi faktori na to utiču daleko više.
- Brate, pomagaj ako Boga znaš! Hitno, život i smrt!
- Pričaj, sunce li ti, šta si se tako zajapurio?!
- Znaš malu Maju što je već neko vreme jurim? E, dogovorismo se večeras da, khm, popričamo na žuraju i baš mi je zvučala, onako, 'oćno.
- Pa dobro, ako misliš da ne možeš sam sa njom da se izboriš, mislim, previše je zahtevna, čemu prijatelji služe i...
- Ma, ne to, retardu! Znaš da se ne odvaja od one drugarice? E pa, treba mi neko nju da privremeno zadrži svim mogućim sredstvima. A ionako se za tu priča da je stalno 'oćna...
- Aaaaa, ne jebem ja to da radim! 'Ajde što je skrndelj, svi znaju da je ono neki divljak sa tipičnim ponašanjem očajnice! Pa, nije moj kurac socijalna služba!
- 'Ajde, što si takav? Kupiću ti i papirnu kesu! Pa, samo jedno veče...
- Slušaj, ti i ja zajedno smo ženstveniji i nežniji od nje. Može da popije bure žestine za jedno veče, psuje, pljuje i bije se, zaskače muškarce, čuo sam i da preti ako nećeš, a obzirom na njene gabarite, može biti opasno!
- Pih, koji si ti džentlmen! Dobro, moguće da jeste malo agresivnija jer to jako retko dobija, pa ne može da se iskontroliše...
- Vidi, nisam ti ja u tom sado-mazo Angela fazonu i ne palim se na modrice i slomljene i iščašene kosti ili još gore, da se pomerim s' mesta!
- Ih, kakav si, pa ja za tebe bih! Ne teraj me da te podsećam kako sam...
- Dobro, ali ima ceo život da mi se odužuješ za to! I ako me nema sat vremena, odma' zovi hitnu i nindža kornjače!
Šta da vam kažem, sem da nervira. Strašno nervira.
Ako postoji neka izrazito veštačka tvorevina, više veštačka od veštačkog cveća, Makedonije i veštačkih sisa, onda je to onaj osmeh, od uha do uha koji vam upućuje bankar pre nego što vas zarobi kamatom ili prodavačica kada vam daje još jedan paket cigareta, iako se vidi da ne možete da se odbranite od kašlja, uz to dodajući: ‘‘Želite li još i cijanid uz to, da vam olakša posao?‘‘
Ne znam koja je fora, zašto ova pojava toliko nervira. Makedonija se i nekako podnosi, Grci malo pizde, mi im se rugamo za sve one grčke statue što su sazidali u sred Skoplja, veštačke sise nerviraju, ali bar dobro izgledaju, ali osmeh...
Koja je tajna njega?
Da li je samo ušao Džoker i sve ih isprskao njegovim gasom za smejanje (umre se od toga, uz osmeh naravno, kako bi svaki gazda i želeo od svog radnika jelte), ili je to neka obaveza nakon potpisivanja pakta sa đavolom... Ne znam. Ali me mnogo plaši. Kripi, jebote! A treba da odem u prodavnicu...
Bankarski službenik: Dobar dan, Gospodine Nikoliću, šta možemo da učinimo za Vas? :osmeh:
Otac: Dobar dan. Želeo bih da pogignem kredit... Znate, mojoj šetogodišnjoj ćerkici je podhitno potrebno novo srce. Te operacije se ne vrše u našoj zemlji i koštaju 120.000 evra, a to je jedina šansa da ona preživi...
Bankarski službenik: :sluša šta mu očajni otac prija, klima glavom, sa istim jezivim osmehom: Sačekajte, molim Vas, da pogledamo šta kaže naš računar...
:kucka nešto po kompjuteru:
Aha, evo ga... : osmeh, od uveta do uveta koji uliva svaku nadu: Naš računar kaže da Vi primate platu od 46 hiljada dinara, a Vaša žena 33 hiljade... i već ste kuću stavili pod hipoteku?
Otac: Da, to je tačno.
Bankarski službenik: Žao mi je, ali mi ne možemo da vam odobrimo taj kradit... :još veći osmeh:
Otac: Pobogu, pa kakvi smo to ljudi?!!! Zar ćete dozvoliti da moja ćerkica, koja je tek stala na noge... Aaaaa, ne mogu više!
Bankarski službenik: Zaista mi je žao, gospodine, nije u mojoj moći... Takva je politika poslovanja. :jezivi osmeh kao da mu je drago:
Otac: Dobro. Mogu i da razumem, prodaću bubreg, jetru... prodaću sve samo da moj anđelčić bude dobro! Samo jedna stvar mi nije jasna - kako možete da mi se smešite u ovakvoj situaciji?!
Bankarski službenik: :Skuplja usta za trenutak, al ponovo ih razvlači u osmeh. Šapuće: Izvinite zbog ovoga, direktor je naredio da moramo svakome da se smešimo, inače otkaz...
Rezultat udruženog zločinačkog poduhvata maligana i viših masnih kiselina u sadejstvu sa prađedovskim zovom divljine skopčanom u rasporedu adenin-timin parova na 169. hromozomu brojanom od nazad. Ovaj neobjašnjivi sklop tera prerano osedelog kancelarijskog službenika, rođenog Dorćolca, podbulog od nezavršenih izveštaja i stresa na poslu ( nećemo reći i mobinga ), da umesto da se odmori k'o čovek kad već ima dva ničim izazvana slobodna dana, ustaje u 4 ujutru, ide Bogu pod pleksus i izigrava retardiranog Tarzana.
Steva: E kume, jesse sećaš kad smo bili kod Laze Smrde na ranču... kasmo se razbili ko bulje?
Kum: U matori, to bilo još u srednjoj...ima tries godina
Steva: Ma dobro bre, pitam jesse sećaš...aaaaa sasam se setio tis tad bio s onom rošavom, kako se zvala...Dragana, Daca...ma nebitno, beš je ti u dupe...izvini kumo, nemo se ljutiš, al tako je bilo... a jesse sećaš kako smo se peli na onaj njegov dud, za opkladu...
Kum: E kume moj, tad smo imali sedamnes, i bili triespet kila lakši...
Steva: Ma ne seri, i tad si bio cava, jedva si skupio jajca pred onom malom Dragicom...Dijanom, ma ko je jebe...ne da se Steva još, saš da viš kako ću se popnem na ovo drvo, ima da vas popišam odozgo, drž pivo!
Stevovica: Nemoj Stevo molim te...daj kume spreči ga, popio je pola gajbe sam...
Kum: Ajde Stevo stvarno, ne seri, saćeš ti da se penješ ko majmun, deca te gledaju
Steva: I treba! Nek vide kako im je ćale car...a nije sisa kao neki ovde...ti ženo ne seri nego pazi na taj roštilj i daj kumu još jedno pivo...viš da mu grlo suvo...aj kume na drvo, ako nisi cava...
Kum: Stevo, jebote stani de ćeš...pazi ta grana je suva! Pazi!!!...kumo zajebi pivo, traži domet negde, zovi hitnu, ja odoh da ga spustim na glavni put...
Odjek srednjeg veka i simbol visokog položaja, koji se možebit genetski, možebit običajno preneo na nosioce vlasti sve do danas; ovim putem pozdravljam profesore, nastavnike, pandure i šalteruše koji se naslađuju psihofizickom maltretiranju, jer su tako u moguđnosti.
I pozdravljam pink floyd i another brick in the wall.
Negde u srednjem veku, circa 910. ,na litici planine Zvrela, kanjona reke Trska;
- Pazi da ne pokvasiš kožu ahahahahahah!!! Aaaaa.. Sledeći!
- Pajac Miroslav.
- Zbog?
- Ismevanje vlastele uz igru i melodiju, Vaše prevashodstvo.
- Šta ja to čujem, je li?
- Laži.
- Laži, laži šta?
- Laži, Vaše Visočanstvo.
- Sada, kako smo na ovoj litici, na izrazitoj visini, iznad velike reke, idi idite do litice. Pogledaj dole...I? Plašiš li se visine?
- Da, Vaše Visočanstvo.
- A znaš li da su psiholozi dvadesetog veka dokazali da je strah od visine zapravo strah od neuspeha?
- Sada znam, Vaše Visočanstvo.
- I da li se, s osvrtom na tu teoriju, za tebe može reći, da se plašiš neuspeha?
- Da, Vaše Visočanstvo.
- Da li veruješ da možeš biti spašen?
- Da, Vaše Visočanstvo.
- A ko ti spasenje može darovati?
- Vi, Vaše Visočanstvo.
- Ako je tako, tako je, hoću da staneš tik uz liticu, i da mi se moliš, pa te možda i oslobodim. Da li je to fer?
- Fer, Vaše Visočanstvo... Molim ti se, Bože krošnje, u kojem su sve radosti ovoga života, da kroz cara i sudije Vlastislava pomil...
:vlastela u trans od smeha:
- Hahahaha, :gađa ga kamenom u glavu:, kroz Hrista, majmune jedan, kroz Hrista! Paganska govna, 'ajde ispočetka.
- Hrista Boga molim da kroz slugu i raba svojega cara i sudije Vlastislava pruži meni milosrđe... :nastavlja se:
:car uto pokazuje cimom glave na vlastelina da ga gurne nogom sa litice, dole u reku:
-...i pruži meni spasenje a neka tim činom zaduži mene kao večitog slugu poniz...AAAAAAAAAAAAAA!
- Pazi da ne pokvasiš kožu hahahahaha!!! Sledeći!
Radnja koja Srbima ide najlošije, pored diplomatije, demokratije, ostvarivanja nacionalnih interesa, očuvanja teritorije, ljubaznosti i pristojnosti... U svakom slučaju, ljudima je teško objasniti da prilikom razgovora još na samom početku moraju da kažu dobar dan/ćao/zdravo, zatim da se predstave, a nakon toga i koga traže.
Rođak: Alo... es ti, Rale? E, slušaj, juče sam tužio onog narkomana što mi piša po travnjaku...
Ja: Halo...izvinite, ko je to?
Rođak: Šta bre ko je... s kim ja to pričam?
Ja: Ti si, bre, mene zvao, ti meni moraš da kažeš ime!
Tu, tuuuuu, tu, tuuuu...
2 minuta kasnije...
Rođak: Rale, jes ti?
Ja: Prijatelju, reci ko si, ne zajebavaj me više!
Rođak: Mali, nemoj ti mene da...
Tu, tuuu, tu, tuuuu...
1 minut kasnije...
Rođak: Dobar dan, ovde Sima, jel to Raletova kuća?
Ja: Koji Rale?
Rođak: Jel 23#$&%?
Ja: Jeste.
Rođak: Stan porodice Kratkofitiljić?
Ja: Jeste, dobili ste Kratkofitiljiće.
Rođak: Jel to Raletov sin Stefice?
Ja: Jeste.
Rođak: Pa jel tu Rale?
Ja: Pa koji Rale!?
..........................
Ja: Alo.
Teta sa prizemlja: Alo, šta radite?
Ja: Ništa, šta ti radiš?
Tsp: Evo pijemo kaficu, jel tu mama?
Ja: Nije.
Tsp: E šteta...a mi pijemo kafu, pa ja rešila da je pozovem.
Ja: Eto, baš se potrefilo.
Tsp: Šta se potrefilo?
Ja: Pa da se vama pije kafa,a ona nije ovde.
Tsp: Ajde reci mami da se javi kad dođe, ljubim te, el oćeš?
Ja: Oću.
Tsp: Ajde, sine, ljubim te, ćao,ćao!
Ja: Ljubim i ja tebe.
Posle 20 minuta...
Ja: Mama, zvala te neka žena.
Majka: Koja žena?
Ja: Jebem li ga, neka što ne zna da se predstavi. Zvala te da siđeš na kafu.
Majka: Aaaaa, pa to teta Simka, ona tako misli ti znaš ko je, nemoj tako, ona dobra, čuvala te kad si bio mali....
....................
Bakuta(baba-maćeha bivše devojke): Alo....alo, el me čuješ!?
Ja: Čujem. Ko je to?
Bakuta: Aloooo! Jel to Bogoljub?
Ja: Nije.
Bakuta: A ko je to?
Ja: Srboljub.
Bakuta: Slušaj, Bogoljube! Jel ti znaš da ona maloletna...
