Svaki posao u životu mora biti dobro osmišljen, a kvalitetna strategija je pola posla. Najbrža "pesnikinja" svih vremena ( oko 100 pesama dnevno ), Marina Tucaković je uvek u velikom poslu, jer joj se dnevno javi pola estrade sa željom da im napiše 10 novih pesama - 10 novih hitova, te mora racionalno da troši svoje vreme.
Praskozorje. Marina spava sa povezom preko očiju. Zvoni telefon. Marina ( pospano )....mmmm...alo! Glas sa druge starne žice: Ej, ćao, Maki, jesam li te probudila? Stoja ovde. Marina ( skida povez ): U, bre, Stojanka, vidiš li koliko je sati? Stoja: Izvini, ja se sad vratila sa tezge. Nego, htela sam da te pitam. Hoću da napravim bombu od albuma, da jebem kevu svim ovim kurvetinama i otvaračicama usta, pa sam htela da mi ti napišeš pesme. Pare nisu problem. Marina ( uzima papir i olovku ): Ma nemaš frke. Nego, ti si ipak klasa, moraću da uložim dosta vremena, oko 2 meseca, a to će baš da košta...( računa ). Je l puno 30 hiljada evra, pola unapred, pola po obavljenom poslu? Stoja ( ushićeno ): Ma gde mnogo, superiška. Sad ću da ti uplatim 15 soma na tekući račun. Aj, čujemo se se za 2 meseca, neću da te ometam.
Marina odlazi u klozet. Uzima redom bočice od parfema, domestosa, cifa, vima i čita etikete na njima. Munjevito pravi nekoliko rima ( emulgator - integrator, patnja i bol - etil alkohol, balzam - orgazam...). Posle 5 minuta se vraća iz kupatila i uključuje kompjuter. Otvara jedinu pesmu koju je ikada napisala, 1982. i random metodom, na 10 različitih načina umeće novostvorene rime, i pravi 10 novih pesama. Isključuje kompjuter, pakuje torbu i kreće u banku. Podiže 15 'iljada koje je uplatila Stoja i odlazi u turističku agenciju gde uplaćuje dvomesečno letovanje na Sejšelima.
Dva meseca kasnije. Susret sa Stojom. Marina ( crna ko Medžik Džonson ): Gotovo, Stojo! ( Pruža je 10 papira sa tekstovima. Stoja: Ju, al si pocrnela, kao da si na moru bila. ( Pruža joj 15 hiljada ) Marina:( pare u džep) Ma kakvom moru, crn je ovo posao, moja Stojo. Stoja ( zadovoljno čita pesme ): Jebaću im kevu sad.
U izvornom obliku ona mala vila što se vrzma oko Petra Pana. Emituje svetlucav prah oko sebe, stoga je ime Zvončica evoluiralo u šaljiv izraz za dežurnog hemičara u teretani.
- Vidi ovoga što se naduvao. Ma, prostrujalo je kroz njega hemije k'o vode kroz hidroelektranu. Još malo pa će da praši oko sebe k'o Zvončica.
Omiljena aktivnost male dece dok još ne shvataju da nije svaka bela površina papir. Popustljivi roditelji će tu radnju ohrabriti uz momentalno preračunavanje oko toga koliko će da ih košta krečenje, dok će oni strogi ubiti ovu ranu umetničku kreativnost i ljubav prema bojama pričom o načinjenoj šteti. Repertoar žvrljotina se u ranoj fazi sastoji od čiča Gliša, sunca, cveća i drveća, a u slučaju ohrabrivanja umetničkih pokušaja, u pubertetskim godinama zamenjuje se slovima, tj. zapisima o nesrećnoj ljubavi (Pera + Mika = Forever Together) i citatima Ive Andrića i Hermana Hesea između nalepljenih postera omiljenih bendova. Ova zidna umetnost nije večna - u postpubertetskim godinama uvek osvane jedan dan kada se umetnik osvrne na svoj rad, priseti se kada i zašto je stvarao, priseti se čak i kako se tada osećao, postidi se svoje mladalačke zanesenosti, i krene da cepa, briše i da se preračunava oko toga koliko će da ga košta krečenje.
Apsolutno ograđivanje od svakog haosa koji bi mogao da usledi, bilo da je u pitanju fudbalska utakmica, ili nadmetanje za devojku koja je dvojici mladića zapala za oko. Ukoliko postoji mala šansa da nešto pođe naopako, bar da se zna da nisi ti krivac. Jednostavno je protivnik imao prednost od starta, makar samo u tvojoj izjavi.
Konferencija za štampu nakon poraza reprezentacije od FK Truleks na pripremnom meču. Novinar: Da li je istina da ste vi krivi za poraz, gospodine Vladimirović? Petar Vladimirović Pule: Apsolutno ne! Ja sam još pre utakmice prepustio ulogu favorita gostima! Oni deluju kao slab tim, ali ti osmogodišnji dečaci znaju s loptom! Novinar: Dakle hoćete da kažete da su krivci igra... Petar Vladimirović Pule: PREPUSTILI SMO ULOGU FAVORITA! Novinar: Dobro, smir... Petar Vladimirović Pule: ULOGA! FAVORITA!
Kita Gatalinka Kad se digne promeni se vreme. Pepoznaje se po supruzi koja u sred sedmice pravi nedeljni ručak . Obično troši velike količine rakije I meze zbog čega mu žabica tradicionalno stoji na dnu tegle veći broj dana u godini osim kad je ne strefi neki andrak pa se ničim izazvana uspenje uz lotre. Iako gaji ljubav za svaku sisu na koju položi oko sokolovo ,onu svoju,domaću, zamesi tek svake prestupne kada I kosmos proslavi sa njom I pošalje nesvakidašnje vremenske prilike, čisto da svet ne zaboravi. Verovatno odgovoran za trenutnu sušu I propast poljoprivrede.
Izraz za potpunu zabit i pustaru. Nastao zbog toga što se vukovi pare uvek podalje od čopora i bilo kakvog društva uopšte. Ni do danas nijedan naučnik ili istraživač nije uspeo da snimi parenje vukova u divljini. Zato je ta zabit verovatno mesto gde se vukovi pare, tj. vukojebina.
Recimo ostrvca u Mikroneziji. 1968. godine jedan britanski istraživački brod je pristao na jedno ostrvce gde ih je iznenada napala četa japanskih vojnika. Ispostavilo se da su Japanci u stvari vojnici iz 2. Svetskog rata koji nemaju pojma da je rat završen 1945. jer radio stanica koju su imali nije hvatala nijedan signal. Bilo je potrebno oko 2 meseca ubeđivanja, bacanja letaka, novina, fotografija modernog Japana itd. da bi ih ubedili da je rat završen. Ali, pristali su da se "predaju" tek kada su njihovog generala, koji je već odavno bio u penziji, lično doveli tamo da im naredi predaju. Tako ti je to kada 23 godine posle rata živiš u vukojebini.
Prljava igra u okviru jedne porodice koja se bori oko fotelje ispred televizora kao kućnog prestola.
-Ćale! -Šta je? Ne mogu ni Šešelja da gledam da me neko ne zivka svaki čas. -Opet došli Jehovini svedoci, pitaju me ima li mi roditelja kod kuće i nude mi neke knjige. -U majku im jebem sektašku! Milanka, donesi mi sataru! 20 sekundi kasnije -Pa, nema nikoga tamo. Pizdo mala, jesi uvalio bulju u fotelju?! -Ha, naivčino...
Fina vunena "traka" proizvoljne dužine čija je osnovna namena da nas greje, u predelu vrata i oko srca, tokom ledenih zimskih dana. Nosi se obmotan oko vrata, a koliko puta, zavisi od dužine. Može biti jednobojan, šaren, sa resama ili bez njih.
