Sredovečni, neretko i mlađi gospodin, koji vuklja crnu đubretarsku kesu za sobom punu praznih limenki, uglavnom pivskih.Ordinira najčešće po parkovima u centru grada gde se skuplja gradska mladež.Ume da prođe pored vas i po nekoliko puta ako ste sa društvom i ispijate bilo šta u limenoj ambalaži, kao i da se zakuca pored kante na kojoj blejite, oprezno čeprkajući i nadajući se pronalaženju limene konstrukcije.Najčešće ume i da usput žicne od nacirkane ekipe sa klupe i po neki dinar, pljugu, guc.Preterano ga gnjave dvolitarke(popularne "krmače") i ima da se zabode svaki put kad ih vidi, jer njegove cipele ne mogu da je izgaze dovoljno, kako bi plastika stala u kesu, shodno cilju da on želi što više ambalaže da ubaci u kesu.Petak, kao i dani vikenda, period su vremena u kojima može najviše da ih nahvata.Ne podnosi konkurenciju, pa ga zato retko kad možete videti da odmara, prvenstveno pomenutim danima.Sve u svemu, radi se o čoveku koga je zemlja uništila na određeni način (šutiranje sa posla ili oduzimanje imovine), a koji nije izabrao da bude Nebojša Stefanović, Velimir Ilić ili Vladimir Đilas.Drugim rečima, izlaz je pronašao u prodaji limenki po ceni 1KG = nekako preživeti i pljunuo u facu šlihtarsko - primitivno - mafijaškom sistemu.
Karakteristična pitanja i konstatacije dotičnog gospodina
"Trebaju li vam ove limenke?"
"Hvala za limenke, imaš cigaru?"
"Momci, 'oćete još da kupujete?"
"Jel ovo prazno?"
"Dobro, doćiću kasnije kad popijete."
"Ne znam jel ima mesta u kesi, ali daj."
"Malopre je prošao kolega, jebem li ga usta.Koliko ste mu dali?"
"Afsdhfjk, 'vam treba ovo? - Ne. - Afdgghfgsdafg..."
Onaj koji svojoj dragoj ispunjava sve što zamisli. Baš kao i čuvenom Duhu iz Diznijevih crtanih filmova, jedini preduslov za ispunjavanje želja je kvalitetno trljanje lampe.
Draga: Ljubavi, znaš kakvu sam suknjicu videla danas, kao bombonica! Malo je skuplja, ali...
Dragi: Znam ja te tvoje dopičnjake! Za te pare ja mogu da se obezbedim za sva godišnja doba! I zimske gume uračunate, bre!
Draga: Ali srce, da ti znaš kako mi dobro stoji... (trljanje lampe u toku)
Dragi: Uh, uh... Ako ti baš dobro stoji... malo niže... onda ćemo se snaći već...tako, tako... ne moram majku još u starački dom...
Mudrost naših starih. Džaba što je lepa snajka i što ima butine ko Roberto Karlos, sve to ode niz vodu ako ona ne zna kuću da kući i sarmu da sprema. Situacija gde se vidi oštar jaz između generacija, a i svojevrstan pogled u budućnost u kojem vidimo sebe kao matorca kojem se pička ogadila, pu pu daleko bilo.
otac: Sine, ova tvoja opet na splavovima bila, došla sinoć kasno, tačnije u 04:57 po mom časovniku marke Raketa. Poslušaj oca staroga, takva oraje za zimu ne skuplja, oteraj ti to dok je još sveže.
sin: Ali ćale, mi se volimo.
otac: Ljubav ti je kao voda, udariš po njoj i talasi se raziđu, a kasnije se površina uvek smiri. Išćeruj neradnika iskuće!!
Interesantan fenomen ljudske psihe, javlja se kroz celu istoriju čovečanstva, ali najzanimljivije primere možemo naći u Srbiji u moderno doba. Naime, logičko zaključivanje svi posedujemo. Pomaže nam u svakodnevnom životu pri jednostavnim primerima kao što je pare:rad=nema para:nerad. Mada mi sebe toliko volimo da našem ego-u nije zadovoljavajuće ovo jednostavno zaključivanje, tad naš mozak počne da radi na nekom drugom nivou, naša svest zalazi u dimenzije egzistencijalizma i nova ideja bude toliko zanimljiva da ne možemo prihvatiti jednostavne zaključke, već nalazimo dublju suštinu svačeg. Odavno je poznat primer "Nek komšiji crkne krava". Zašto bi moj komšija i ja sarađivali i imali svako po 25 krava, kad se možemo poubijati i svako nek živi u apsolutnoj bedi, jer je tako bolje i jednostavnije. Zašto bih se ja radovao Novaku Đokoviću, jednom od najboljih srpskih sportista svih vremena, kad mogu da pljujem po marvi koja se skuplja u hordama da ga pozdravi ispred Skupštine. Država manipuliše nama, Novak je smrad koji nije imao detinjstvo, Ćale mu je degen... Svašta ćemo čuti ovih dana. Nažalost ljudi nisu ni svesni šta govore, misle da su toliko prepametni da vide i razmišljaju bolje i brže od svih zajedno, ali realnost je poprilično suprotna.
Povremeno-učestali novinski napisi, kao i svakodnevne žalbe u jutarnjem programu studija B na komšiju koji skuplja smeće u svom stanu jasni su dokazi o postojanju patološkog ventila kao odgovor na posttraumatski stres vremena koja su za nama. Rastuća populacija skupljača broji mase šizofreničara, manično-depresivnih, psihopata, alkoholičara, ali i sasvim normalnih ali inatnih. Oni su rešili da dokažu legalitet zakona o nepovredivosti stana, Ustavom garantovanu, na taj način što će ne samo sakupljati svoje ekskrete urin i feces u kesama i kutijicama, već volja im i životinjske leševe, a da im niko ništa ne može. Mogu da im pljunu pod prozor kad ionako žive na 20-tom spratu bg solitera. Opoidna letargičnost opštinskih vlasti ide na ruku ovim kolekcionarima koji su svoje stanove odavno uredili vodeći se estetikom kontejnera, oni sležu ramenima tvrdeći da su nemoćni i da im se dok slušaju probleme 'hlade prasići'. Policija ne bi da se uprlja kuckajući bojažljivo na vrata iza kojih smrdi na uginulo. Vatrogasci deluju tek kada se đubre zapali, stihijski zahvatajući dobar deo zgrade. Sanitarci se plaše da im unutra preti neka nepoznata zaraza. Psihijatri ih, kada slučajno pokušavajući da ubiju sebe ili nekog oko sebe zapadnu ludare, samo pomaze i uz par litara sirupa za moždani kašalj pošalju kućici na resocijalizaciju.
Predmet svinjskog oblika u kojem bi trebale da se cuvaju sitne pare... Ali nit je oblika svinje, nit se u njoj cuvaju pare...
-Brate aj mi zajmis neki dinar...
-E nemam,prazna mi je svinja.
-Svinja? Mislis na kasicu prasicu?
-Da ja je nazvao svinja,ali je ustvari ovca.
-Kako nemas ni dinar?
-Pa stavim ja dinar u kasicu,ali jbg uzmem dinar i kupim telefon u vipu... ili zvaku (ali zvaka je skuplja)... Tako da nema nis...
Rušenje neke nade ili na neki način u mozak urezanog mišljenja. Baš kao i u seriji Mythbusters gde ruše stereotipe i mitove za koje većina ljudi veruje da su validni i tačni, tako i u stvarnom životu, neka osoba svojim činom ili rečima može da ti sruši savršenu sliku o nekoj devojci ili o bilo čemu drugome. Kao mehur od sapunice probušen prstom.
-Šta bi sa Sanjom, brate?
-Ne pitaj, smorio sam se kad sam od Vuleta čuo ono za herpes i trišu. Tako mi je delovala savršeno. Totalni mit basted, brate.
-Moram skinuti prašinu sa kurca, više..
-Ček, ti ne jebeš?
-Jok, ne sećam se kad sam nekoj poslednji put pristavio.
-Auu, mit basted! Ja mislio ti jebač.
Ili, propast srpskog sela. Svejedno.
Kako gradovi rastu, tako sela nestaju. Jebiga, modernizacija i XXI vek. Nuspojava i efekat leptira u jednom pakovanju. Dok se jednom ne smrkne, drugom ne može da svane. Seljani se sele u gradove, građani postaju seljaci. Pardon, seljani. S' kim si, taki si, što bi naš narod rek'o.
Seoske cure beže u gradove glavom bez obzira, pa šta im Bog da. Ili na kakvog bajčeta naiđu tamo. Bitno je da čovek ima stan u gradu ili bar kuću u predgrađu istog, da ne kažem prigradskog naselja. Sada što ona neće da skuplja seno na + 38 C ili zaleva baštu tri kilometra od kuće, to je već njena greška. Ili nije greška. Možda joj je bolje da radi na trafici ili nekom butiku za 20000RSD i blajva đoku gazdi koji može ćale da joj bude. A kuda će pak sirotica? Nije učila visoke škole, možda je i bila ''kapacitet'', ali jednostavno nije imala uslove za dalje školovanje ili joj je pištala mindža za to (naći će najlepšeg dečka u gradu, udaće se za njega, njegov ćale će da im kupi stan i živeće srećno i berićetno...).
Ali tako treba i druga strana da razmišlja. Video čovek dobru pičku, smuvao je, zavlačio, obećavao kule i gradove, odveo u krevet, raščerečio je i odgonio na najfiniji mogući način, onaj koji ona još uvek ne kapira...jebiga, ne zna ona one gradske fore. Ona je iz poštene, vredne porodice. On, mufljuz i hohštapler.
Zorica 0, bajče mufljuz, 1. Ful tajm.
Uzmimo za primer Todora. Poljoprivrednika koji radi i u nekom preduzeću u gradu. Ali živi na selu. Čukun-deda, pra-deda, deda i otac su mu odatle. Voli čovek svoje livade, svoj traktor, svoju slobodu. On je sada već u kasnim tridesetim godinama, takoreći glava kuće, vredan, radan, popije nekad, ali bogo moj, on je Srbin, Balkanac, pravoslavac. Ima i on dušu. Voli da se opusti u kafani sa ostalim prijateljima. Nikada ne bi digao ruku na ženu, a kamoli da je povredi. Od žene očekuje samo da mu spremi pristojan obrok, održava kuću urednom i sina naslednika. Ništa više od toga. Za ostalo će se on snaći. Ali Todor ne jebe. Nema koga. Zorica otišla u grad i gubi joj se svaki trag. On joj je bio prvi, ona njemu prva. I jedina. Zorica...
Todor 0, Zora 0. Ful tajm.
Tecna supstanca koju izbacujete iz usta priilikom setanja, trcanja, pusenja...postoje 2 vrste pljuvacki:
1. Tecna - pljuje se obicno u malim mlazevima nekoliko puta za redom. Ovakvo pljuvalnje se naziva jos i pljuckanje. Ona je pogodna za bleju u drustvu prilikom cega se pravi barica ispod vasih nogu, a za one kulturnije - oko njih. Postoje retki slucajevi kada se nalazite u neugodnim situacijama za pljuvanje, pa se ona talozi i skuplja da bi se posle izbacila u vidu jedne velike bele lopte.
2. Plazma (shlajm) - nesto je cvrstija od tecne i malo drugacije boje koja varira od bele, preko zute, do zelene. Kod shlajma razlikujemo 3 slucaja tj. nacina na koji nastaje:
a) Iz grla - sekret koji se talozi u grlu obicno bele ili zuckaste boje. Izbacuje se u malim kolicinama i veoma retko. Onomatopeja izvlacenja: hhh(a)rrrrrrkh.
b) Iz nosa - to je slina koja se nalazi u nosu. Obicno se i ona pretvara u shlajm usled nemanja papirne maramice ili toalet-papira. Izbacivanje zavisi od kolicine slina u nosu. Boja varira od zute do zelene (u slucaju povrede nosa i crvene). Izbacuje se u velikim kolicinama. Onomatomeja izvl;acenja: sshhmmrrrk-hhh(a)rrrrkhhh
c) Iz pete - ovo je mesavina shlajma iz grla i iz nosa. Boja nije bas najjasnije definisana, ali zavisi od procenata zastupljnosti vrsta shlajma. Izbacuje se u enormnim kolicinama i veoma je tesko kontrolisati njegov pravac jer je to heterogena smesa. Onomatopeja izvlacenja: hhh(a)rrrrrrkh-sshhmmrrrk-hhh(a)rrrrkhhh-sshhmmrrrk-hhhrrrrrkh
Natpis na prigradskoj piljari, gde je u kasi dust a na rafovima wind, koja ne znači ništa drugo već da će ti novčanik proći kao da su ga pocepali vukovi.
Preduzetnik: Zdrao komšija! Kako si kako žena, šta ima novo? Pa nema te...
- Ovaj, dobar dan. Imate li penu za brijanje?
Preduzetnik: Kako nema, eve.. tu je negde.. evo je! Wilkinson, i to gel!
- Može, žurim..
Preduzetnik: 350 dinara, komšo..
- Molim, pa to je u tempu 170!!
Preduzetnik: Ma ovaj je bolji, vidi, / puuuf, duva prašinu/ ni rok mu nije isteko!
- : jebote: Aj daj, baš žurim...
