Težak stadijum mamurluka posle još težeg pijanstva dovodi do takvih deformacija u izgledu da čovek stvarno počne da liči na sliku iz lične karte ili pasoša.
Toliko se olešio da policija nije imala nikakvih problema da ga identifikuje. Izgleda isto ko' u ličnoj karti.
Gospodja, koja dugi niz decenija nema svoje pravo ime , a ni lik, ali je poznata sirom narodnih masa.
Naime, ona iz Amerike dolazi uglavnom jednom mesecno, ostaje oko nedelju dana i za nju si raspolozen kako-kad. Ponekad je dosadna, boli sve od nje, a ponekad je spasonosna ako treba negde da se ide ili da se nesto radi.
Uglavnom joj se svi raduju, osim onih koji bi radije da se igraju sa svojom decom, nego sa crvenokosom tetkom iz Amerike.
Imao brkove ili ne, lik koji priča dok jede. Ne zaustavlja se. Ni u jelu, ni u priči. Aj da priča normalno, pa i nekako, ali ne. On pršti k'o vatromet za novu godinu, vrišti kad se smije i otvori usta ko one rupe u Sibiru. Iznenada. Onda, pored toga što mu vidiš zube, resicu, jednjak i skoro pola želuca, saspe na te sitne komadićie hrane iz istih.
Bolja je fora ako lik ima brkove. I to guste. Crne.
Milisave sunce ti jebem žarko, diši malo, ugušićeš se kolko toročeš. Sipaš kilo ljeba iz brkova bokte. Ladni malo, popij pivce, pusti 'ranu da se slegne čo'eče...
Pomoći nekome da se izvadi iz najdubljih govana. Biti čovek kada je najteže, a ne samo kad se jede i pije. Pokazati se u nevolji kada čamac krene da tone, pruživši unesrećenom ruku spasa.
A: Alo Miki, Miki druže, spasavaj upadoh u gomna velika, u velika gomna sam upao čupaj me prijatelju!!
B: Gde si bre Đuro nema te sto godina. Gde gori?
A: Pomaži prijatelju u govnima sam do guše, jedino me ti možeš izvaditi!
B: Dolazim odmah, gde si sada? Kakvi su problemi u pitanju?
A: Sve ćeš videti kad dođeš. Evo me kod Mitrovića, hajde požuri.
*B pali auto i banjava kod Mitrovića u avliju.*
B: Dobar dan, jel kod vas Đuro, zvao me nešto hitno.
C: Jeste, evo ga iza kuće...
*Odlaze iza kuće ali nigde Đure.*
B: Gde Đuro, ti si ubio Đuru?!
C: Polako bre, evo ga dole.
B: *Spušta pogled ka zemlji i uočava Đuricu u skeptičkoj jami.* Crni Đurađ, pa ti upo u prava govna jebo te lebac.
A: Pa kad su Mitrovići sklonili poklopac namerno, kažu zajebo ih ja za neke furune, jebale ih furune. Daj ruku, čupaj me odavde.
B: Jebem ti Sinaj goru ostade mi sudomašina uključena, moram didem!
A: Ali ti nemaš sudomašinu?
B: Pa idem da je kupim sada, žurim. *Pali kola i bega.*
A: Neeeee Vraćaj se i čupaj me iz buleee. Mitrovići jebaću vam majkuuuuuu.
Noćna mora svakog oženjenog i neizbežna sudbina sveže verenog muškarca.
Mda, to su strele iz njenih očiju. One zajebane čiji je vrh natopljen otrovom
buksus-šimšira, one kojima Paris pogađa, ne u petu, nego posred čelenke između očiju. Takozvane, "ljudi nas gledaju, idiote" strele.
Njihov ubod se poredi sa pogotkom u centar mete sa udaljenosti od 100 m., a ubojitost kao kada "Bik koji sedi", pri konjskom galopu, pogodi gaddemit bledoliko pseto... Ima ih uvek i svuda. Jedino, za sada, sigurno utočište od njih predstavlja kafana ili kladionica... kao poslednja oaza muške samovolje...
Sveti Aranđel, bračni par kod kuma na slavi...
ON: :sipa treću čašu vina:
ONA: :prvi talas strela: (tiho, volume 1) -"Alo sirovino, lakše malo sa tim vinom, popio si dve litre..."
ON: :uspeva dizignoriše, uzima parče pečenja:
ONA: :ponovo šapatom uz "katana" pogled: -"Smanji malo to masno, ubiće te holesterol. To ti je peto parče dosad..."
KUM: "Šta kažeš kumo...?"
ONA: "Mhm, ovaaaaj ništa kume, kažem Miloju kako nam komšija radi za "MOSAD"..."
ON: :prevrće očima uz dubok uzdah: :uzima bajaderu:
ONA: :talas strela kao iz američkog građanskog rata: -"Opet kolač...?"
ON: -"Dobro bre, jes' ti normalna??? Ne smem mali prst da pomerim a da me ne zabodu neprekidne strele iz tvojih očiju. Idi bre, tamo kod Ljilje pa me ogovaraj, pusti me da dišem..."
ONA: :poluglasno: -"A tako, jel...? E pa znaš kad ćeš sledeći put ti da zabodeš strelu...? :kreće ka Ljilji:
ON: "Vala i to me zabole... Dodaj mi tu pikslu."
ONA: "vagon strela:
Ono što mnogi imaju,ali ne opravdavaju/potvrđuju da imaju.U osnovnoj i srednjoj školi se srpski jezik uči samo kako bi se imala odlična ocena (kao svojevrsni statusni simbol),da bi se po izlasku iz ustanove odmah zaboravilo (na) njeno postojanje.Za razliku od onih koji imaju peticu iz srpskog,ovi se služe pravilnim srpskim samo u ekstremnim slučajevima ili u slučaju nužde,jer im je životna navika da pričaju na srpski,a ne na srpskom.
Debele i teške štofane, bordo zavese, sa pletenim bordo konopcima sa sve ćubicama za razvlačenje, koje uglavnom mogu da se nađu po kućama iskompleksiranih ljudi, pritom još i u potpunosti operisanih od ukusa. Ovim "otmenim" detaljem, oni pokušavaju da se prodaju kao potomstvo kakve plemićke loze, a da svoju kuću proguraju kao elegantni, raskošni dvorac. Rezultat ipak ispadne, u najbolju ruku, nešto više nalik na kulisu iz niskobudžetne verzije "Drakule" iz tridesetih.
Situacija kad hoćeš da joj ga staviš iz zaleta pa omašiš i udariš kitom na ničiju zemlju a on sam sklizne u bulju.
Izvod iz matične knjige umrlih.
Čuo sam jednom jednu priču o jednom čudnom čoveku. Lep ko lutka, lud ko struja kažu. Desetak godina u nazad, ubedjen da je on Molder i da je njegova misija da odbrani planetu od vanzemaljaca, naoružan sekirom i metalnom kapom sa antenama, Molder iz Progara je noćima obilazio selo i terao te zle stvorove, pa ih zato nije ni bilo. Na nekoliko godina je bio zatočen u duševnoj bolnici, ali to ispiranje mozga nije umanjilo njegovu želju da odbrani meštane svog sela. Čuo sam i to da je u kišnim noćima bilo jako strahovito videti ga kako trči oko nečije kuće i mlati sa sekirom kao da se mačuje sa vazduhom. Ja ne znam da li on postoji, ako ne, onda treba da postoji u priči kao što je ova. Ako iko ima neke podatke o njemu bilo bi lepo da to podeli sa nama, ali čisto sumnjam da žitelji Progara imaju pristup kompjuteru, a kamoli internetu.
Avaks - Brate video sam jebeni leteći tanjir!
Hibrid - Šta si se sad zaludeo kao Molder iz Progara?
