Odgovor saobraćajca u Veneciji na pitanje turiste da li je krenuo u pravom smeru.
„prekinuti govno na pola“
Tačno ta rečPrekinuti govno na pola1 definicija →
Učtivo pitanje lekara, na temu vašeg finansijskog stanja.
Ako imate para, da odmah opravite auto, naći će se nešto i za doktoru ispod stola.
A ako nemaš za opravku, a ti teraj dok može... auto tj.
- Pa, da, operacija bi vam značajno pomogla, tako reći, spasila bi vam život.
Nego, kad auto radi s pola snage je l' ga odmah teraš kod majstora ili voziš dok može?!
- Ne znam, ne vozim ja auuu... (pa ukapira i vadi 300€)
- Za 300€ ni oči sabajle ne otvaram, a ne živa čoveka (u sebi, naravno)
Mislim da imamo slobodan termin u februaru 2017.
Kaze se jako alavoj iliti prozdrljivoj osobi koja kaze kako nesto "ne voli" da jede. Ili joj pak "ne odgovara" ta vrsta hrane.
Lik je upravo pojeo ceo frizider (malo falilo i motor da prozdere) i veknu 'leba onda pocne pricati kako mu neka hrana ne odgovara.
Ja:"Ma brate,ti bi i govno pojeo da ti se lepo servira".
Izraz koji se koristi za opisivanje osobe koja ima nezasit apetit za bilo čim što je slatko, bez obzira da li je zaista ukusno ili je samo očajan pokušaj poklona za slavu, kao Dinastija.
-Šta to jedete?
-Vanilice, našli smo ih u nekoj kutiji u špajzu!
-Pa vi deco niste normalni, to je ostalo od slave, ima mesec dana...
-Nema veze, još je ukusno, može da se jede!
-Vama je sve ukusno, i govno bi pojeli da je pošećereno!
Fatamorgana u glavi koja se manifestuje kroz povećani nagon ka obavljanju radnji koje dotična osoba ne može odraditi.
Prokljuv'o se. Prokurčio se.
- Večeras kod mene fešta, nemoj da ne dođeš.
- Doći ću ako ćeš mi nabaciti kakvu hevinu.
- Ima Maja, samo... Malo je previše mesnata. Kada legne, razlije se po sofi.
- Ma nije to problem, mogu ja nju... Samo ti pripremi dobrog mezeta, a ja ću ponijeti polovku od kuće da mi služi kao brisač pamćenja, ako me razumiješ.
- Šta ti je bolan?! Napelo ti se govno, a ti misliš srce. Ima da te uguši ako se popne na tebe.
- Eh, zato će nju rođo da okrene na glavu da se stomak salije, pa onda čerečenje.
- Mah, svejedno nećeš jebati. Ali ajde eto kad si navalio, biće...
Jedinstvena prilika da čovek sazna kako se kaže govno na finskom!
PASKA, verovali ili ne.
Najveći mogući kompliment koji obrok može da dobije. Klopa toliko dobra da ti je žao da je iskenjaš:
- Bio sam u onoj ruralnoj kafani juče, naleteo da vidim šta služe..Čoveče, za 300 kinti sam dobio pun tanjir paprikaša od divljači, domaću pogaču i šopsku salatu, i znaš kakav ukus ima! Kakva ambrozija, kakva babina sarma, ono je nešto najbolje što sam jeo! Radost i za nos i za usta, ždrelo, želudac, tanko i debelo crevo..Ma, ma - ma govno ti namiguje kad odeš da kenjaš koliko je dobar osećaj.
Na skali hladnoće od jedan do deset ovo bi bila desetka.
Zamislite kako bi zvučala Bajagina pesma Tamara da je upotrebio ovu frazu,umesto,,,Ja sam se topio ko led kada ga staviš na dlan".
Moj moto, što se tiče veza sa suprotnim polom. Ne plaćam piće, ne plaćam taxi, ne plaćam ništa, dinara ne dajem, dok ne osetim da smo dovoljno bliski i da sam spreman na tako nešto.
Isto što i Dnevnik, Jutarnji program i umrlice u novinama čine zajedno.
Još uvek, ne sasvim razbuđen, mamuran i gladan ulazim u radnju sa namerom da kupim paklu cigara, 2 kifle i dnevnu štampu. Ono što zatičem unutra jesu četiri lokalne babe. Sve su tamo, ali nijedna još ništa nije pazarila. Ništa, kulturno se javljam i provlačim se iza njih kako bih zauzeo peto mesto u redu. Imam neki utisak da će ovo da bude dugo jutro. Prošlo je 3 minuta, često gledam na telefon ujutru, pošto zaboravljam koliko je sati. I dalje se ništa ne dešava sem što druga baba u redu razvija priču kako ova politika ni država ništa ne valjaju. Ostale tri se odmah priključuju, pominjući Hadžića, Karadžića, Mladića. Prva u redu čak kaže da je videla jednog uživo... Prošlo je 8 minuta, kako bih ostao pribran, krenuo sam da čitam cene proizvoda po radnji kao ludak, kako bi ispalo kao da tražim nešto. Niko ne obraća pažnju na mene. Kreće priča kako ni vreme ne valja, ili je pretoplo ili hladna kiša pada. Čujem kako ih zbog toga muče zglobovi i glava (mislim se, jebote imaš 100 godina, šta očekuješ, da jebeno letiš?!). Nakon što je krenuo da ističe i 14-ti minut, ona prva se ipak odlučila da pazari što god, ali naravno, usput kreće da priča kako je i dalje potrešena i u neverici od kako je umro njen komšija Rade, kod kojeg je kupovala sveže mleko svake večeri u pola 8. Druge odmah kreću sa njom da kukaju i spominju još par nesrećnika i to kako i one žele da umru, ali neće ih Bog (mislim se, nije ni Bog toliko lud....). Posle 19 minuta, nakon što je prva konačno odlučila šta će da uzme, shvata da je zaboravila novčanik i kaže da svi sačekaju, sad će ona da skokne za minut (mislim se, da, kao što ću i ja da dođem na red za minut...). Niko ni ne može da kupi bilo šta, pošto je kasa već otkucala. Čekam da nastupi 20-ti minut. Ljutito krećem napred, razbucavam tu malu gomilu od baba, provlačim se između njih i uz glasno "Doviđenja!" izlazim iz radnje gubeći i apetit i mamurluk. Kako sam ja izašao, jedna baba se proderala "Kako je ova omladina nekulturna danas, samo jure, sve bi preko reda!!"
