Svaki posao u životu mora biti dobro osmišljen, a kvalitetna strategija je pola posla. Najbrža "pesnikinja" svih vremena ( oko 100 pesama dnevno ), Marina Tucaković je uvek u velikom poslu, jer joj se dnevno javi pola estrade sa željom da im napiše 10 novih pesama - 10 novih hitova, te mora racionalno da troši svoje vreme.
Praskozorje. Marina spava sa povezom preko očiju. Zvoni telefon. Marina ( pospano )....mmmm...alo! Glas sa druge starne žice: Ej, ćao, Maki, jesam li te probudila? Stoja ovde. Marina ( skida povez ): U, bre, Stojanka, vidiš li koliko je sati? Stoja: Izvini, ja se sad vratila sa tezge. Nego, htela sam da te pitam. Hoću da napravim bombu od albuma, da jebem kevu svim ovim kurvetinama i otvaračicama usta, pa sam htela da mi ti napišeš pesme. Pare nisu problem. Marina ( uzima papir i olovku ): Ma nemaš frke. Nego, ti si ipak klasa, moraću da uložim dosta vremena, oko 2 meseca, a to će baš da košta...( računa ). Je l puno 30 hiljada evra, pola unapred, pola po obavljenom poslu? Stoja ( ushićeno ): Ma gde mnogo, superiška. Sad ću da ti uplatim 15 soma na tekući račun. Aj, čujemo se se za 2 meseca, neću da te ometam.
Marina odlazi u klozet. Uzima redom bočice od parfema, domestosa, cifa, vima i čita etikete na njima. Munjevito pravi nekoliko rima ( emulgator - integrator, patnja i bol - etil alkohol, balzam - orgazam...). Posle 5 minuta se vraća iz kupatila i uključuje kompjuter. Otvara jedinu pesmu koju je ikada napisala, 1982. i random metodom, na 10 različitih načina umeće novostvorene rime, i pravi 10 novih pesama. Isključuje kompjuter, pakuje torbu i kreće u banku. Podiže 15 'iljada koje je uplatila Stoja i odlazi u turističku agenciju gde uplaćuje dvomesečno letovanje na Sejšelima.
Dva meseca kasnije. Susret sa Stojom. Marina ( crna ko Medžik Džonson ): Gotovo, Stojo! ( Pruža je 10 papira sa tekstovima. Stoja: Ju, al si pocrnela, kao da si na moru bila. ( Pruža joj 15 hiljada ) Marina:( pare u džep) Ma kakvom moru, crn je ovo posao, moja Stojo. Stoja ( zadovoljno čita pesme ): Jebaću im kevu sad.
U stara vremena, harambaša je bio vođa u hajduka. Birao se na demokratski način od strane ostalih, a obično bi bio neko ko se ističe snalažljivošću, mudrošću, hrabrošću, fizičkom snagom i spretnošću u baratanju oružjem, a pored toga morao je i da stekne poverenje drugih hajduka. U novija vremena, harambaša je titula koju uglavnom roditelji naniču nekom kolovođi baraba iz kraja, ne bi li svojoj deci skrenuli pažnju da se drže podalje od takvih "uticajnih" ličnosti.
Keva drži lekciju sinu: -Opet si se uhvatio u kolo sa onim vucibatinama, ništa ne rade po ceo dan nego prave probleme, čula sam i da se drogiraju, da kradu... Onaj Dušan je juče opsovao onu jadnu baka-Stanu, jer mu je rekla da se ne deru toliko ispod prozora, a taj im je glavni harambaša!
u BiH , prangija je provincijski zargon za golem muski ud. Uglavnom se koristi medju Srbima pravoslavcima, rjedje medju Bosnjacima i Hrvatima. Korijen vodi u stara vremena kad je termin znacio dugo orudje iz kojeg vatra bljuva.
Stara i vrlo poučna narodna izreka iz kategorije onih kojih se obavezno treba s vremena na vreme setiti. Zna se, uostalom, gde je mesto jednoj pevačici - u kafani, u klubu, u operi ali ni slučajno i u tvojoj kući. Razloga za to ima na pretek ali je sigurno jedan od ozbiljnijih taj što opština NE OBELEŽAVA GROB, pa sad vi vidite.
2056 god, Monako
- Bonžur, Žil... - Bonžur, Pjer... - Pa, kako si, mon ami ? Šta ima novo chez toi ? - Pa, ništa specijalno, pravo da ti kažem, sem toga da je umro onaj...ma, znaš onog tenisera odnekud sa Balkana koji je stanovao preko puta mene, kako se zvaše...Kovak, Dovak, nije ni bitno... eeee, pa umro je juče. - Aha...sećam ga se maglovito - bio je, čini mi se, sjajan teniser kada je bio mlad... - Da, da. Zaista je fantastično udarao tu lopticu, čak i previše - ako mene pitaš... - I dobro, kad je sahrana? Ići ćeš, naravno... - Nažalost ne. Vidiš, ne znam da li ti je poznato ali on se još kao mlad oženio jednom pevačicom. Mislim da se zvala Baklavac, Pikavac - tako nekako. Bio je dugo vremena veren sa jednom jako finom devojkom, pametnom, lepom, obrazovanom, govorila više jezika..., ali ga je ova jednostavno preotela i... ma, šta da ti kažem - sve mu je uzela, sve, Pjer! Zbog nje je potpuno ostavio tenis i biznis a ona ga je ostavila posle punih deset godina braka zbog nekog svog bivšeg kome je falila jedna ruka - ma, Balkanci, mon ami. - Ne razumem. Zar mu nisu ostale bar neke pare, mislim, za crne dane...? - Ma, jok. Šta da ti kažem kada država Monako plaća prevoz njegovog tela do otadžbine a nisam siguran šta će dalje da bude... - Neverovatno, mon ami...
p.s slično su prošle i kolege Živojinović, Rađen i Tošić.
Pogrešiti, prevariti se. Izraz je veoma star (arhaičan) i izvorno znači: zaboraviti se prilikom seksualnog odnosa (snošaja) i to bez prezervativa (kako se u stara vremena radilo), te ne prekinuti snošaj u zadnjem trenutku, kako bi se izbeglo začeće.
A: Tvoja žena opet trudna, a? Jel ti to četvrto? B: Pa, zajebo sam se...
Reči izgovorene od strane konstantno pijanog šumadinskog Obeliksa, kada s vremena na vreme ugleda kazan, do vrha napunjen bistrim čarobnim napitkom od šljive, u kakav je najverovatnije upao kao dete.
- Znaš, Mile, šljivovica se pravi tako što dolazi do vrenja komine... - Aham. - Pa onda ide destilacija... - Aham. - Pa imaš, vidiš, ovaj kazan ovde... - Rale, ja bih najradije u njem' pliv'o, ako me razumeš, jebe mi se kako sve praviš.
Rakija, stara bar 15 godina, koja se pije uoči smaka sveta.
-Brate, 'ajmo kod Žike na žurku, poslao mu deda smakovaču... čuvao je stari za njegovu svadbu, ali utripovao nešto oko ovog smaka sveta i poslao mu, za svaki slučaj, da ne propadne... kaže ,,dunja stara bar 20 godina". -Pa što si ćutao do sad, ajde ustaj! Jel pozvao i neke pi*ke?
