Nemam nikoga. Ni na vidiku. Ma ni dalje od toga. Ali našla sam konac. Beli. Opa, neko crn misli na mene. Da vidimo: ima Bora iz banke, Siniša komšija, Marko iz osnovne (šta li on sad radi?), eee, pa Dragan iz vrtića, njega nisam videla pet godina, možda je on. Vid', evo i crnog konca. Aaa, možda je Deki, on je uvek vukao na plavušane ili Stefan, ma nije on, on je ružan. Biće da je Zoran. Ah, koliko njih misli na mene...
- Ček, ček, ček... Ne pomeraj se! Jaoo, vidi, imaš crni konac. - Aaaaa, Milan misli na mene, Milan misli na mene... - Ali, on je crn. - Smiljka, uzimaj četku! Na farbanjeee!
Ono što će vam ćale, koji se ne razume u kompjutere, reći kada uradite nešto ''korisno'' za njega al' na kompjuteru, s' obzirom na to da vas uvek tera sa njega i govori kako visite po ceo dan na njemu a ne radite ništa korisno.
ćale: Jao sine uzeo sam neki plac na Fruškoj gori, 'oću kevi da pokažem gde je, a ne znam kako?! sin: Pa evo ćale ja ću ti naći ( i ulazi na Google Earth) . ćale: Opa sine! Napokon nešto korisno na tom sranju!
Naizgled čudan, a u stvari sasvim logičan i opravdan način na koji prosječan Srbin koristi klima uređaj. Ne dajući se zajebat, i svjestan činjenice da postoji ogromna razlika između postavljenog cilja (ili datog obećanja) i onoga što se stvarno ostvari - za šta je našao brojne dokaze u politici, poslovnom i svakodnevnom životu, Srbin napaćenom klima uređaju ispostavlja maksimalističke zahtjeve, jer računa da će se jedino tako, kuća koliko-toliko rashladiti, odnosno zagrijati.
Novi izraz za situaciju kada se netko agresivno zaleti na nešto, ekvivalent izrazu "Kao bik na crvenu krpu." Jer opšte je poznato da kao što bikovi mrze crvenu boju tako i Vukajlijaši ne mogu da podnesu facebook, pomisao na isti i pominjanje istog u definicijama (koliko god one ponekad možda i kvalitetne bile) Sam pomen fejsbuka u definiciji može da donese mnogobrojne minuse i okalja teško stečeni Vukajlijaški ugled.
Jesi čuo bre, prebili Duleta sinoć, navalili na njega k`o Vukajlijaši na fejsbuk definiciju
Valjda vodom? Ne, ne misli se na sagorijevanje, već na vatru iz oružja. Zato se oružje i dijeli na hladno i vatreno. Kad te zaspe paljba, najmanje što treba da uradiš je da odgovoriš istom mjerom. Ma, odgovori još žešće, zatri u korijenu i buduću ideju o mogućoj čarci. Bazukom na tetku!
Stariji čovjek sa dugom kosom, neurednom bradom i šeširom kuca na vrata jednog stana: - Dobar dan mogu li samo nešto da v... - Hare, Hare, Krišna, Krišna... - Ali, gospodine, ja bi da vidim... - HARE, HARE... - Ne shvatate! Ja... - KRIŠNA, KRIŠNA... - Idite bestraga! . . . - Ljubavi, ko je to bio? - Ma, sigurno neki Jehovin svjedok. Krenuo je da mi priča nešto, ali sam na vatru uzvratio vatrom. Nije znao šta ga je snašlo. Samo je ljutito odmahnuo rukom i otišao. Nego, počni da se spremaš - zakasnićemo na liturgiju! - Ne mogu još. Radila sam recenziju Raši Popovu, treba da dođe svakog časa, da preuzme rukopis. - ?!?
Poređenje koje se odnosi na totalni neukus prilikom oblačenja. Šta me boli kurac, ja sam šareni pingvin, stil. Poznato je da su stolice na JNA raznih boja i oblika, kao da ih je Miša Tumbas naručivao.
- Brate mili... Pa šta si to obukao? - Što? Armani, Guči, Fere, ovo ono tebrić. - Zlatne cipele, braon pantalone i plava majica na bretele. Si ti lud? - Bicuri će padaju na moj šarm! - Oće oće. Ko golovi u jelen superligi. A ti si uklopio boje ko stolice na JNA.
Specifično stvorenje koje će na svaki pokušaj izgovorene rečenice upasti bar nekoliko puta sa domišljatom rimom.
1: E tebra mogli bismo u Niš. 2: Šta ćemo u Nišu? 1: Apiš me za pišu. ____________________
1: Aj' nešto da stavimo pod zub. 2. Ajde. 1: Gde ćemo? 2: Da ti ga mećemo! 1: Ne ozbiljno, ajmo u Gud fud. 2. Sedneš mi na mud. ___________________
1: Halo. 2: E brate gde si? 1: Evo me, blejim kući. 2: Što blejiš kući kad ti ovde može ući? ___________________
1: Je li, taj Džoni Mladenović, odakle ga znaš beše? 2: Ma neki ortak iz kraja... 1: Sedneš mi na jaja! ____________________
1: Juu matori, ajd' da uzmemo onu kremu za sunčanje što prodaje lik za smešne pare. 2: Batali bre, vidiš da nije krema nego neko jadno ulje. 1: Srčeš mi iz bulje!
Poređenje koje služi da opiše atmosferu u kojoj ste se našli: Niko živi te ne zarezuje dva posto, delom zbog sopstvene zatupljenosti, delom zbog trenutno-mi-se-jebe-za-sve stava.
-I odem ja na to stovarište da pokupim biber crep, a ono desetak crnotravaca u siledžijkama, više očiju nego zuba, sede, loču i igraju stoni tenis. Jedan juri mačke viljuškarom, drugi čita "Treće oko". Ja im po' sata pričao šta mi treba, al' jok, kao da sam uleteo u prvi red na Sinanovom certu, ponapijali se i mrse muda, gledaju me belo i teraju u kurac.
Primetićete da se crkve često mogu naći na raskrsnicama puteva, što samo po sebi ima dve svrhe. Naime, kao prvo, po staroj mitologiji Srba, raskrsnice su osetljiva i opasna mesta, gde obitavaju razne zle sile i demoni, pa se često trebalo ostavljati neka sitna žrtva tamo, kako bi se omogućio siguran prolaz. Zato je i logično sagraditi jedno sveto mesto na samoj raskrsnici, da bi na određeni način očistilo samu raskrsnicu... Drugi razlog je moderniji: Baš je urnebesno kada se voziš basem, pa prolaziš pored crkve, ljudi puste šipku za koju se drže i krenu masovno da se krste, vozač naglo skrene, a ovi se polome...
