Ma mater li joj njenu, dlaka koja uporno hoće dodatno da te smori činjenicom da postaješ mator i uvek mora da štrči uspravno k'o Žigić jebeni, u odnosu na ove izvorno obojene, koje i dalje imaju svest o sili zemljine teže. Jer, reala, nema sede dlake koja je zatrpana ostalim, već uvek mami poglede okoline svojim samoisticanjem.
- Društvo, dobro jutro. Pogle'jte ovu sedu dlaku što se uspravila od rane zore!
- Dobro jutro, vi smorene crne vlasi. Š'a ste se tako snuždile?
- A što se ti tako kurčiš, posrebreni? Jutarnja erekcija je dole, a ne na glavi.
- Mršte bre, žgadijo, gazda kad se pogleda u ogledalo, prvo mene vidi i ponosan je što postaje zrela osoba, jer ja sam vesnik zrelih godina! Evo, sad ćete da vidite.
- Ti si kurac, da ti iskreno kažemo, a i eno, gazda zgrabio makazice, buahahaha!
U naletu novih tehnologija, (anti)socijalnih mreža i ostalih govana koje je doneo internet, pojavila se mogućnost besplatnog vajrlesa u kafićima. I pre toga su pozeri šatro kucali poruke jer ne umeju uživo da komuniciraju, a sa ovim je to samo došlo više do izražaja. Žgadija koja izadje na kafu ili pivo pre narudžbe prvo pita za šifru za vajrles pa onda naručuje piće. Jebo vas otac mulave, pa sedeli ste pre toga 3 sata za svojim ajpodima, tabletima i ostalim kurcima i sad ponovo morate da proverite ko je kome lajkovao slike. 80% ljudi sedi i trlja kažiprstom po galaksiju, samo na trenutak podignuvši glavu dok se učitava nova stranica. Izgledaju kao apatični gej roboti pozeri, popišam se na njih, njihove tablete i na kafu.
Postoje naravno ljudi kojima ne pada na pamet da budu na internetu za vreme izlaska. Ali, dostupnost informacija je dovela do toga da se svaka rasprava prekida jednom rečenicom "De udji na internet, da proverimo".
U vremenu u kome mi živimo dostupnost informacija je takva da se sve može proveriti u roku od odma. Samo treba neko da ima neki noviji telefon i sve će čika Gugloje da ti kaže kako je bilo i biće i sva tvoja prethodna izlaganja, tvrdnje i argumetni padaju u vodu.
Ovo naravno važi za kafiće i pabove. U old skul kafanama vajrlesa nema, a sve i da ga ima bio bi bitan kao i sok od borovnice.
- Anelka igrao za Liverpul ? Da ba ne budi lud.
- Aj u pare da jeste, znam valjda jebemumater.
- Igro je u Engleskoj za mnoge, al za Liverpul sigurno nije.
- Evo oš da ti nabrojim sve u Engleskoj.
- Ae.
- Arsenal, Siti, Bolton pa Čelzi, posle otišao u Kinu.
- Evo sad ću ja da nadjem na netu da vidim. Jeste, bio na pozajmici 2002.
- Esam reko.
- Pušikurac i ti sa telefonom, od kad se pozajmica računa jebala vas pozajmica.
Osoba koja pliva u sigurnim vodama, nepopravljivi konformista čija želja za eksperimentisanjem gravitira nuli. Uživalac i idolopoklonik svega što se može svesti pod mejnstrim. Mali Mujo međ' Turcima.
- Sinoć sam baš odgledao neki dojajan film, niskobudžetni indijski indie dragulj, otelio sam se dok sam našao prevod...
- Koja si ti prsotina, čoveče! Batali ta šklj sranja, aj' sa mnom dodgledamo najnovije Paklene ulice. TO je bre film, a ne ova tvoja žgadija!
- Ti baš imaš sužen pogled na svet, a? Ne bi me čudilo da drkaš isključivo na Lisu Ann...
- A šta njoj sad pa fali?!
Abortus svake začete ideje na našim prostorima. Potegnuta kočnica koju manijakalno vuče žgadija, dok sedeći na zaprezi nemilosrdno šiba iznemoglu nekolicinu magaraca koji vide dalje, povlače više i žele da pomognu toj istoj rulji.
Od malterisanja poljskog klozeta u bijeljinskom selu, do bojkota izgradnje nanocentra u Beogradu, uvek se nađe neki mrsomud koji sa čačkalicom u ustima i prekršenim rukama na izjeličkom dupetu, škiljavim pogledom podjebava i bojkotuje započeto. Tuđi napredak nikada nije primarna rak rana, nego postojanje zdrave konkurencije koja ruši gradivnu paučinu vasiJone gde sitna duša caruje u bezgraničnosti sopstvene mizerije.
Nojevi guraju glavu u pesak kada se uplaše, *. Otupelost uma je oduvek bila i biće neuporedivno značajnija od traženja istine. Pored svega, nema u žgadiji toliko zatupljenosti koliko ima kukavičluka - Bensendin je vazda bio prodavaniji lek od Brufena.
Planiranu izgradnju nanocentra u Beogradu su bojkotovali ugledni, partijski podobni fizičari. Zasesti u pokojoj emisiji i polemisati o odlivu mozgova je dosta sigurnija opcija nego zaposliti sebi potencijalnu konkurenciju.
Obitavati previše dugo na jednom mestu, bez ikakve koristi i funkcije. Svojevrstan vid gubljenja vremena, ali uz nepodnošljivu izopštenost iz svih dešavanja.
- Ćao, tebreks, šta ima? Kako šljaka novootvoreni fićka?
- Ne vredi, brate, zvrji prazno ceo dan.
- Zato što ti je nekako sve obično ovde, moraš se nečim istaći.
- Pa šta predlažeš?
- Digni cene, budi najskuplji u gradu, pa da vidiš kako će žgadija da se skupi.
--------------------------------------------------
- Draga, kod kuće saaaam!
- Hej, otkud ti ovako rano?
- Zbrisao malo ranije sa posla.
- Pa baš lepo.
- E, divno što si već razmestila krevet, taman da se malo izvrndačim.
- Um... aham.
- Draga, zašto komšija Nebojša zvrji potpuno go u plakaru i pravi se mrtav?
Danas nema fotografije. Samo pisanije. Učimo o Hajdegeru. Serviraju nam antifašizam. Ali profesore, Martin je bio nacista!
On samo radi po planu i programu. Ja sam u agoniji, opet upisan u napomenu. Nastaviću da ga bockam. I on se kaje za svoju prošlost. Mogao je da jebe. Fasada mu je očaj. Nema stila. Nema ukusa. Gorčina. Zato je i profesor. Posle recite da je škola obrazovno-vaspitna istitucija. Gde je obraz? Plače ukaljan. Čak i moj. Osula ga crna tempera. Sada je alergičan na nemoral. Ja i dalje osuđujem. Volim sebe jednim delom. Drugim se prezirem. Hoću da rasklopim svog robota. Sastaviću ga opet, ovog puta neće biti deformisan. Al neće biti pokretan. I ovako bi služio vlastelinu. Opet sam raspet. Moram da izdam. U sredu je sud. Glavni pretres. Dva dana pred rođendan. Hvala na poklonu. Još jedan nemir. I još jedan - moram da budem spreman i na društvenu osudu. Žig ću nositi na čelu. Žgadija će utisnuti. Počeo sam kao Raskoljnikov, i ja sam imao san. Urezivali su mi obeležje, kao Aldo Rein u tarantinovim prokletnicima. Nije bilo lepo. O, pa ja ću da izdam. Raspet sam. Između oca i neprijatelja. Za dva dana ja ću biti dželat. Ja nosim oružje. Ja presuđujem. Presuda ostaje uz “ja” dok me ne zakopaju dva metra ispod. Svakako sam dno dna. Ne želim da budem posrednik. Niti čekić. Udariti nakovanj za mene je previše!
Obskurna sekcija žgadije, iritnatna zbog samog svog postojanja. Dečačići i devojčice koje, posle završene radne školske nedelje, za petak i subotu veče doživljavaju kompletnu metamorfozu svoje ličnosti.
Mračni, "opaki" izgled, kojim pokušavaju da postignu efekat što većeg razlikovanja od drugih ljudi iz soje okoline. Stavovi i "razmišljanja" koja deklamuju iznova i iznova, kojim pokušavaju da ceo svet uvere da su te reči iskreno njihove i da u njih veruju celim svojim "prokletim" bićem, koje ne pripada ovoj "kasabi zaostalog življa".
Oni su najbolji predstavnici fizički opipljive laži: ogoljeni bilbordi isfolirane psihe, buntovnici bez razloga i cilja. Iritantna pojava koja izraz "klinačko zamlaćivanje" podiže na jedan viši nivo, koji sam po sebi nije toliko opasan, koliko daje mogućnosti da se od njega napravi ograoman dar-mar čije će se posledice dugo krpiti.
Auto-marginalizacija samog sebe, makar i na kratak vremenski period, sa ciljem da se zapali masa, da bruji čaršija o "skarednostima sektaškim", samo radi ulivanja čudne zabave u inače čemeran život, je samo jedan novi ekser koji čeka da bude zakucan u sanduk. Pokušaji da na silu budeš nešto što nisi, da bi se uklopio u neuklopive, je samo laganje odraza u ogledalu. Svaka reč se odbije jer je odraz ne čuje. Svaki osmeh u tom ogledalu nije znak prihvatanja laži kao istine, već je još jedna u nizu obmana koja dodaje drugi ekser i stavlja ga pod čekić.
A, čekić samo udara i udara.
Porvraćajuć slogan odabranih društvanceta, (uh, drutšvance, uh) firmi koje se druže posle posla, starih poznanika, raznih ženskih okupljenih žgadija koje mungosno krive glavu kolektivno u ustranu kad se slikaju. Tačka na i od instagram mozga i kvačica na č od čmarine ispeglane napućenih usana uuuu, uuu, uu, u idiotskoj iluziji posebnosti u startu razvejanoj općim pravilom da iza svakog novopojavljenog mi to tako stoje manje više iste jedinke apsolutno zamenjive muškim i ženskim kartonskim maketama Novaka Đokovića.
Pa, mi to tako: kupimo čips, pivo i skuvamo lonac kafe, pijemo iz ogromnih šolja na kojima je Snupi kako spava na engleskom i slogan mmm volim da spavam z z z mmm kafa jer mi ne možemo dan pravnog fakulteta da počnemo bez kafe i mi to tako, znaš, originalno, kućna varijanta, kafić uzak, tesna šupčetina preuređena ali to je naše mesto gde ja udaram glavom uporno o neku kuku u ćošku de je prethodni gazda kačio polutke, a konobar ladno ne vraća 45 dinara: ha, ma boli me kurac, čekam, imam ceo dan samo se ti prebiraj po džepovima Gojko, ličiš mi na Gojka opasno, brate znaš Gojka iz Stanova, brate, vozi kola, ima onu sestru, brate, ne, ne... ma u redu je, ZADRŽI, budi se galantni svileni šal u meni a na njemu se srmali kadifom ispisuje: gospodin Darko Rundek, pa otpijem jedno ništa onako da potvrdim širokost i ližem li ližem pivo nula tri, uostalom ja imam pljosku pa odem do wc da se doteram votkom - ja to tako, dok mi ona predano žvaće kašičiću od kuvane plastikovine, treći dan, sa aromom jumisove supe.
Nebo se spustilo, oblačno, nigde, živo, pile, tmurina neka u dušama kasabalijskim, most se srušio, Andriću, iskrivljene naočare, pljunula ga lama, svuda garež, crni, sneg, vrag i trinesti paragrafi ugašenih svetiljki, vrane, konji, izmršaveli i sve smrdi na ugalj i proaplu industriju dok dve studentkinje engleskog idu ulicom u šetnju do parka pretovrenog u parking i preslišavaju jedna drugu treću kolonu glagola, past particip duša našijeh. Uslikavaju se na okuci Mate Pižurice dole kod Petrijine petlje i objavljui mi to tako – napaćeni Mitar Pešikan iz momenta likes this dok se iza njihovih lepih lica mangulica vide udžerice, golo granje, mraz, odžak okrnjen, crnodimujuć i pogrbljena baka koja nosi uflekan kaput govno žut iz šesettreće i skuplja šećer prosuti što je nekoć kotzkom bio.
- Baba pa de ćeš taj prljav šećer nazad aman nije sto dukata vidi kako je crn.
- Pa ja to tako - i opiči selfi grada propaloga odozdo kroz noge ko Delpotro.
Osoba od velikog poverenja koja sluša sve tvoje žalopojke, samo da tebi bude bolje.
U većini slučajeva kod devojaka je to drugarica-komšinica, a kod muškaraca ortak sa kojim se ide na cugu.
Draga saveta naravno neće probleme širiti dalje jer to nije u opisu njenog posla, već će pokušati naći rešenje za sve probleme kao i akne intesiv formula.
Osoba A:"Jao! Moraš mi pomoći! Komšinica nikako da shvati da je organski ne podnosim. Kada je vidim sve mi se creva okrenu koja zgadija od žene nemaš pojma!Zamisli, juče mi je tražila kilo šećera i još mi nije vratila. Ej! Kilo šećera znaš li ti koliko to košta?!
Osoba prirode drage savete:"Moraš joj to sve reći u lice džaba ti što kukaš meni kada je ona ta na koju treba bes da iskališ, nije sada da tražim da je olešiš od batina ali da joj dobro zapretiš to bi trebalo! Čisto onako malo da te se uplaši!"
Boginja, mit i san cele škole na koju bi svi rado potrošili prvi kondom dobijen u osmom osnovne na predavanju o seksu. Ne mora da bude nešto posebno lepa, jer mali su standardi bubuljičavog, nevinog, deformisanog pubertetlije kome jednokratni žilet traje pola godine. Kada ona prodje kroz školski hodnik u stilu super modela nastaje muk, zatim dobacivanje hrabrijih, kao kad mlada tigrica prodje pored čopora pavijana. Većina njih bi vadila zdrav zub na živo za pet minuta sa njom. Sve ona to zna, njoj to imponuje i ona jednostano uživa u izazivanju klošarije koja u proseku pomisli na seks svake dve sekunde. Slično je i u drugim školama, i oni su ista žgadija, ali ništa ne može da se poredi sa jednim časom mlade profesorice kod metaloglodara/autolimara i ostalih nižih tehničkih smerova.
Ulazi u razred, svi je već odmeravaju u novoj, jebozovnoj, uskoj bež suknjici i pozamašnim dekolteom. Svaki njen potez se prati i odmerava, samo u zadnjim klupama spavaju, jebe im se da je ušla i Džena. Ispred njih su već svi zabalili, vade majmuna i bacaju ga kad se profesorica okrene prema tabli. U sredini je većina koja gleda i ne trepće, zamišlja dotičnu u ketvumen odelu kako ih bičuje i gazi preko njih u visokim štiklama. Skroz napred su štreberčići i romantičari. Oni jedini i komuniciraju sa njom, postavljaju pitanja i javljaju se kad treba tabla da se obriše. Na kraju će svu konverzaciju sa njom zapisati u svoj dnevnik.
Neki su sebi zacrtali cilj, jebaće je kad tad. Za pet dina kad budu svoji ljudi ona će i dalje biti prepička. Mnogo je vode iz vodokotlića potrošeno na nju, mnogo vlažnih snova, mnogo legendi o njoj, njenim tršiteljima i njenom znanju u krevetu. Većini i danas zaigra srce kad neko spomene profesoricu iz srednje škole jer je ona bila i ostala najbolja pička u tehničkoj a mnogima i prva ljubav, naravno neuzvraćena.
