Puko, zvera naokolo dok mu objašnjavaš. Gleda kroz tebe, fizički je prisutan dok je psihički ko zna gde, izgubljen kao i njegov pogled.
- Mile, jesam ti kazao da ćemo ovde među debelim darkerkama nešto da nahvatamo. Bacio sam žvaku onoj maloj u ćošku, vidi kako me gleda, a šta kažeš?
- Joco brate, ona gleda kroz tebe.
- Ljubomoran si pičko! Je l' kontaš kako ima neki mističan i dubok pogled?
- Aha vidim, prosto joj se gubi u daljini.
Svršen glagolski oblik. Nešto što nije bacati foru.
Kako su nas učili da razlikujemo glagolske oblike po trajanju? Ako ima smisla da glagol stoji uz pola sata onda je nesvršeni, a ako zvuči nezgrapno i nelogično onda je svršeni. Hajmo!
Pola sata baciti foru. Ne baš. Osim ako nijesi stranac ili gastarbajter. Ali te onda glagolski oblici ne interesuju. - svršeni.
Pola sata bacati foru. Izbjegavaj!
Uspješno baciti foru je biti majstor u određivanju mjere. To je kuvarska vještina. Flambiranje. Tajni začin razgovora. Britkost britve brice. Britkost sjekire drvosječe. Ne cijepanje po čvoru drveta, no đe je najmekše, đe se vlakna dodiruju. Đe se odvajaju slojevi mesa šarana. Ne prstima đe se kose mrse, no đe im vjetar vlasi razdvaja.
Nekada je u korist razgovora a nekada u čast univerzumu.
-Meni je život mnogo dobra dá.
-Kako, boga ti? Šta je tvoje bolje od moga? Nije da mi je krivo...ja to informativno, radi razgovora.
-Uvijek krećem od đece.
-Pa i moja su isto...škole završila, dobila posao i kola da koriste koliko god oće.
-Pa đeca moje đece.
-Mašalah! Alah ih pozlatio. Biće i kod mene ubrzo.
-Pa moja žena, sam je Bog meni poslao i oni pločnici kuda sam trčao za njom su za moje noge bili istesani i gurali me da joj skute dovatim. E kad se sjetim njene haljine koja se izdizala svaki put kad bi skliznula iza ugla zgrade. Bog da joj dušu prosti. Odakle došla, tu i ot'šla.
-Sjećam je se, sjećam...da joj lako pane dženet i meleci.
-I moj posao i moja imovina. I sve što sam đeci ostavio. Đeci moje đece i njihovoj đeci. I svoj svojoj đeci po svijetu koju ni ne znam. Njihovim majkama. I njihovim babama.
-Eeee...
-I ja sám. Ljudi koji su me gledali su govorili da ličim na Patrika Svejzija. Da stojim kao bor među korovom. Prava leđa, široka ramena. Jaka prsa i snažne ruke. I moj mali prst je najbolji oblik malog prsta.
-Aaah...Ljuta!
-Dosta je. Koja ti je to po redu, rode?
-Samo kad nije zadnja.
-Đe ćeš, tek smo sjeli...aj još po jednu.
-Nemam ti kad, kume. No vidiš li ti ovaj mali prst koji pružim kad držim fildžan? E pa nije do fildžana. Ja to tako i kad pijem vodu i kad jedem viljuškom. I kad kucam po tastaturi. A znaš li šta je to? Inkarnacija moje ćune iz blagodati od prošlog života.
Pogled koji se dobija nakon količine alkohola od koje bi Svetlana Bojković dobila manire Velje Ilića. Kao i novorođenče koje je upravo ugledalo svet, tako se i, unesrećeni stariji pripadnik iste vrste, spokojno-unezverenim pogledom pita- ''gde sam bre, u kurac?!''
-Brate, ja sa Nešom više nigde ne idem. Opet se retardirao od alkohola i imao onaj pogled upišanog novrođenčeta. Kad kažem upišanog- mislim stvarno UPIŠANOG. U jednom trenutku je skočio na Maju jer je hteo da ga doji. Doduše, voleo bih i ja da me Maja doji, ali nećemo sad o tome...
Pogled koji koriste sankeri iz manjih mesta, a koji je nastao prekomernim gledanjem kaubojskih filmova i tripovanja da se nalaze na Divljem Zapadu. Oni su uvek spremni za sve, verovatno negde iza sanka imaju sakrivenu sacmaricu koja je stara najmanje 70 godina, a levom ruka im je uvek na obaracu kada ulazi neko nepoznato lice.
Dvojica drugova istrcavaju iz kafica:
- Sta je brate, sto si ti poceo trcati odjednom?!
- Ma cuti brate, tip koristi sankerski pogled, a ja nisam Dzon Vejn!
Jedna od varijanti izraza baciti kašiku. Pošto je smrt događaj koji je retko prilika sa sprdnju, ovaj izraz se obično koristi kada ugine nečiji kućni ljubimac (poželjno je da vlasnik ako je prisutan, nije bio previše vezan za svog ljubimca).
A:”Batice jesi čuo, da je crk’o Urošev Žika (kanarinac prim.autora)?”
B:”Znači Žile bacio escajg!?”
A:”Aha.”
Pogled koji možete primetiti i iz taksija u pokretu. Kataklizmičan pogled koji te vrlo veoma razneži i probije ti sve linije odbrane. Iako se iza takvog pogleda krije možda i hladnokrvni ubica bićeš primoran da mu daš poslednju pljugu, žvaku, da ga odbaciš do kuće ili podeliš pivo sa njim, ustaneš u troli ili busu da on/ona sedne itd.
To je ženski pogled koji pijani muškarac doživljava kao poziv za seks.
Muškarac ne zna da ga objasni, ali zna kad ga vidi. Onda kad ga vidi on je ubeđen da je to taj pogled i nijedan drugi. Onda kad je ubeđen on stupa u akciju, i svako odbijanje sa ženske strane može da se završi poprilično uvredljivo (za vlasnicu "pohotnog" pogleda).
"Vidi onu malu kako me gleda pohotno! Kurac joj iz očiju viri!"
Pogled koji zrači ozbiljnošću, setom. Prolazi kroz tkaninu, lišće, beton, meso. Gleda direktno u suštinu svega. Posmatrač dostiže Božansku moć, vidi sve, svaku najdublju tajnu skrivenu u srcu bilo koje osobe na planeti, vidi uzrok svega. Otkriva prošlost, razume sadašnjost, predviđa budućnost. Ovakav pogled svojstven je visokointeligentnim bićima, čistog srca, široke ruke. Što duže traje, to se više duša čisti od svih zala ovog surovog života.
Šta gledaš u jednu tačku manijače jedan, je l' se ti drogiraš? Kukuuuuuuuu Milovane, napravi mi idiota!
Neko se zajebo,valjda bi trebala biti zaljubljenost na prvi pogled,a ne odmah ljubav.Svejedno ovakve gluposti opstaju u meksičkim serijama kada se sretnu dva glavna lika:
u španskim serijama:
on na aerodromu prolazi kroz gužvu,i slučajno udara neku ženu ramenom,njoj pada karta a ona nastavlja dalje neznajući da joj je ispala,on je podiže i kaže:gospodjice,ispalo vam je nešto
..a ona se okreće,andjeoski pogled,gledaju se par minuta dok ih nešto ne prekine u tome...
u pravom životu:
ide on kroz gužvu,psuje na glas,i udari slučajno neku ženu ramenom,kojoj ispada marama,on je uzima i govori:gospodjice,ispala vam je marama(i misli se,da će uslediti prizor iz španskih serija)
...okreće se seljanka sa naočarama i protezom i kaže:fala vi puno.da li se mi znamo?
on beži u vc da povraća i kune meksičke serije
To je onaj pogled koji moze da oseti svaki vozac automobila,kada u vreme spica i guzve stane pored punog autobusa.Tada je ,prosto,moguce osetiti poglede ljudi koji su imali srece da stanu do prozora i njihovu mrznju zbog toga sto si u prililici da se udobno vozis,zapalis cigaru i slusas muziku,dok se oni guzvaju kao stoka.
U letnjem periodu kada su one stravicne guzve i kada ljudi u autobusima disu na skrge,iako znas da te mrze zato sto se vozis udobno u klimatizovanom autu,red je barem skrenuti pogled da ne ispadne da uzivas u njihovim patnjama.
