Onaj ko ima "batinu" ce nas ubediti da postupimo po njegovom cak i ako ne prica nasim jezikom, jer ipak, sila Boga ne moli. Na vukajliji moderatori imaju ulogu "nosioca batine"
„vojnička priča“
Još jedan način da se kaže "Šta te boli kuras!".
Razredna: "Zašto si zakasnio juče na prvi čas?"
MaxaGrocka: "Ma,duga priča."
Razredna: "Imamo mi vremena"
MaxaGrocka: smor "Nisam mislio na to"
Razredna: "Dobro,onda ćeš dobiti neopravdane"
.......i tako dalje - duga priča.
Takoreći - uspavanka.
Prenamazana priča koja ipak pije vodu, slatke laži koje govore za ''tvoje dobro'', melem za uši. Bilo kako bilo, završava se hepi endom, iako u početku ima malo zapleta. Uteha prijatelju na svaku zamršenu priču.
- Odakle da počnem, a da ne zaplačem? Kako dalje? Ima li uopšte dalje?
- Druže moj, moj stric od rođene keve, pa njegova zaova od tetke je imama taj problem..
- E, aj mani me uspavnki, ljubim te. Te priče pričaj deci za laku noć.
E, to vam je ono što zapravo povezuje sve ljude. Hrana, u redu, pivo u redu, sve to ima svoja okupljanja. Ali svuda postoje neke restrikcijie. Kad piješ pivo, do pod postaje krevet nivoa, ne možeš baš da pozoveš i lokalnog klinjobera kome je đačka torba veća od njega samog. Kad roštiljaš, ne možeš da pozoveš baš komšiju koji se upravo oporavlja od infarkta. Mislim možeš, ali niko nema srca da muči tako ljude. Ali priču svi mogu da čuju. Uši su ono što svi imamo, ili naučimo da čitamo sa usana, tajni agenti znaju obe metode. Okupite se, i matoro i staro i slušate. Nije bitno gde ko sedi, za svakog će se naći nešto da se pojede, da se popije, dijetalno, kolači, fensi travke, preldžijski roštilj, majku mu, naši smo. Ne mora da bude priča tačna, bitno da ide nekim svojim tokom. Kratiš je, dodaješ, preuveličavaš, ubacuju se i drugi... Ide to tako. A priča ostane kao nagrada sama po sebi. Pa da. Tako nekako.
-Kako pričaš tako dobre priče?
-Poenta je da napraviš dobrog heroja. Ima formula. Kao u alhemiji. Jednom četvrtinom razuman, na zemlji, jednom četvrtinom nesebičan i plemenit, dve četvrtine lud kao struja. Ubaciš to u dobru publiku i eto ti heroja. Uzdravlje!
-Uzdravlje!
- 'Oćemo po još jedno pivo?
- Ma daj, pa nek se priča po selu.
- Palimo za Englesku na par dana, 'oš s' nama?
- 'Oću, samo da dam otkaz.Pa nek se priča po selu.
- Sa' će ručak, 'ajd da jedeš?
- Evo idem, pa nek se priča po selu.
- Brate, gleda te ona mala, al' sam čuo da ima neku sidu.
- Ma odo' da je kresnem, pa nek se priča po selu.
Nije za deset, ali bolje od devet.
Oćna: Jel, komšo, jel istina to što priča tvoja Slađa?
sKozare: Mala, tri jezika priča, čevrti muca. Al vide ruku, rasparaću ti guzove, sve do zatiljka. Dođdera.
Najpoznatija recenica iz edukativnog crtanog filma ''seksualno obrazovanje'' koju stara baka govori svojim unucima pred kraj epizode.
-baka:I tako su vasi roditelji u ljubavnom zagrljaju stvorili vas dvoje.......
-mali crnja:Bako bako a sta je to cmar?
-baka:Eeeeee deco to je vec druga prica....
-devojcica:Bako a zasto moj drug Marko ima mocugu a ja nemam?
-baka:Eeeee sreco to je vec druga prica......
-mali crnja:Baba a zasto mama svako vece duva tati u pisu?
-baba:Pa pusi mu kurac(u sebi)...e mali crno to je vec druga prica....
Odgovor koji uvek možete da date na pitanje prijatelja, rodbine ili komšiluka, kako vas ne bi davili, ako vas slučajno sretnu u jutarnjim satima dok se pijani vraćate kući.
Prijatelju
- Opa, vidi ti njega. Intelektualac. Gde si se nalio tako?
- Nek' ti selo priča.
Stricu
- Lele, vidi ovog mog mamlaza. Što se utepa tako? Kude si džopke ostavio?
- Nek ti selo priča.
Komšiji
- O komšija, vidim veselo bilo sinoć? A?
- Nek' ti selo priča.
Uber patriota Srbski. On kad se kune u majku može da slaže, al kad se kune u zemlju, priča istinu 100%. Sve mu diraj, i ženu mu heftaj, nema frke, al budeš li mu rek’o da nije Srbenda, završili ste! Opet, lak je za manipulaciju, i posle par slatkorečivig rečenica na račun njegovog patriotizma, i želje d’ide u rat za otadžbinu, tvoj je za sve pare. Metak bi primio za tebe.
Ja: O gde si torima, nema te sto godina! Štos’ pustio bradu? Koga žališ?!
Četnik: Žalim otadžbinu! Spremam se za Ravnu Goru, a i kako da ne žalim, vidiš šta nam rade ovi mandovi! Vidiš li ti ovo!
Ja: A uu tebra, nisam znao da se toliko potresaš! Opusti se malo...
Četnik: Opusti se, kako da se opustim, pa, pa ja bi’ na Kosovo prvi iš’o, sad da izbije rat. Jel to moj deda branio golim rukama, ja da ga sramotim! Ako treba d’izginem, za zemlju da izginem!
Ja: U pravu si sto posto! Pametan si ti, ne bi džabe Dražu preko leđa turio!
Četnik: To ti pričam!
Ja: Aha...i to ćirilicom!
Kec iz rukava, adut u mnogim konstruktivnim raspravama. Dok se svim silama trudite da objasnite da je crno crno, a belo belo, argumentujući prostu činjenicu na sve moguće načine, vaš "sagovornik" se valja po podu, cepa odeću sa sebe, rove ko mecka i priča kako ga mama nije volela, jer ko place, u pravu je.
"E, mogla bi da mi vratiš onih 50 evra, bez para sam. Vratila si se iz Amerike još pre dva meseca, pričaš o nekih osamsto dolara, a ni 'leba ne kupuješ, mislim, jebo 'leba, nek ima za sve, al' ja ostajem bez para."
"Ali, Dragana, dolar je pao...znaš ti da mi imamo samo garsonjeru u selu, da nemam kod kuće ni svoju sobu, ujedaš me za dušu...ja sam bre Golgotu prošla!"
"Ma, sve je to u redu, ali, brate, dužna si, a ja ostajem bez dinara."
"Ne mogu da verujem... Ja ovde pričam o ljubavi, a ti o klasnim razlikama! Boli me tvoja bezosećajnost, idem da povratim, idem da se ubijem... Krv ću povratiti, nisam ni jela, kako te nije stid, ti si...razmažena jedinica...gledaš me tako u mukama, a ja...ja umirem...umirem od duševnog bola...mislila sam da si mi nekakva sestra..."
"I sad ćeš tako da se valjaš po podu i stiskaš jebenih pedeset evra, ali ih ne daš! Ma eto ti ih, jebo pedeset evra... I gde se, majke ti, seti klasnih razlika?"
