Razbiti od kurca. Proizvesti nemogućnost skupljanja nogu na devojci na nekoliko dana.
- Sviđa mi se ona mala, šta kažeš za nju?
- Pre neko veče je Dane kundačio, kaže leži kao naftna mrlja, popizdeo i razbio je od kurca! Skontaj, i dalje su joj noge raširene.
Košarkaški komentator Javnog servisa Srbije, u poslednje vreme skoro svaki prenos radi uz pomoć stručnog konsultanta Mirka Ocokoljića. Ključ njegovog komentarisanja leži u jednoj reči: atributu "jako". Prvo ga je dodavao na fizičke i metafizičke osobine kao npr. jak igrač, jak šuter, jak bloker, da bi kasnije počeo da ga dodaje i za elemente košarkaške igre: jaka odbrana, jak napad, jak u skoku, jak u šutu za dva i tri poena, jak ulaz itd.
- šta reći o njemu, veliki majstor Miljan Pavković, jako dobro se snalazi na poziciji pleja, ume jako dobro za dva i tri poena, dosta često probija jako do samog kraja u stilu španskih bekova.
Isfazonirani lelemudi koji trpuju kriminal . Pošto su slabi na delima to moraju da nadoknade rečima , svaki je nadrndan , opasan , valja gudru i jebe kurve . Najveći je problem to što je često u kazni pa ne može da izadje na tu ulicu o kojoj peva . Ćale ga kaznio pošto mu je našao pljuge skrivene u čarapi . I tako pun inspiracije piše rime dok leži na krevetu sa slušalicama u ušima , i suzama u očima zbog ne pravde prema njemu ....
Beton je ladan ko zmija
Murija je u kraju
Sranje , neko će da robija
Brzo krijem paket
Kurvi u brushalter
Pa ako me iscimaju
Da im jebem mater....
To je neobjašnjiv trenutak budjenja u nepoznatoj sobi, kada shvataš da na sebi imaš samo pantalone i leptir mašnu nepoznatog porekla, panično ustaješ i tražiš najbliže ogledalo, a u njemu ispijeno lice još premazano tragovima crvenog karmina.
Baterija na telefonu već odavno je crkla, a tebi uporno nema jedne čarape.
Bacaš pogled nazad na krevet, a u njemu još uspavano leži tvoj najbolji drug.
Dodjavola! Ne znaš šta se sinoć dešavalo, ali avaj, možda je tako i bolje.
A poslednje čega se sećaš si ti u razjarenoj masi koja se dere "Do dna! Do dna!".
Danas vrlo je cest slucaj ovakvih likova.Mlad momak, ima na sebi nike tresu, nike sorc, nike torbicu, nike carape,nike kacket i nike air max patike, tripuje se da je glavni baja u kraju, jer mu je cale mafijoza teska.Stalno nam prica neke price kako se bije sa raznoraznim likovima, i na kraju ono sto me najvise nervira to sto lezi na parama, a redovno uzima pljugu od mene...
Shomi:Desi matori, sta ima...
Ja:Evo me bleim malo ispred...
Shomi:ee,imas neku pljugu...
Ja:ma za tebe sve, evo izvoli...
Shomi:Evo uzeo sam jednu.
Ja:a ovu drugu sto si stavio iza uveta, ta se ne racuna?
Shomi:Ma opusteno ortak...e...znas sta mi se desilo danas...ladno me pandur zaustavio...i...
Ovaj podatak cete cuti ako odete na spirometriju.
Spirometrija predstavlja max.izdah vazduha nakon max. udaha dakle kapacitet pluca.
Nakon obavljenog posla doktor se okrece za izbecenim ocima i osmehom i govori vam :``BRAVO,120%``
Problematika inace lezi u tome sto su masine za merenje spirometrije kineske i podaci su kompjuterizovani na osnovu dugogodisnjeg istrazivanja kapaciteta pluca malih Kineza....
100% je 100% ali vama u uputu i dalje stoji 120% :)))))))
da ne pominjemo da su retki slucajevi sa 100 posto kapaciteta pluca:)))))
ali neka Srbi imaju 120% :)))))
Totalno nerealna izreka, koja označava nekoga ko jurca ne gledajući gde ide. Ključna reč: JURCA. E pa muva bez glave (a ja sam to lično ispitala) ne jurca nigde, nego leži nepomično ko facijalni mišići Lepe Brene kad pokuša da se nasmeje.
Izreka BI TREBALO da glasi "Ko zmija bez glave", budući da se ista koprca još pola sata nakon što joj otfikarite vuglu.
Kaže se za nekoga ko je velika škrtica, lik koji za čitava života štedi svaki komad onoga što ima i najradije bi sve to ponio sa sobom u grob.
Takve osobe su najčešće pune prezira, nečovječne su i samožive, a u društvu imaju status nedruštvene osobe. Svoju opsesiju prema egzistenciji ispoljavaju kroz oholo odbijanje svega što je iole nepotrebno za preživljavanje jednog dana, oblačeći se u duboki ponor očaja iz kojeg se teško izbaviti.
Zaslijepljene sjajem novca, ovakve tvrdice bivaju izopćene iz društva i kupaju se u moru svoga sivila.
Dva inženjera razgovaraju o svojoj novoj šefici:
- Ne znam samo ko je posla u naš kombinat da nam šefuje... Sad smo fasovali sa platama samo tako.
- Znam, sve znam. Ta žena je toliko škrta da bi pojela sve što posere. Još nam je zabranila da puštamo vodu u WC-u sve dok ne postane smeđa. Zamisli!
- Misli da će postati poželjnija treniranjem strogoće i smanjenjem plata. Nabijem ih obje na stožinu! Nju bukvalno, a platu metaforički.
Jako umobolna konstatacija koju obožavam da upotrebim (jebi ga, nisam rekao da nisam umobolan), kada mi se neko žali da ga boli glava, želudac, probada ga sa strane i slično, a pri tom od mene očekuje saosećanje, zagrljaj ili reč utehe, u fazonu:
"Ljubim da prođe" ili "Sa' ću da ti skuvam čaj, a ti lezi i sklupčaj se".
Bolesnik, čim čuje ovo, naglo poskoči, i ne samo da mu nije ništa, nego hoće da opsuje, a bogme i da udari.
Keva: Jaoj, što me nešto boli glava, imam utisak da će da eksplodira.
Ja: Ne znam, šta da ti kažem mama, možda je rak.
Keva: O, pička ti materina bezobrazna, zar sam te tako vaspitala!?!?!?
Probijanje zvučnog zida posle kog se na mom obrazu ocrtavaju prsti njene šake.
Moja bivša: Jaaaaooo, boli me tiba, zagrli meeee...
Ja: Ma ne vredi da te grlim, 'ajmo kod doktora, možda je rak.
Ona: Možda je rak?!?!?! Možda je rak?!?!?! Je l' si to rekao??? Kretenčino jedna!!! Skloni se od mene!!!
Ja: Pa zezam te, šta ti je?
Ona: Tako ne možeš da se zezaš!!! To je bolesno!! Ti si bolesnik, je l' znaš?!?!?! Spavaću u drugoj sobi večeras!!!
Zvuk zalupljivanja vrata nakon kog, dva dana kasnije, više nismo bili zajedno.
Pitanje koje postavljamo osobi, prilikom loženja vatre, koja nema "osećaj" za kvantitet žara koji je potreban za klasičan roštilj u prirodi. Uglavnom baca sve živo u vatru od plastičnih kesa i flaša do istrulelih greda komšijinog ambara. Upravo takva osoba izbegava da sedi, leži ili spava pored iste jer je i sam svestan da takav plamen tera vukove, šakale, lisice i ostale životinje u okolini. Glalama, kao i glasna muzika, ovde je suvišna.
- Mirko, ubaci neko drvo u vatru pa da pečemo meso.
- To sam čekao!
- Ej, ej ,ej! Smanji doživljaj bre, je l' vukove plašiš?!
- Pa mora malo, vidiš da je pao mrak.
- Ajde vadi komšijinu kolibu iz vatre i idi po meso.
