Vreme do kad si mogao da ostaješ napolju.
„jebi magare dok u blatu“
Rečenica kojom završava bračna zakletva muža i žene, sa razlikom što oboje misle na muževu smrt.
Stara Kineska poslovica koja nas uči da stavove u diskusiji sa protivnicima treba da potvrdimo kada se protivnik malo nada.
U Majstorskoj radionici:
Spira: I majstore pošto nov auspuh?
Majstor: Za tebe 200 evara!
Spira: Au puno, pa nemam ja te novce.
Majstor: Moš i na rate ...
Spira: A majstore jel to ulje iz menjača kaplje?
Majstor: Di? (sagne se dole da vidi)
Spira: Ovde (mlatne majstora kurblom po rebrima) mene si našo, đubre pokvareno!
Životni vek tehničkih sredstava kod Srba. E tek kad neki aparat crkne onda se kupuje novi.
- Kume al' ti mator ovaj televizor. Kad kupuješ novi?
- Dok ovaj ne crkne nema novog.
Vremenski interval za koji saradnik može da vas sačeka za novac nakon obavljenog posla!
M: Je l` nije problem da me sačekaš za pare, malo sam u škripcu nekom?!
P: Ma nikakav...
M: Ozbiljno, stvarno bi mi značilo?!
P: Ma neka frke, najozbiljnije! Mogu da te sačekam dok ne izbrojiš pare!
M: A ja sam mislio bar jedno, dva-tri dana?!
P: Vadi pare majke ti ga nabijem, da ne donesem macolu iz kola i izlupam ove pločice što sam postavljao tri dana!
Preživi, Srbijo, do ulaska u Evropu.
Period noći, po narodnom verovanju i predanju, kada si izložen na milost i nemilost nečistih sila, karakondžula, veštura i srodnih onostranih sokoćala. Tek kad petao zapeva, negde oko 4 ili 5 o uranku, onda si fraj.
Dragiiiii, aj' još jednom?
Beži, ženo nezasita, kakvi su te đavli spopali. Pevac je već posle trećeg puta vrisn'o, što se tiče mene fertig smo. Znam ja šta je mene pokojni đedo Simeun setovao da se ženim; veli čo'ek: "vruća pogača, popeglana košulja i turska kafa kad se vratiš umoran s posla", izem ti i Kosmopolitan, i tu zapadnu propagandu što su ti svaku ludnju u glavu utuvili, pa navrzla na me k'o neka mora, božemeprosti.
Kada staviš pivo u frižider da se hladi...
Vrsta na izumiranju. Nikom više ni ne pada na pamet da zvižduće omiljenu melodiju dok rinta jer zna da neće kao nekad u dva kući, da neće popiti pivo usput, kupiti dve kile mesa, čokoladu za malog i naručiti cement za novu terasu. Sad će otići kući kad mu kažu da može, pivo će popiti sledećeg meseca kad bude slava, mali nek se snađe, a terasu će morati srušiti jer ionako prokišnjava.
Počnem i ja tako da zviždim, onda se setim da radim za jedan evro po satu. Prestanem, samo pljunem u šljunak i zabijem lopatu u gromilu.
Najpoznatiji stil pijančenja.
Keva: Do kad ostaješ noćas?
Ja: Dok ne potrošim ovo malo što sam uz'o od dragog mi tate!
