Kažemo nekome ko nas je ono "pravo" zeznuo.
„preko hleba pogače“
Redovno menjati žene na poslu, koje su na trudničkom.
Kurva se ne slaže sa ovim.
Predmet koji se pojavljuje nakon 10. casice...
Očajnička misao koja vam se javi bar jednom dnevno dok ste na internetu ili uz TV.
Prijateljski savjet korisnicima mobilnih koji se toliko deru da ponekad uspiju ostvariti vezu sa sagovornikom direktno, na način kako su to radili naši preci.
Rečenica koja podsvesno odzvanja u glavi i dovodi do nastanka odgovornosti za probleme koje nas more, rečenica koja će povećati muda i čojstvo, posle koje ni kukavice ne idu nazad jer je to neoprostivo za sam ego.
''Kako su naši preko Albanije'' je i svojevrstan i jedinstveni, u neku ruku, ratni poklič, sa kojim pojedinac ulazi u koštac i rešavanje zadataka za egzistenciju. Iskazivanjem ovih ''slavnih reči'', smanjuje se nečiji strah i jadanje ''niko nije u većem sranju kao ja''. Čovek se odmah priseti stradanja vojnika preko hladne Albanije, izviru u glavi sve one slike smetova, mrtvih drugova i braće, polupraznih kazana, mršavih tela, slavnih vojskovođa i vojvoda, koje se nalaze u muzejima i u udžbenicima istorije.
''Njima je bilo teže'', ide u glavi, sledi jak udah i prianjanje na rad i na traženje solucije kao igle u plastu sena.
1: Komšija, ooo, komšo, šta radiš to? Što si otvorio septičku jamu ovoliko?
2: Ne pitaj, mora nekako da odčepim onaj slivnik dole za govna. Zvao sam sve firme koje se bave time, niko neće da radi to, kažu da je lakše napraviti novu septičku.
1: Pa što ne napraviš?
2: Ma odakle mi pare. Ne znam šta ću da radim... Govna mi izbijaju iz kupatila, do kolena su u prizemlju, jaooo!
1: Znaš šta komšija, a da ti lepo skočiš dole i rešiš stvar? Uzmeš francuza, staviš nočare za varenje i eto ga. Ajde, ajde, kako su naši preko Albanije mogli onda, možeš i ti sad ovo, seti se!
2:(proradila odgovornost) Ma ulazim, i to što kažeš!
1:Srećno ti bilo
2: ZA KRALjA I OTADžBINU! (fljasssss)
Misao vodilja svakog modnog dizajnera.
Gust raspored groblja, koji mi ne dozvoljava da svekrovom grobu priđem civilizovanim putem, nego igrajući "školice".
Bože, oprosti mi, evo, još samo ovaj jedan.
Hiljaditi nastavak sage o nasoj srednjovekovnoj dvorskoj viljusci.