Riješena stvar, nema da brineš!
- Sinak, jesi vidio one profesore što opet štrajkuju?
- Preseravaju se, k'o da samo njima treba 'ljeba...
- To samo treba po kratkom postupku... m'rš s posla i Bog te veselio! Ionako danas imaš učitelja pun kurac...
„bog će ti platiti“
Tačno ta rečBog ce ti platiti4 definicije →
Dačia - zaštitni znak našeg istočnog suseda i ponos rumunske automobilske industrije. Verovatno najprodavanija stvar iz pomenute zemlje pored Čaušeskovih vila i kurava rumenih obraza iz Drobeta-Turnu Severina. Remek delo rumunskih maketara i francuskih inžinjera ( ako takvi uopšte i postoje ) a ne bi me čudilo da je u kreiranju ovog vlaškog motornog sna učestvovao i neznatan broj učenjaka sa Filozofskog Fakulteta u Bukureštu i da su upravo oni ti koji su odgovorni za epohalnu ideju kombinovanja četiri osnovna elementa na Zemlji u jedan, onaj VRHOVNI. Čini se da je, možda, i sam Svevišnji umešao svoje ionako zauzete prste u stvaranje ovog čuda po pristupačnoj ceni. I tu dolazimo do krucijalnog pitanja : koja je razlika između automobila i čuda? A koja između nanule i progorelog stolnjaka? Stirodura i okađene kifle? Samohodne kosilice i... ? Shvatili ste. Jer, Dačia nije ništa od navedenog. Ona je jednostavno...Dačia. To se rečima ne da opisati. Treba sesti za TAJ volan, uvaliti se u TO sedište, zrikavim očima posmatrati TU interesantno koncipiranu kontrolnu tablu i slušati TE vanzemaljske zvukove koje dopiru, čini se, sa svih strana i kao da svi oni govore : ''Budalo! IdiJote!'' a ponajviše pak ''SIROTINJO!''. Nije neka specijalna tajna da Dačia uživa izuzetnu popularnost u Srbiji i da se, praktično, skoro preko noći - kako da kažem - INFILTRIRALA u naše ionako nikakve živote. Što se mene tiče - a već ih čujem kako mi viču ženskog roditelja - ja prosto nisam dovoljno bogat da bih kupovao jeftine stvari. A i život je teško govno i bez Dačije...
- E, pa, kume, kaži dragička!
- Dragička!
- Kupio sam auto, kumaro!
- Jooj, nemoj da pričaš, bre! E, pa dođi da ti čestitam i izljubim, kume, pa da vodiš u kafanu na čast k'o što je i red!
- Razume se, kume, samo aj' prvo da ga vidiš kak'i je lep...
- Hoću, hoću, kume moj...Šta si, kažeš, uz'o?
- Dačiu, kume. Dačiu sa klimom i svom opremom!
- Hmm...Ništa. Otiš'o sam.
- Čekaj, kume, 'de ćeš, bre? Zar ne idemo u kafanu...?
- C. Idem do Hrama sv. Vasilija Ostroškog. Možda stignem da uhvatim popa Iliju da nas još večeras raskumi...
Najbolji odgovor na recenicu " Ma sta ce mi deca ! "
Noćna mora svakog tinejdžera sa malo paranoičnijim roditeljima. Negativna aktuelna dešavanja koja se, po mišljenju vaših roditelja, šire kroz vazduh i koja će pogoditi baš vas, kao neki domino efekat, Iako vi uopšte niti znate o čemu se radi niti ste u toku.
-Kevo, odo' ja u grad.
-Nemoj sine večeras. Je l' si čuo bila je neka masovna tuča u Novom Pazaru?!?!
-Dobro bre šta ja imam s' Pazarcima?! Odo'.
-More vraćaj se 'vamo!
-Idem do drugara, kevo.
-Ne idi sad! Jure Mladića!
-Pa šta ja imam s' tim?!
-Možda bude neka racija pa uhvate tebe! Vidiš ovi Belgijanci uhvatili nekog slikara ni krivog ni dužnog.
-Ma ja sam pljunuti Ratko! Id...
-Sedi kući bre!
-Ćale idem na bazen.
-Nemoj da ideš na bazen konjino je l' si čuo što se neko dete udavilo u moru u Crnoj Gori?!
-Ćale ej! Ja idem na b-a-z-e-n!
-Sedi kući more!
-TV: U diskoteci poznatoj pod nazivom "Trideset trojka" došlo je do
pucnj...
- Bolje ja ovo da ugasim da ne čuju moji neće da me puste na rođendan večeras.
-E ćale, je l' si čuo što u Teksasu u nekoj srednjoj školi bio masakr danas?! Troje poginulo i dve ranjene devojke. Da ne idem ja u školu danas a?
-More šta mene boli kurac za Teksas, marš u školu!
-Tako sam i mislio.
Aksiom roditeljstva.
Dok ne napuniš18. Dok si pod ovim krovom. Dok se ne oženis ovako, posle žena neka ti (nešto)... Dok sam ja živ. Izjave koje nam se, dok smo mladi i ludi i prožeti željom i tenzijom da pijemo, jebemo i drogiramo se, kao i sav normalan rod, čine vapajima odlazećih političara za nasilno produženje mandata vlasti nad nama.
Onda se desi nešto. Iz hodnika, ili pod prozorom, bez namjere i želje načujes razgovor o sebi. Gdje si bio sinoć, čime se igraš danas, šta će biti od tebe sjutra. Osjetiš se kao Karfejs kada ga duh Božića vodi kroz vrijeme. Preneš se. Počnes da posmatraš.
'Kako je porastao, još malo pa kao tata!' - sa svih strana usklici kada stanete jedan do drugog a ramena vam sve bliža. I sve oči su na tebi, dok on slabi, povija se, i ne dozvoljava ti da misliš o tome. Srećan jer si bolji od njega. Nosi staru majicu, zapokući, nosi staro odijelo, zanaposo, sve je rjedje za volanom, sve ga je manje među ljudima. Život je skup, a on želi da ti živis. A mogao je drugacije. Mogao, ali nije htio. Srce je to, vuče, a ti si dio te priče.
Majka te budi, šalje u krevet, planira sjutrašnji dan umjesto tebe, šalje ti poruke u 3 ujutru da zna da si živ i da ti znaš te čeka(jer na pozive joj svakako ne odgovaraš, keva smor). Nosi naočare, proširile joj se vene, poslednji put te je to zainteresovalo jednom davno, previše si zaokupljen driftovanjem po poligonu, ali je zato ručak uvijek na stolu u 3 po podne. Veš je čist i mirišljav, nasložen. Za razgovor i zagrljaj uvijek tu, koliko god ti bio pametan i odrastao. A može da ispija kafe i obilazi butike, i pusti te da sam brišeš dupe napokon. Ali tek ona neće.
I tako svjesno propuštaju život kroz prste, dan za danom, samo da bi tebe zadržali na dlanu. Ne buni se (slobodni) čovječe, i ti ćeš da odrastes, da budeš onaj koji misli, čuva i brani.I ne nadaj se slobodi, sem one koju ti dozvole zarobljenici.
Kad ti priđe lik koji nema nikad cigare, grabne ti paklicu bez pitanja, otvori je i vidi da je samo jedna cigareta ostala. Potom sledi najtupavija i najiritantnija izjava kako mi je to zadnja. Umesto da kažeš ono što ti je na duši ti mu je daš.
Nailazi "kobac" sa spremljenim upaljačem i uzima kutiju.
A: u brate to ti je zadnja.
B: Ne daj bože da mi je zadnja.
uzima je bez stida, pripaljuje i nestaje u oblaku dima bukvalno.
REŠENJE
Nailazi "kobac" sa spremljenim upaljačem i uzima kutiju.
A: u brate to ti je zadnja.
B: Sigurno da mi je zadnja idiote jedan, kada ti i takvi lešinari ko ti ne mogu da se sete da izvade 100 dinara i sami si kupe cigare. Marš u pičku materinu, pipini je samo, ma pogledaj je samo i nadimiću ti plućno krilo lično.jes čuo!
Smireno zapališ svoju cigaretu i gledaš kako nestaje lik u oblaku dima. Bukvalno.
Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.
Najveći stepen bespomoćnosti. Situacija kad smo u govnima preko guše, kad se septička jama preliva, kad nema ni slamke da se uhvatimo za nju, kad su i naši tredicionalni "prijatelji" boško i Rusi digli ruke od nas.
- Jesi je jeb'o onu?
- Jesam, ali bolje da nisam! Ne znam šta da radim, Bog je visoko, Rusija daleko a tukidid mi se raspada.
Poslednji od velikih mitova, najlepša bajka našeg vremena, krik za slobodom u svetu u kome je zaboravljeno šta je to uopšte - Če je prerastao čoveka i postao ideja, a ideje su otporne na metke - ali Uncle Sam to nikada neće razumeti:
"Nije me briga ako ja poginem, dokle god neko podigne moj pištolj i nastavi da puca!"
Hasta siempre, comandante!!!
Ve-ce koji se nalazi napolju. Ne mora biti ozidan.
