Dedine priče kako je prvi put spavao tvoju babu.
-Eee, dete moje... slušam šta pričaš toj maloj preko telefona... Mogu ti reći da nemaš pojma. Dok se budeš okrenuo taj tvoj "Mali miš" će se taslačiti sa nekim direktorom za radno mesto jer joj prosek nije preko osam i po, a ti ćeš i dalje sedeti ovde sa ocem i majkom, za istim tim đavolom koji zoveš komp.
-Milutine, je l' me primaš da si stvarno slušao razgovor?! Znaš da je to nekulturno? 'Oćeš da kažem babi da pored lekova za čuku i pritisak piješ i stomakliju sa lokalcima?
-Čekaj, sine... polako sa pretnjama. Beše to pedes'četvrta... il' pedes'peta... nemam pojma, godine stigle. Tvoja baba radila kao šnajderka u zadruzi, a ja... ja tek završio akademiju, dobio čin, pa se vratio. Dođem, a tvoja baba sedi sa nekim devojkama. Sve rumene, sisići k'o jabuke.
-Milutine, jesi se već urokao?! Kak'i sisići? Alo, ja sam ti unuk... imam dva'es' i kusur, a ti mi to pričaš?
-Slušaj bre... i meni se svidi tvoja babaaa... Pozovem je da uveče malo prošetamo, ona pristane. E, sad... Meni već panika... Deda dođe na ideju. Što ja da čekam prvu bračnu noć, e, a to tad bilo sramota... kukavac, otac bi me odrao da je znao... i njen i moj... odvedem ti ja nju, a ona mirišeee...
-Deda, majstore... ne interesuje me.
-Kad baba se ne da... ja za dupe, a ona po ruci, ja pod suknju...
-Deda, evo ga Memedović...
-Uuuu, ćuti bre dete! Ništa ne čujem čoveka...
To vam je svaki parkić i svako mesto za bleju gde su se u dugim noćima pričale priče o odlasku iz Srbije i nekom boljem životu koji je tamo negde čekao svakog od nas.
Akteri ove naizgled obične priče su naizgled obični mladići Novak i Stefan.
Srbija 15.07.2011. godine
Jedan naime običan parkić u ovoj naime običnoj zemlji...
Novak: Brate da li mi uopste imamo neku budućnost u ovoj državi? Da li ova država misli na omladinu?
Stefan: Ma šta misli... Misle samo kako da strpaju što više para u svoje džepove.
Novak: Samo da ukinu ovi vize i palim odavde, nadjem neki poslić kolko da se živi, navatam neku bogatiju ribu i uživam...
Stefan: Ma koja će bre bogatija riba tebe da pogleda? Umesto da završiš taj faks pa da nađeš gospodski posao i Bog da te vidi.
Novak: E videćeš ti mene kad se vratim ovde, samo da zaradim koji dinar... Audi A8, neka Šveđanka i biću glavni ovde.
Ta ista Srbija 24.08.2020. godine
Naši naizgled obični mladići se ponovo okupljaju u naizgled običnom parku.
Novak koji je maštao kako se uvalio kod bogate ribe, na kraju se uvalio kod njegovih sa nekom ribom koju je napumpao na nekoj žurci i vozi ćaletov jugo.
A Stefan prizemniji od Novaka, ubacio se (a kako drugo nego preko veze) i sad radi kao bankarski službenik.
Stefan: I je li Nole kako je prošla turneja po Evropi?
Novak: Ma idi bre... ne znam gde mi je glava, moji me jure da nadjem posao, ova treba da se poradja.... Da sam lepo zapalio "preko" sve bi danas bilo drugačije
Stefan: Ma da sigurno....
Izraz kojim označavate nepotrebnost daljeg slušanja nečije zabrinute, pesimistične priče.
Ljeposava, đe ćeš sama kroz šumu? Ima vukova, a i možda te siluje neko!
Nema problema, vukovi se ne bojim, a da se 'ebem znam!
Lik kojeg nikada video nisi, znaš samo priče o njemu.
- Jesi čuo da Pera ide u Nemačku da radi kod tog njegovog šuraka što ima stan sto metara od Alijanc arene, onaj što prebio pet Turčina jer su hteli da mu maznu mečku?
- Zašto mu veruješ kad znaš da je lovac? Pera i njegovi šuraci i paše...sve ljudi od reči.
Lepe i "grešne" žene o kojima su u davna vremena kružile ružne priče, kojima su, ni krive ni dužne, navukle na sebe gnev naivnog boga Posejdona, pa je on odlučio da ih kazni tako što im je udario poseban "do not enter" znak: važniju polovinu tela pretvorio je u riblju. S druge strane, kada je otkrio neistinitost tih priča, lepšu polovinu tela je ostavio za gledanje, da bi udarao čežnju onim istim muškarcima koji su te priče i izmislili.
Naravoučenije: muškarci, pripazite dobro kome kačite natpis "do not enter" da se ne desi da i vama prikače "you are not allowed to park here".
Rečenica kojom obično počinju sve smešne priče u društvu.
- Juce smo se napili i Marko je pokušavao da promeni zakone fizike.
- Kad se setim što smo se ubili na ekskurziji, pa smo prskali ljude protivpožarnim aparatom.
- Napio se tad Aca, počeo je da jurca okolo i na kraju je završio glavom u blatu...
Priče koje su nekada bile za malu decu.
- Klinka (7 godina) : - Tata kako to da ova Pokakohontas ima dva dečka i ljubi se sa njima obojicom ?
-Ti (magarac matori) : Pa znaš Mico, nekada se ljudi zaljube, zbunjeni su, nemaju pojma šta osećaju, nekako je sve drugačij, dešava se mnogo toga i ond...
- Klinka : - ....Aooooo, ne mlati matori, riba je očigledno droplja, makse sad da odgledam do kraja, možda fisnu i orgije neke...
- Ti : (kapiraš momentalno da si jebo ježa u leđa, i to brzijeh dana)
Priče o jahanju divljih konja i ludih muških krava po arenama.
Sutra Ispovest Zdravka Šotre
Kako se otimala Mirjam dok sam je guzio i zazivao Olju Bećković
Jedan od malih krupnih užasa našeg djetinjstva. Glupa, isprazna sadistička zabava u obliku beskonačnog ponavljanja naslova nepostojeće priče nesrećnoj žrtvi koja tek što je kročila u život. Njome su bubuljičavi dokonjaci iz komšiluka sebi ispunjavali dosadno popodne i siti se naslađivali ostavljajući traume (još uvijek) nesagledivih razmjera na tada nedužnoj djeci tj. sada nama.
Bubuljičavi dokonjak kreće:
-Ej ti, mali, ’oš da ti pričam priču o crvenim mravima?
-Može, može! (trept, blink...) – odgovaraš mu TI naivno.
-Nemoj ti meni može, nego ’oćeš da ti pričam priču o crvenim mravima?
-Pa ’oću, pričaj mi...?
-Ma nemoj ti meni „Pa ’oću, pričaj mi?“, nego ’oćeš da ti pričam priču o crvenim mravima?
-Ajde pričaj, pričaj!!
- Ama nemoj ti meni „Ajde pričaj, pričaj!!“, nego ’oćeš da ti pričam priču o crvenim mravima?
-E neću!!!
-Nema tu neću, nego ’oćeš da ti pričam priču o crvenim mravima?
-Ajoj, dosadan si. Neću, pusti me!
-Nemoj ti meni „Ajoj, dosadan si i neću pusti me“, nego ’oćeš da ti pričam priču o crvenim mravima?
.......nakon pola sata:
-Ma nosi se u p.... m......., bubuljičavi idiote, idi maltretiraj malo nekog drugog!!!
-Ma nemoj ti meni „ma nosi se u p.... m......., ... idi maltretiraj malo nekog drugog“, nego ’oćeš da ti pričam priču o crvenim mravima?
Kad upoznaš devojku iz pasivnih krajeva i pretpostaviš da nije mogla da se pusti u promet izuzev sa vukom manitijem...
- Ops! Da znaš da si me iznenadila...
- Na selu sam dosta čitala uz petrolejku o koitualnoj fetišizaciji od strane urbane muške polne gerile i došla do zaključka da je, kao što reče moja baba, ručni rad ono po čemu se dobra devojka poznaje...
- A koje si alatke koristila dok si radila picin goblen, leba ti?!
