Svemoguća osoba, pandan mojoj babi, koja iza sebe ima nadčovečansko dostignuće.
- Koliko si ti dugo s onom ribom?
- 5 meseci.
- I?
- Ništa.
- 5 meseci i još ništa. Pa bre lakše je bilo mom pradedi da probije Solunski front nego ti nju.
„moj decko“
Glupa recenica izgovorena u americkim filmovima. Ushicen/a tata/mama to izgovara kad mu/joj cerka/sin postignu najvazniji poen u istoriji americkog sporta.
Rezultat 78:79, 6sek. do kraja, napetost se oseca u vazduhu. Trener cupa kosu i skace (ili ako je celav, onda samo skace). Publika je na nogama, cirlidersice skakucu.
Najbolji igrac se povredi, slomi nogu ili ruku, a trener nema koga da ubaci. Tad ubacuje najveceg frika koji je do pre par dana skupljao lopte po sali. Naravno, frik pogadja kos (da ne bi pogodio, film ne bi bio kul) i tad ushicena majka sa suzama u ocima izgovara: "That's my son!" u nadi da ce je neko cuti.
Suptilan način da pitaš ribu koji si joj je po redu.
Čovek kome nikako nije jasno kako ja ne mogu da uradim tako jednostavnu stvar koju je on nekad davno znao, a sad je ''malo zarđao'' pa će mi samo jednom pokazati. Čovek sve svede suštinski. (pročitati primer)
Ja: Treneru, nisam ovo dobro uradio, ne znam gde sam pogrešio.. Možete da me ispravite?
Trener : Jaoooo, sve pogrešno shvataš! U fudbalu je bitno samo jedno,a to su dve stvari : Rad,red i disciplina.
Kako ja bilo šta da naučim od ovakvog čoveka ? (:
Drug, koji je zaboravio svoje prve drugare iz naselja, izgubio neznost i skromnost koja je krasila nasu generaciju, osmeh zamenio dvema linijama izmedju obrva. Postao je glavna faca medju (uvek) nepoznatim likovima, ne skida naocare koje prikrivaju poluspljosteni nos iz tuce, kojom je dokazivao sebe. Vidim kako pod ,,punom opremom,, na motoru vozika devojke 15ak, 20 godina mladje od sebe, 200km/h.
Nesto me uvek tera da ga svojom pojavom podsetim na detinjstvo, pa mu se uvek nasmejem i pitam za roditelje, zdravlje, buducu porodicu, posao, a od svega dobijem odgovor kako je sve ,,ovo/ono,,. Teretana, ludilo i trange /frange, iz cega neizbezno shvatim da on ne zna ni ko sam ja, ni da li su mu roditelji zivi i gde, a posebno ne zna sta ce sa svojim zivotom, jer prazninu u dusi i neukost popunjava prolaznim stvarima.
Ne pije, ne puši, ne drogira se, ali me bije svaki dan-zato ga volim!
Već dobro poznat kliše.
Naime, voditelji raznih šou-tok emisija, muzičkih manifestacija, i drugih elitnih skupova, uvidevši da su jedina mizerija tog skupa, i da jedini nisu ništa postigli u svom životu već rade kao najavljivači poznazih i slavnih u odelu kojeg su dobili za potrebe snimanja, pederskom frizuricom, takođe za potrebe snimanja, sa sve lažnim osmehom na licu i vedrim glasom, krijući u sebi duboki očaj zbog samo donekle ispunjenog životnog sna - da se nađu na TV-u, ali kao zvezde, a ne njihove senke, dobijaju poriv da se uzdignu bar do brade tih selebritija tako što će uz najavu dodati i da je taj lik njihov kućni prijatelj, veliki drug, dugogodišnji poznanik ili slično.
-Dame i gospodoo! Imamo čast da nam u emisiji ove večeri gostuje virtuoz domaće filmske i pozorišne scene, oca srpske ratne kinematografije, velikog majstora svog zanata, takođe i sjajnog čoveka, oca, druga, i muža. Čoveka kakvog bi svaka žena poželela, ali samo jedna ga je osvojila. Aktivnog u svim humanitarnim akcijama, jer je i sam nekad bio u takvoj situaciji. Nekad davno, ali čim se njegov ogroman preogroman talenat otkrio, prekriven je suvim zlatom pohvala i nagrada koje više ni u sve vitrine njegovog stana od pet iljada kvadrata ne može da stane. Dame i gospodo: The Prof. Džoni Gvozdenović
Glumac nad glumcima, inače moj veliki prijatelj.
(Publika)
-Koga zabole kurac e!? Uaa vlada, dole Vučić, neka vlada anarhijaa! OOPAAA
(Ivanović otrča sa bine plačući. EPP)
Brza upitno-podjebavajuća konstatacija sagovorniku , kojom pokušavaš da mu ukažeš da je prelazak na sledeći nivo nerealan dok ne savladaš onaj na kojem si trenutno.
-Planiram da na trećoj godini studija odem u inostranstvo.
-Koji ćeš moj na Mesecu kad ni na Zemlji ne umeš da živiš?
-Što?
-Pa pitanje je hoćeš li ti ovde očistiti prvu godinu, o drugoj da ne pričamo, a ti već u trećoj u inostranstvu...
Ona situacija, kada ujutro niti žurim na posao, niti iman nekih neodložnih obaveza, tako da mogu da ga organizujem onako kako ja želim. Još petnaest minuta dremam, kafu mogu da popijem sam ili mogu još nekog da zovem, nema brzinskog umivanja, oblačenja i doručka - sve polako i na tenane. Na tv - u u jutarnjem programu puste uvek crtani, ja pogledam 3-4 po izboru na netu, da mi dan počne opušteno i uz osmeh. A ako je napolju lepo jutro, prošetam, pa svratim do drugara, i kafu popijemo ili kod njega, ili negde u gradu. Najbolje od svega je ipak to što mogu i da se okrenem na drugu stranu, i odspavam još dva sata, ako mi se tako hoće.
Nepostojeće biće iz srpske mitologije.