Prvi samostalni kontakt malog deteta i hemijske olovke bez roditeljskog nadgledanja.
-Vidi mama što nam se ćera štrumfnula !
- Dal si bre ti normalan Debeli ? Pa kad se tako unakazila ? Pa tebi čovek i nacrtanu ovcu da ostavi , ona bi nestala. Vodi je na pranje.
-Minut sam pogledao pregled Evrolige. Ni sam nisam siguran kako se dokopala hemijske.
Ironična rečenica koju upućujemo sagovorniku tek što je saopštio da odlazi.
Izraz je preuzet iz filma Gorana Paskaljevića ”Čuvar plaže u zimskom periodu” (1976.). Naime, to je rečenica koju Bata Živojinović izgovara Irfanu Mensuru (u filmu momak Batine ćerke), na njegovu izjavu da odlazi.
A:”Ljudi, palim gajbi. Sutra ustajem rano.”
B:”Mnogo ćeš nam nedostajati.”
Šaljiv komentar na neku situaciju, koja podseća na filmsku scenu, najčešće je reč o fajtanju ili ljubavnim momentima.
- Ma, ti ćeš da se muvaš sa mojim Milošem, kurvo jedna. :pljas:
- Aaaaa? :pljas: :pljas: Mene misliš da šamaraš. Prvo nauči da se jebeš, pa ti onda dečko neće muvati druge!
- Bolesnice jedna pogana! :pljas: :pljas: :čupajezakosu:
- Pogledaj ti ovu scenu, njih dve jadnice se fajtaju, dok Miloš vrši seksualno hodočašće sa nekom desetom.
- Ma, daj, opusti se. Fale nam kokice. Odavno dobru komediju nisam gledao. Sedi i uživaj!
- Pogledaj ti Marka. Smuvao Jovanu i celo veče se vaćare, ne ferma ortake ni pet posto. Marko, jadan ne bio, pa nije ti ovo slobodno trsište, daj, druži se malo sa nama.
- Ma, pusti ga. Fale nam još kokice, uz malo sreće imaćemo pornić uživo ovde.
Nekad, a i sad je muka kad ti iseku struju. To je i razumljivo.
U dvadestiprvom veku se i dalje neki mučenici muče što nemaju pristojan adsl internet ili tako neki normalniji, već su osuđeni na korišćenje Telenorovog, Vipovog ili ne daj Rade Lackoviću MTS ograničenog interneta.
Ali u zadnje vreme i oni su se popravili, daju neograničeni protok, s tim što kad potrošite paket možete da surfujete podsećajući se na 2002.u godinu, dajl ap, i vreme kada su samo normalni ljudi imali internet.
E, pošto ti mučenici retko kad imaju sve u kompu za slučaj opadanja protoka, dolazi do situacije da se u danima nebrzog neta nijedan jutub klip ne može otvoriti. pre ćeš naći Dražin grob, nego otvoriti zlatne pesme.
Tad ljudima seku pravo na naftalinske Šabanove pesme.
- Sine, daj mi pusti na jutuLbetu, "Jednu ženu s mališanom"...
- Ne može ćale, isekli nam Šabana!
- More mamu im jebem, ako u Kuli padne gol, ima da kupim sopstveni server, pa mogu tad da mi iseku onu stvar!
Najčešći komentar svakog srbende usled loših uslova u našoj državi. U zadnje vreme svaka sitnica nam postaje lošija u odnosu na zapadnjačke, tako da nam ni guz papir ne odgovara sem ako nije uvozni.
Priča je bazirana na istinitom događaju.
Srbenda (čeka taxi 15 min i pizdi) : Eeee, mamicu mu ustašku, treba ovde korenje da pustim dok ne stigne. Da smo na Zapadu drukčiju bi on pesmu pevao.
Zapadnjak (taxi mu je stigao dve nanosekunde posle poziva) : Odbacićete me do Park Avenije, uneti mi stvari u stan, sačekati me dok se iskenjam, a onda mi obrisati anus ovim najfinijim papirom (naravno 100% celuloza).
Suptilan način da se saopšti da se postavljeni cilj neće završiti u skorijoj budućnosti (a možda i nikada).
Novinar: -Gospodine predsedniče kad će biti završen autoput Horgoš-Požega ?
Boris Tadić: -Pa vidite gospodo,to nam sad nije u prvom planu...Važno je da mi završimo relaciju Surdulica-Prčanj a posle će sve ići kao po loju...
Privilegija oktobarske berbe, po okolnim selima. Stari srpski običaj, još sa slava i sahrana,koji je prevashodno zahtevao od domaćina, da gostu, uglavnom građaninu , prati hleba i uz leba. Kako su se vremena promenila, sad je dobar i samo leba.
-E ima Mika, neku maćado, čudo jedno, zvao nas u selo... na degustaciju vina i leba.
-Pa dobro, i da odemo, a el će da nam prati zimnicu?
Vrhunac bezosećajnosti. Duša mu je hladna kao led, a srca nema. Pogled mu zrači hladnokrvnošću. Zadnji put je plakao, pa, nikada.
Svi znamo kakva je reakcija bila na poznato saopštenje: "Umro je drug Tito." Plakalo se od Vardara do Triglava. U 15:05 je zavladala grobna tišina, a zatim i hor jecaja. Tužna slika. Osoba koja je i tada ostala ravnodušna, koja ne plače ni kada seče luk, jer, bože moj, muškarci ne plaču.
1 - E nemoj da mi cmizdriš ovde kad počne "A sad adio", videćemo se možda nekad. Nemoj molim te, rasplakaću se.
2 - Sti normalna? Pa ja nisam plakao ni kad je Tito umro, a sad ću zbog vas. More terajte se kolektivno u tri lepe, dosta su bile i ove četiri godine što sam vas gledao, ako me razumeš.
On je normalan. On veruje u svoju dragu. On je svestan da to što joj prilaze ne znači da im ona daje povoda, već da jednostavno žari i pali. Ne ljubomoriše jer nema potrebe za tim. Drago mu je što i ako ga vara, nikada ništa nije sumnjao, bar ga za toliko poštuje.
Laza: Ćale, kevu non-stop odmerava komšija Mika. Stalno joj nosi kese, stalno bi da je poveze, kad se penje uz stepenice, obavezno je iza nje. Kako mi dođe da ga isprebijam, nisi svestan.
Ćale: Bože bre, Lazo, nemo' da si primitivan. Objasni ti meni, šta će mi žena koju niko ne gleda? Valjda treba da mi prija kao je smaraju debili, to znači da vredi nešto.
Fraza kojom opisujemo neke splačine koje su nam servirane da jedemo!
A: Jesi li bio na ručku u tazbini?
B: Ma jesam, smor živi! Te radiš li, kolika ti je plata i sve tako dva sata!
A: Pa jesu li te bar dočekali?
B: Metnuli pred mene neke spirine, to ni pas s' maslom ne bi pojeo!
A: Pa šta si ti mislio da će ti se klanjati do zemlje!
B: De, nemoj zajebavati...
