Boli ga kurac za sve. Ne sekira se ni oko čega. Čovjek koji radno vrijeme provodi ispijajući kafe a slobodno pijuckajući pivo i raspravljajući o politici i sportu.
- Vidi onog Urketa čovječe. Smanjili nam plate za 20% a on veseo kao ludak i muva onu picajzlu.
- Sve je njemu preko mora. Samo da ima za tiks, da mu je kafa na stolu i da može da kasni 2 sata svaki dan bez da mu neko sere.
- E da je meni da sam takav. Jebem li im sve moraću cigare da bacim zbog novčanog deficita.
Mehanizam odbrane nas običnih smrtnika kada mrtvi pijani čekamo autobus u pola šest ujutru koji nikako da dodje (za razliku od megakul hiperurbanih fensi likova koji se vraćaju samo taksijem jer je to in, ili isto tako megakul sponzora u svojim megaskupim i megakul kolima sa svojim megakul ziljavim pičkama, kojima smo uzgred, smešni, zamisli, smrzavamo se tako i čekamo autobus) dok se smrzavamo nikad gore pa da nam, kada nam je već sve ostalo promrzlo u pičku materinu, bar uši ostanu čitave(i ako baš imamo sreće, tj. debele kape i kapuljače, i nešto više).
Dete koje klima glavu ili pokazuje palac na sve što mu se kaže i onda napravi džumbus.
Kurac,palac,kriminalac
Ovaj stari trik koji se prenosi već generacijama sa kolena na koleno je u stvari veoma dobar primer višestruke primenljivosti jedne jednostavne radnje.Naime,ostavljanjem upaljenog svetla preko noći u kupatilu mi ćemo,gotovo stoprocentno:
1. smanjiti rizik od povreda uzrokovanim naletanjem na manje i teže uočljive objekte (poput saplitanja preko tabakere ili nabijanja malog prsta na ivicu stola) usled nedovoljne vidljivosti,prilikom odlaska na mokrenje u sitne sate;
2.privući komarce,muve i ostale gamadi u drugu prostoriju jer je opštepoznato pravilo da insekti uvek idu ka izvoru veće toplote i svetlosti (sijalica);
3. (poslednje,ali ne i najmanje važno) odbiti psihopate i serijske ubice koji lutaju ulicama od pokušaja masakriranja čitave porodice na spavanju njihovim zavaravanjem kako je,čim je svetlo upaljeno,neko sigurno još budan (ovu ulogu preko dana može da preuzme televizor,ali ako se ostavi isuviše pojačan,ulogu serijskog ubice će verovatno preuzeti komšija).
J:-Kevooo,je l' mogu ja da zatvorim vrata od vecea?
K:-Dobro,ali upali onda ovo svetlo u hodniku.
J:-E,ne može,juče crkla sijalica.
K:-Onda bolje ostavi otvorena.
J:-Ali ne mogu da spavam,ova mašina za veš tako tandrče dok centrifugira,mrtvog bi me probudila!
K:-Ne može!Je l' hoćeš onda da se probudiš mrtav kada nas neki manijak iskasapi sve jer nije video upaljeno svetlo!?
J:-Kako mogu da se probudim mrt...
K:-Rekla sam NE MOŽE!!!
Situacija kada te od alkohola razvaljeni ortak/momak/drugarica zove u 1 ujutru dok ti uveliko spavaš ili učiš neki nadrealno besmislen predmet, kako bi ti pustio neku pesmu koju voliš. Ili za koju je ubeđen da je voliš.
Epilog svega je da čuješ krčanje, ciku, vrisku, ni slučajno ne prepoznaješ pesmu sve dok ti osoba koja zove ne kaže koja je pesma u pitanju.
1:12 am; Location: Mali mokri lug, telefon zvoni:
Telefon: Vuuuuuuuuuhuuuuuuu, slušaj ovo!!!
Ti (sav nadrkan, slep od neispavanosti): Ko je bre to?
Telefon: Brateeeee naša pesma!
Ti: A ti si Vlado...a šta je to, koja pesma?
Telefon: Pa ona naša brateeeeee!
Ti: Mhm...super
Telefon: Žurim ovde je ludnica, ćaoooo!
Ti (gasiš telefon):Šupičku materinu bre imbecilu, da sam hteo na žurku došao bih!
Krajnji dokaz neljudstva. Osoba toliko izopačena i bezdušna da ne mari ama baš ni za nikog, nego samo za svoje dupe i za svoje vlastite potrebe.
Ovu rečenicu obično čujemo od roditelja ili prijatelja nakon ne činjenja neke usluge.
Pod uticajem ekonomske krize, Saturnovih prstenova i tektonskih poremećaja na Dalekom Istoku, u ugostiteljstvu su stvari izmakle kontroli toliko da danas konobar može biti svako ko ima dve ruke i dve noge, i koji nema psorijazu ili šugu, tj. bar ne na vidljivim mestima na telu.
Od svih vrsta konobara koji ostavljaju negativni utisak na mušterije, ovaj se izdvaja po tome što karakteristiku po kojoj je poznat ispoljuje na samom kraju posluživanja, kada su mušterije obično pozitivne i raspoložene nakon malo čiliranja za stolom. Nakon naplate računa i neskrivanja razočaranosti što ceo novčanik sa sve cigarama nije ostavljen kao bakšiš, ova spodoba će vam na krajnje iritantan način stvoriti želju da ga puknete u lice i više nikad ne dođete u taj lokal.
Ovu vrstu konobara krasi konstanta nadrkanost, mrzovolja da se radi čak i konobarska matematika, obraćanje i ophođenje prema mušterijama kojim bi se postidele i šalteruše, osim ako, naravno, nisi parkirao dobar auto napolju, što, po konobarskom verovanju, obećava dobar bakšiš. On izreku vreme je novac shvata bukvalno, smatraju ga i antihristom, i kod njega je tradicija da tražite da piće i kafu spremi pred vama, čisto za svaki slučaj.
Zbog ovakvih likova momci i devojke koji su se školovali tri godine za taj posao predstavljaju predmet sprdnje, jer šta će vam škola kad i ova hodajuća iritacija može da se bavi time.
- Ajd naplati.
- To je 880 dinara.
- Evo crvena, neka bude 900 dinara.
- Šta kažeš?
- Neka bude 900 dinara.
- Njnjnjnjnj...samo 20 meni?
- Ma, pa da, ono...problem?
- Ma nije bre!
- ......
- (prebira po džepovima)
- ......
- Evo stotka nazad, i čistite se odavde.
Kruže priče kako je to strašno unosan posao. Na suvenirima ljudi zaradjuju bogatstvo. Tačno je da ne poznajete nikog ko se na tome obogatio, niti poznajete nekog ko poznaje nekog ko se obogatio, ali to se uopšte ne dovodi u pitanje.
Stranci su naprosto ludi za mini-preslicama, bez šumadijskih opanaka ne mogu da zamisle dnevni boravak i ne idu na spavanje dok ne obuju vunene, singave čarape sa Zlatibora.
Ide to k'o alva.
Jedne večeri u Singapuru:
- Oooo gi đo kaboga i bej! Romanija kađa šo koi ino Jova Mijatovic šui iđo 15$!
Prevod: Ne mogu da vjerujem šta sam našao na i-beju! Romanijski pleteni prsluk sa likom čiča Jove Mijatovića za samo 15 dolara!
- Konija igi cava! :tipka po tastaturi: Ađšo kori 2 amura gava!
Prevod: Čista runska vuna! Šalji mi 2 šlepera odma'!
Majčina poruka da kad vec nemaš pametnija posla od drndanja kompa makar središ sobu.
Prokeljka što je selendru i štalu napustila tek u srednjoj kad je upisala gimnaziju i po prvi put se u svom bednom -idi-pomuzi-kravu- životu susrela sa trgom i fontanom na istom, a subotom uveče sa bradavicom do pola vidljivom dizala kite kmetova što su ribu u suknji viđali samo na dan seoske slave, a grandovskom ,srebrno-svetlucavom štiklom cepala presveti crveno-beli karirani stolnjak kafane na ćošku druge i posednje ulice sela.
Kmetuša kojoj je san da završi više tu jebenu školu i upiše ekonomiju u najbiližem gradu i time liši sebe rada na njivi, osuđena da stan deli sa prokleto nafuranom SVAG pičokarom kojoj mafijoza uveliko šmrče kokanićo sa sisurina.
A onda upozna evro i čari koje nudi noćna svetiljka + prodavanje pice na jeftino, da sad već i ćaleta laže za prelak petočasovni posao u lokalnom restoranu.
Gde ideš pajseru, rekli smo da palimo kotebe gajbi???
- Na kurve!
:petnajs metera od mesta:
Če. Stani, jeboteživot Milica!
- A?
Jebote je l ona to pozira? Haha,Matori eno je ona Milica sa predavanja što sam ti pričao da mi kevi donosila jeftino piliće iz Kruščića.
- Ne seri da je kurava ahhahahaha, ja po tvojoj priči istripovao šatro domaćica što semocijama sarmu zavija.
