Jedina kazna za ličnosti američkog zvezdanog neba. Sankcija za sve njihove izlive razmaženosti, debilizma i zavinosti o opijatima. Ko prizna, dobije 30 dana društveno korisnog rada, i svi zadovoljni. Mo'š misliti Lindzi Lohan vozila pijana i čvrknula babu, pa priznalo dete, neće na robiju valjda. Zato tamo neki Dzon Smit jadničak za isto delo prvo na robiju, pa kad izadje dva posla radi, kazni da se naplaća. Prvo na skelu da se zidje, pa posle na traku da se sortiraju šarafi i matice.
Jebeš ga, ali zakon je za sve isti. Ko misli da je društveno korisni rad pičkin dim sigurno se prevario...
Naomi Kembel priznala da je godinama fizički, psihički i seksualno zlostavljala kućnu pomoćnicu. Terala je da joj najfinijom kremom utrljava čmar pre spavanja, ako neće ima kablovi od pegle da rade sa sve utikačem, šta kurac?! Ona da plaća, a rob da zanoveta. Rob snimio torturu, odneo pandurima, ovi odneli sudu, Naomi priznala. Sudija rekao, tri'est dana ulice i škole da čisti, pa udario drvenim čekićem o sto.
Crna pantera dolazi na posao, šef belac-rasista.
-Dobar dan, ja sam Naom...
-Znam ja ko si ti, idi tamo obuci kombinezon radni.
-Izvinite, mislim da nema potrebe, imam ja ov...
-Tamo, oblači kombinezon. Eno baš je lep, žut ko kajgana, ajd' poleti...
-Evo obukla sam, jel mogu sad da sednem malo.
-Gde su ti čizme?! Skidaj te životinje s' nogu i čizme nazuvaj. Dobro pertle da si zašnjirala!
-Ne mogu te čizme, bojim se žuljeva, a i čukljevi da mi ne iskoče.
-Kakvi bre žuljevi, iskočiće meni šuljevi od tvojih gluposti. OBUVAJ, to su dobre čizme!
-Evo obula, jel mogu sad da sednem malo?
-Ne možeš da sedneš, al zato mo'š da klekneš. Klekni tamo na terasu, i onih golubijih govana da nema za 10 minuta.
-Pa gospodine, neću ja valjda golub...
-Nego šta ćeš, da sve pršti...krvavicu posle da jedem tamo...
-Ali neću moći, zbog noktiju?!
-NOKTIJU! Seci nokte, na makaze!
-Gospodine, ti nokti vrede milion dolara.
-Milion kuraca a ne dolara, SECI NOKTE!
-Evo odsekla, idem na terasu.
Posle 10 minuta Naomi se vraća se punom kesom(kilo i po') i pokazuje šefu.
-Eto vidiš, ništa to nije teško. Ajd sad predji na kereća govna pun ih je park!
...
Neverovatno je da oni te prekršaje uvek iznova ponavljaju, a znaju da će morati da prožive mesec dana mukotrpnog rada i torture. Životi slavnih su "muke Tantalove"!
Rezultat degradacije fizičke aktivnosti kod ljudi iz godine u godinu i iz generacije u generaciju, koju sebi dopuštaju gubeći i ono malo živosti i pokretnosti koje imaju.
46. milenijum pre nove ere, Neandertal:
Kamenko: "Jesi video kako Kamenko juče jeba mater onom mamutu, okupiti se nas desetorica, gadjamo ka kamenjem, ne možemo pola sata da ga ubijemo, samo on dodje, uze jedan kamen, slagaću te, al' težak k'o omanje tele, pogodi ga u čelenku, ovaj leže, Kamenko uzme koplje, i nabi mu ga kroz glavu do pluća, nije znao šta mu se desilo. "
Kamenko:" Ma, beži to ti je ludak, jak je za desetoricu, video sam jednom kako sam seče i donosi kući ceo jedan hrast, ako nije bio po' metra preko panja, ovde me seci!"
5. vek pre nove ere, Olimpija:
Stavros: "Jesi video kako je Tragos juče bacio onu kuglu, ko zna šta će uraditi danas, od takvog čoveka se sve može očekivati"
Filos:"Da, pričao sam s njegovim trenerom, ima baš ubitačne vežbe, rvanje s pitomim medvedima, trke sa konjima, bacanje otžanog koplja, stvarno ga je forsirao za ove Igre, ako neko može da pobedi u dekatlonu, on je"
13. vek, Engleska:
Ričard: "Ej, Džone, da ti pokažem nešto što me naučio Robin juče s mačem"
fu, fiju, fa, tras, pap, trš, cangrrrrr.....
Džon:" E, moj Ričarde, pusti ti njega da to radi, a ti prvo lepo vežbaj na ovoj lutki, našao si s njim da se porediš, on od osme godine svako jutro po dva sata vežba mačevanje, može da te polomi k'o mače muškatlu, kad 'oćeš"
15. vek, Japan:
Tacuhiro: "Kolege nindže, odlučio sam da vam danas mao olakšam trening, budući da večeras mnogi od vas treba da se vide s ribama, pa su mi se požalili da ne žele previše da bazde na znoj i prljavštinu. Radićemo samo standardno bacanje kratkih bodeža, sat vremena katanu, malo zgibova, pola sata trčanja, pedesetak serija sklekova i zgibova i.....slobodni ste."
Učenici: "Jeeee, to, sensei, baš ste car, bravo majstore, Mladića za kralja!"
Tacuhiro:" Molim, ko je to rekao? To je to, radićete i sat stava na pesnicama!"
20. vek, Amerika:
Džim: " Džek, hoćeš sa mnom do teretane posle?"
Džek: " Ma, ne mogu, bre, smorilo me, odem stalno isti ljudi, onaj manijak vrti neki haus k'o da nije tačan, oni naloženi majmuni stenju kao da rađaju blizance, a i lakše mi je kod kuće, prirodno, nabavio sam neke tegove, bolje sto puta nego sprave, keve mi, trebalo bi da probaš"
Džim: "Putuj, igumane..."
2015, Srbija:
Sandra:" E, mačko, slušaj ovo: "Naučnici sa Instituta u Masačusetsu dokazaali su da se treptanjem može skinuti višak kilograma, smanjiti obim, oblikovati zadnjica, izbaciti višak toksina,povećati grudi i izbeliti zubi. "Čovečanstvo je do sad bilo u zabludi, otkriće da je orbicularis oculi, u stvari, jedad od najaktivnijih potrošača energije u ljudskom telu, odmah posle drk-mišića, doneće revoluciju u spravama za vežbanje", izjavio je jedan od članova istraživačkog tima. "Jaoooo, ekstrica, moramo da probamo ovo večeras!
Sonja:" Važi, ribo, donosim dva filma, ima da vežbamo celu noć!"
I tako u narednih trideset godina, dok se ne dokaže da je čista snaga volje dovoljna da čovek smrša, ojača, stekne kondiciju, zdravu cirkulaciju, izgubi neprijatan zadah, perut, naloži šporet, napravi čvarke, a da se ne pomeri iz kreveta.
1. Osnovac si.
a) Setili se matori da ti kupe nesto. Zeljno otvaras da vidis sta je, eto ga mladji buraz, tuznim pogledom, i tihim glasom - Bajo, daj i meni malo!;
b) Mladji si. Konacno stigo red i na tebe. Zeljno otvaras da vidis sta je, kad, eto ga, stariji burazer - levom vec otkida polovinu, dok je desna repetirana, za slucaj ako se budes bunio.
2. Srednjoskolac si.
a) Suv si vec neko vreme. Mnogo dobro bilo prosli put. Na oci vise ne vidis. Pogodilo se da matori ne budu gajbi, mladjeg burazera si vec prinudio da ne bude tu. Mislis samo na veceras, kad, eto, ga mladji buraz sav usplahiran banuje u sobu:
- Bajooo! Le' da vis'... Sredio sam za veceras najbolju ribu iz skole! Aj, budi car ustupi mi sobu za veceras? Matori, ionako nece biti tu!
- E, da me zajebes ti...
- Daj, bre, bajo! Znas da nisam do sad... razumes valjda...
- A, bre, smo se vec dog...
- E, stvarno si brat! Aj, palim ja po neki sok.
b) Obradio si najbolju cavu u skoli. Nisi ostavio neki bajan utisak, prvi put. Treba ti revas, mora se vadis, a nisi ni slutio kako je... usladilo ti se. Pogodilo se! Keva radi i sutra u subotu, za caleta ti vec nije trebalo mnogo da ga ubedis da ne bude tu. Sve tece po planu. Eto, ga stariju burazer, nadrkan:
- Some, u subotu da te nisam vid'o ovde!
- Pa, bajo, ja sam se vec...
- Sta je? Sta me gleda?! Sam ti ucinio prosli put!
3. Student si.
a) Jedva si zbrao koju kintu za paklu pljuga. Prebrojavas ih da vidis da li ces imati da se pokrijes za vece. Eto, ga mladji buraz - Bajo, aj ljubitem te, daj koju! Nemam vise, nemam ni banku. - Jbg, sta ces, od onaga sto si prebrojao, das mu pola.
b) Ni sam ne znas odkud se stvario ovaj sitnis za pljuge. Zakuvao si fuka, otvaras paklu, kad, eto ga, stariju buraz - E, odlicno! Taman sam kratak. Daj koju! Sta je? Sta me gledas?! Koliko si se puta greb'o od mene, a?
4. Sljakas ko crnac.
a) O'ho'ho! Stigla plata... Racunas kal'ko je od te cifre drzavno (racuni nagomilani), kol'ko silom prirode za bacanje (zena, deca), sumiras koliko ti zapravo ostaje, kad zvoni ti tel... Ko bi drugi, inace, u ovo vreme zvao:
- Bajo, e, je l' imas koju kintu na zajam? U govnima sam do guse! Vracam ti sledeceg meseca, 100%, keve nam!
- Imam, bre, ima. Nista se ne sekiraj. Ne mora mi vracas, koji ti...!
- Dakle, stvarno si brat! Aj, dolazim...
b) Ubacio te stariji buraz kod njega... Nije neka sljaka, fizikalija, al' dobro sta je tu je, i on od skora ovde, nije nikakvo mudo... bolje ista nego nista. Stigla prva plata! Racunas sta sve imas na crti iz prethodnog perioda, kol'ko ima tu da ostane za cascavanje (ipak, prva je plata, jbg), kad zvoni ti tel:
- Bajco, te nisam iscimao u nezgodno vreme?
- Ma, jok, bre! Kojim dobrom?
- Ma, kakvo crno dobro?... Nesto sam ga utupio... Pricacu ti... Nego, treba mi nesto kinte, imas li?
- Imam, imam, primi prvu platu - ionako ti dugujem od proslog meseca.
- E, bas super. Hvala ti. Ne dugujes ti meni nista. Nego, eto, ispalo nesto, pricacu ti... Aj, dolazi do mene!
5. Penzioner si.
- Pikas sah sa burazom (mladjim/starijim). Brbljate o politici, i o tome kako su male penzije. Aktuelna tema, bas juce je stigla. Nesto je smanjili, nesto ti odbijeno (zbog potrosacke kredze), nesto otislo na kesu lekova. Upali burazerovi unuci, penju mu se na glavu za koju kintu (umalo ne porusise figure!). Jbg, sta ces? Manja mu penzija od tvoja, jos mu poveca kesa sa lekovima, jos znas kako je? - i ti jedva svoje unuke razjurio (naravno, tako sto si im dao kintu) - ako ovo jos malo potraje nema nista od saha - pa, i ti si im neki deda! - sta ces osim da ga povadis, i da im sunes koji dinar.
Igrica koju instaliramo u onom trenutku kada dosade sve igrice koje imamo na računaru, a spada u one male sitne debilne igrice koje se smuče za dva dana. Nekako, ni sam ne znam kako, gotovo sve mame vide tu debilnu žabu koja baca kuglice i shvate da je ta igrica pravljena za njih, i nakon ta dva dana kada se nama smuči igrica, igrica će ostati u našim računarima narednih godinu dana, na zahtev mama. Tako da se ukratko može reći da je ta igrica napravljena za mame.
Keva već peti sat sedi za računarom i pokušava da pređe igricu po četrnaesti put, dok vidno iznerviran sin obleće oko računara zapitkujući kada će više da ustane.
Sin: Ajde kevo, bre šta si se primila na tu igricu to je pravljeno za debile.
Mama: Ja tebe nisam dizala sa računara nikad, pusti me da igram zumu nemoj da si majmun!
Sin: Ma daj kevo treba da spremiš ručak, jbt moj je računar, ajde višeeee!
Mama: Ja sam ti ga kupila ja mogu i da ti ga uzmem! Ćuti dekoncentrišeš me, sada sam ubacila žutu između dve plave i propustila sam bonus zbog tebe. Izlazi napolje!
Sin: Ali mama ovo je moja soba...
Mama: NAPOLJE!!!
Nakon par dana keva dolazi do računara, i zaprepašćena činjenicom da zume više nema.
Mama: Šta si mi uradio sa zumom ubiću te!
Sin: Mama opusti se, uleteo mi virus u komp, bio u tvojoj zumi, napao mi matičnu a nova je 50e, morao sam da je obrišem, otkud nama te pare sada u ovoj krizi.
Mama: Joj pa kako bas na moju zumu, mamu mu njegovu virusnu pokvarenu... Jel može to nekako opet da bude u računaru ali bez virusa.
Sin: Mama, brate, jel imaš ti 50e za bacanje? Nemaš. Nećemo zbog jedne igrice da upropastimo računar, daj uozbilji se nisi mala.
Mama: Pa da, u pravu si...
I odlazi svesna da nema više zume.
Iz nekog razoga pridev trudan u ženskom rodu trudna nije baš nekako skroz prefinjen, više je za neku nižu običnu upotrebu ali kada oćete reći da je neko na fin način trudan ili kada prvi put saopštavate vesti o trudnoći nekako svečanije je i više bebeći reći čeka bebicu: pa joooj sve odma vise neke štramplice i mirišu bebeća govna okolo, bebi puder, bebi kučići, bebi oprema puma, radost neka: ova kuća puna sreće, puna sreće i veselja, ova kuća dočekala uvek dobra prijatelja: harmonikaš peva razvalio čeljusti progutaće televizor kolko rasklopio usta riče kao vo, ma što li riče ovolko kad peva kao onaj pevač milan topalović topalko, koj mu je kurac, ma jel znaš ti kolko oni uzmu za dva sata posla što se dere ovde i odsviraju dve pesme? Izračunaj, to ti zaradiš za mesec dana, a možda ne ni za toliko. Kakve sad to veze ima? Pa nema nego pričam.
- Miro ženo, pa gde si ti, esi živa, kažem pre mom Siniši kad smo jeli uveče sardinu la perla sa crnim lukom, Siniša, nema nam bre nešto Rade da nam isporuči neke nove abrove, kažem mu, sto posto otišla kod ćerke u Nemačku.
- Ma kakva Nemačka, tu sam ženo, nego stavljali smo godinu svekru, znaš li ženo šta smo sve naspremali, sve sam sudove isprljala mesec dana sam prala sudove a onaj narod navalio a svašta smo i naspremali salate, riblje ćevape, pasulj, posne sarme, paprike, kiso kupus, posne kolače, trulu ribu šaran iz ribarnice petrović jel veruješ parče jedno nije ostalo da probam, bar od repa parče jedno, sve pojela muževljeva familija crkli da bogda nek im je nazdravlje uvek kažem kako mogu tolko na groblju da jedu, al ako, i spremljeno je da se pojede, nije mi žao.
- Ma sve znam... nego reci mi šta ti je s ovom drugom ćerkom?
- Aaaa pa čeka mi Anči bebicu!
- Stvarnooo? (Prevarila se znači neka budala pa je natankala do vrha?)
- Da, da udala se jesenas a muž, uuuu, muž joj radi u firmi na visokom položaju ima platu 900 evra stalno putuje, sad je u Moskvi, pa posle ide u Australiju, pre bio čak u drugoj nekoj galaksiji doneo nam svima po kamen meteor da ostacima nepoznatog dosad neorganskog jedinjenja, ma mnogo putuje, baš putuje; a u kući? U kući ženo nema šta nemaju: sudopere, pegle, čarape, lonce, mašina jedna, mašina druga, strug galenika, voće, polarotor, svet kompjutera komplet, kivi, programator, čekić, tavan, ma nema šta nemaju u kući, puna kuća hvala bogu svega, baš se dobro udala Anči samo joj je svrekrva gad a živi s njima, sokovnici, čuda, sve.
- E baš mi je drago, pozdravi je puno!
- Oću, oću, šta radite vi?
- Mi ništa, moram eto zube da sređujem samo da vidim gde ću, kod koga ću. Oću da uradim jedan most.
Iracionalan strah od nečega... Uglavnom gluposti kojih se samo ti plašiš, dok ti se ostali smeju.
Najčešće fobije kod muškaraca:
Ironophobia – Strah od pegle
Scolionophobia – Strah od škole
Octophobia – Strah od broja 8 (nosam)
Homophobia – Strah od buljaša (jer se svi oni lože na nas, sigurno)
Trichopathophobia – Strah od dlaka. ( Kad smuvaš ribu, pa izvališ da gaji floru i faunu ispod pazuha)
Greenophobia – Strah od salata (i hrane bez mesa)
Comitophobia – Strah od braka (ili od činjenice da, kad tad, ona otme pola)
Megalophobia – Strah od debelih riba (realno)
Bibliophobia – Strah od knjiga (čitaj: lektire)
Ambulophobia – Strah od hodanja (kad shvatiš da busa nema već 47 minuta i da su svi izgledi da se pojavi, odavno izbledeli... ali i dalje uporno stojiš na stanici)
Anthrophobia – Strah od cveća (često u direktnoj vezi sa situacijom u kojoj si nešto usrao i izvinjavaš se cvećem)
Graphophobia – Strah od pisanja (sreća tu je tastatura, olovku nisam video od osnovne)
Antinicotinophobia – Strah od ostavljanja pljuga
Autofemophobia – Strah od žena vozača
Melanophobia – Strah od crne boje (kad vidiš Galeba na ulici i pobegneš glavom bez obzira)
Telephobia – Strah od telefona (kad si kod ribe, a zove te devojka)
Emophobia – Strah od EMO ljudi (Najiracionalniji od svih, jer se i oni plaše tebe u isto vreme)
Nomatophobia – Strah od imena (pojavljuje se rano ujutru, kad se, i dalje pijan, probudiš pored nepoznate devojke, pa te je strah da je nazoveš nekim imenom, jer nisi baš siguran da li pripada njoj)
Emetophobia – Strah od povraćanja (kad se preterano odvališ, ali nećeš da ortaci vide kako bljuješ kao tinejdžer)
Hydrophobia – Strah od vode (ne moram da se tuširam danas, samo ću malo plaknem pazuh i prepone pred izlazak)
Najčešće fobije kod žena:
Parkophobia – Strah od parkiranja
Octophobia – Strah od broja 8 (nosam) (doduše, retka fobija kod žena)
Gerascophobia – Stah od starenja (šta fali MILFovima?)
Gynophobia – Strah od drugih žena („vidi onu drolju, kako se obukla, sklopila crvenu i rozu, zamisli. Pa fura neki dekolte, na te mršave dvojčice, a vidi što ima krive noge...)
Phobophobia – Strah od fobija (realno, samo žene to mogu da izmisle, bez uvrede)
Phagophobia – Strah od gutanja (aahhaaa!)
Lesbophobia – Strah od lezbejki (ne mrze ih žene direktno, ali mrze što im momci bacaju na iste)
Chriptophobia – Strah od slepih miševa (ili Betmena) (prim. prev. METNEM)
Kalorophobia – Strah od kalorija
Femoentophobia – Strah od dečkove najbolje drugarice
Reversophobia – Strah od vožnje u rikverc
Alcophobia – Strah od alkohola (Kako da mu dam, ako se ne napijem. Al ako se napijem, daću mu svuda) (vrlo realan strah)
Clothophobia – Strah od nedovoljno odeće u ormaru
Gephyrophobia – Strah od mostova (objašnjava gužvu na Gazeli)
Miniphobia – Strah od malih stvari (čitaj: penisa)
Pesophobia – Strah od raskida usled partnerovog preteranog igranja PES-a
Tetraphobia – Strah od broja 4 (?) (možda na nekom drugom jeziku)
Claustrophobia – Strah od malih i zatvorenih prostora (kad devojka poseti dečka prvi put i shvati da živi u 37 kvadrata, a samim tim i da mu je ona Armani majica od sinoć verovatno fuš)
Kenjaroš, štreberčina koji još uvek tripuje da je omiljeni đak profesorke srpskog jezika te se u skladu sa svojim mišljenjem i dalje izražava prilikom "ocenjivanja" vina. Iako misli da je popio svu pamet sveta jedva da razlikuje dobro pivo od penušavog šampanjca ipak daje sebi za pravo da tvrdi da on vino ne pije nego samo"pušta preko nepca". Svakom pravom ljubitelju vina ovaj u stvari ide na pičiji živac dok se proserava.
Degustacija vina u selu Zlodol u Užičkoj nahiji. Konferansije Milivoje prinosi "iskusnom somelijeru" Žaku (po rodjenju Živoradu) čašu Vinex Vranca (oko 150 dinara litar u maloprodaji). Živor...ovaj, Žak prinosi čašu i "pušta božansku kapljicu preko nepceta". A onda kreće procena:
-Kako se u ovom vinu prepliću mirisne note cvetova majčine dušice sa nenametljivom aromom hajdučke trave sa primesama aronije koja je rasla po obodima krševitih predela blago zatalasane Kadinjače , baš pored Stanojkovog šljivika može se reći da su pčele radilice neumorno prenosile polen svih ovih prašnika na tučkove Vranca i Kardinala koje je kasnije brala znojava ruka lepe Stane iz Kostojevića. Svojom rukom (znojavom) Stana je utkala mirise limuna i meda (verovatno iz neke kreme protiv sunca sa faktorom 40 kojom se mazala pre odlaska u vinograd) te se za ovo vino može sa sigurnošću reći da je rame uz rame sa vinima rodnog francuskog Bordoa i Župe aleksandrovačke (ali ne oni iz tetrapaka).
A prava istina o ovom vinu bi trebala da bude sledeća:
-Ovaj lagani kiselkasti ukus tekućine koju mi podvališe kao vrhunsko vino verovatno potiče iz neopranog bureta u koje je gazda Milun metnuo nešto kržljavog groždja pokupljenog po pijacama užičkim nakon razlaza nakupaca sa primesama kilograma i kilograma jeftinog šećera od šećerne trske (jeftiniji nego onaj od repe). Kada ga propustim još malko preko nepceta (pre navale kiseline i koji trenutak pre bacanja pegle) mogu se osetiti i nijanse iračkih naftonosnih polja koje verovatno potiču od creva koje je Milun koristio za pretakanje iz Bosne švercovanog ložaka a onda u nedostatku drugog poslužio se istim i za istakanje šire iz već pomenutog bureta. Sve u svemu vino dostojno da se iznese na svadbama odabranim komšijama koje vam idu na kurac stalnim prigovorima oko pomerene medje i neopranog obora u kojem čuvate prasad. NAPOMENA: Ne prosipajte ga po mestima gde želite da posadite travu jer teško da će nešto nići.
Ekipica urodjenika, koja nas je pobedila, a ovo je rekonstrukcija njihovog sklapanja tima
:P
Kosarkaska federacija Nijgerije: Gospodine Williams, ukazala nam se jedinstvena prilika da ucestvujemo na svetskom prvenstvu, i molimo Vas da obidjete nasu zemlju i nadjete 12 igraca koji mogu igrati, i da se ne obrukamo.
.....
Posle meseci trazenja igraca konacno je trener okupio igrace (zemljani teren, konstrukcija je drvena tabla, i limeni obruc)
Trener: Dobro momci vi ste 15 najboljih u Nigeriji, ovo je lopta, a ovo je kos.
Boubba: Sefe, jel se to jede?
Trener: Ne, idemo dalje....Mensah kao najnizi i najpametniji, posto je zavrsio 6 razreda osnovne skole ce igrati pleja. Eric je pobedio na Plemenskim Olimpijskim igrama u disciplini bacanje sisarki u rupu, i on je bek suter. Obeyami je takodje pobedio na Plemenskim Olimpijskim igrama u disciplini bezanje od lavova na 1500m, on je krilo. Krlini centar je nas igrac sa Collega Carlolina poreklom iz Nigerije Ebina, a centar je najveci igrac Robert.
Ebina: Slusajte u odbrani kombinujemo zonski presing, a od pola coveka, moramo da skupimo u reketu, a u napadu neke kombinacije pik en rol i 3 na 3.
Ostali: Zonski sta? (WTF)
Ebina: O boze sa kakvim urodjenicima ja igram.
....
Stizu u hotel
....
Tunyi: Sefe sta je ovo bre?
Trener: (OMG kakvi divljaci) WC solja sinko. Tu sednes i kakas, nema vise cucenja i obrises guzu ovim finim toalet papirom.
Ostali: Cooooooooooooooooooooooooooooooooooooooool
Trener: Slusajte momci, sutra igramo sa Spanijom, nisu bas toliko strasni kao sto izgledaju. U sustini imaju bracu Gasol, i Navara i Garbahosu i Rikija ali nisu nepobedivi.
Jos jedna stvar, vlada USA donirala je ove patike da obujete.
Jeff: Sefe, kakvi su ovo opanci, ja ne mogu da trcim u ovom.
Trener: Budalo jedna ovo vredi vise nego celo tvoje selo.
....
Pred utakmicu
....
Trener: Peter, kakva ti je to djindjuva?
Peter: Sefe, to je krilo slepog misa dao mi je moj guru da me velike sile cuvaju od strasnog Gasola
Trener: Skidaj bre to, nece sudije da ti daju to.
Peter: Ko nece da mi da?
Trener: Nista, nista
....
Spain-Nigeria 136:48
(Paul Gasol, 40pts, 19rbd)
....
Boubba: A sefeeeeee,aaaaaaaaaaaaaaa sta je ovo.aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
Trener: Sinko to je televizor.
Momci nije bilo lose, mada su nas rasturali i pod kosem i sa distance i iz kontri, al dobro valjda ce sa Srbijom da bude bolje.
Demokratija, sloboda govora po mesnim zajednicama, slobodno slavljenje slava i krštenje dece bez straha da ga najebeš ako si u partiji, sve su to stvari koje je donelo novo vreme. Nema više Tita i komunizma, jeste da se slabije živi, al' nije sve tako crno.
Međutim, po mišljenu prosečnog srpskog seljaka, mnogo toga treba još da se shvati i prihvati da se ne bi zaostajalo za ovim buržujima iz grada kojima je Evropa već pokucala na vrata. Mora se biti moderan, što u ruralnom svetu uopšte nije lako.
Slavka: Komšija Stanimir namestio neki tanjir na krov. Reče doneo mu šurak iz Austriju, ima svi kanali, a mi? Na ovu sobnu ne mož' u'vatimo ni prvi ljucki. Kvarimo si oči slagalicu dok pogledamo.
Čedomir: Mož' celu tepsiju da turi, ne interesuje me. Nemam ja pare za bacanje. Odakle mi? Ovu jalovu kravu još nismo prodali, za kakav moj gu čuvam kad se neće teli?!
Slavka: E moj Čedomire, gledaš kobajagi televizor, slušaš to za Evropsku uniju, a kako ćemo ovakvi? Eto komšija postao moderan i ostali će isto, a nama će se smeju.
---------------
Jorgovanka: Tato, nešto da te pitam. Mioljubova Zorka išla u Beograd i tamo videla ljudi sa minđuše na nos, veđe, usta... Pa sam ja htela da te pitam...
Čedomir: Šta??? Slavka, čuješ li ti ovu? Će tura minđuše na usta. I gde će ideš sa minđuše? Na njivu? Zar celo selo treba da nam se smeje? Turi i ima na ulicu da spiš! Dok sam ja u ovu kuću gazda, to neće da se desi. Il' se udavaj il' prihvati ovo što ti tatko priča.
Jorgovanka: Što si tato takav? Zaostao si, ne daš mi da budem moderna. Tato bre! Mamo, kaži mu!
---------------
Stanislav: Tato, ja sam gej. Volim muži.
Čedomir: Šta??? Jaoooooooo... Pa da l' sam se na boga sa kamenje bacao?! Mrš iz moju kuću majmune jedan i da te više nikad ne vidim! Begaj gde znaš, al' ovde se ne vrćaj. Umesto sin domaćin da mi bude, da mu prepišem imanje, da ga oženim, on će se vuče sa muži, pička li ti materina.
Stanislav: Znao sam da si takav, ič nisi civilizovan, pravi si seljak tato.
Popili su oboje po ćušku dok su prelazili preko praga. Već je bio mrtav pijan ,nosio je treger majicu sa flekama od hrane koju je jeo poslednjih mesec dana.
Svaki put nakon ulaska u kuću dobijali su sledovanje batina,većinom bez ikakvog razloga. Vadio je stari kabl od pegle njime tukao Zorana.
Gocu je samo šamarao, ona je devojčica i prema njoj je zato blaži kako im je govorio.
Mi, deca , smo mogli da čujemo po koji vrisak koji je dopirao iz njihove kuće i uspevao da nadjača turkoidne melodije. Sutra dan u svlačionici bi videli posledice „tatine ljubavi“ na drugu iz razreda.Bili su to mrko plavi podlivi po celom telu u obliku kabla. Imali smo samo deset godina , ali svima nam je bilo jasno šta se događalo. Znali smo da ne treba postavljati nezgodno pitanje:
„Šta ti se desilo?“
On se zvao Zoran, a njegova godinu dana mladja sestra je nosila ime Gordana, al’ smo je svi zvali Goca. U naše dvorište su se doselili pre par godina iz nekog sela u blizini Beograda. Živeli su tu bespravno kao i mi i naše komšije. Oni su delili predratnu kuću ,a moja porodica je živela u pomoćnoj kućici koja je pre rata bila namenjena posluzi. Niko nam nije mogao ništa, jer su i posluga i vlasnici pomrli i nisu imali bližih rodjaka koji su mogli da polažu pravo na nju, a država nije ni najmanje marila za to.
Ceo plac sa kućama i dvorištem je užasno oronuo. U dvorištu nije bilo ni jedne jedine biljčice osim par suvih ostataka nekadašnjeg žbunja koji su tako stajali od kad znam za sebe. Zimi je nebetonirani deo postajao prava kaljuga. U svakom uglu se nalazio raznorazni otpad, stare stolice, raspala kolica za pijacu, zarađali bicikli,pokvarene rolšule,roštilj....
Sunce je dopiralo do dvorišta samo u podne, svuda oko su bile višespratne kuće, tako da je mamina rečenica- „Ovde živeti je mrak.“- imala bukvalno značenje. Na ovom mestu je raslo petoro dece, nikome se nije svidjalo što živi ovde, al’ niko od nas nije imao dovoljno novca čak i da pomisli na kupovinu stana. Stare komšije su odavno ostale bez posla,pa su prodavali farmerke na Bulevaru, moji su radili u državnim firmama za mizerne plate. Žena pijanog komšije je radila u školi kao tetkica za minimalac, dok je on radio u građevinskoj firmi. Oboje su imali završenu samo osnovnu školu.. Moji su ih često ogovarali sa drugim komšijama i stalno se provalčila ista priča-„Kako neko može da napusti svoje imanje i da dodje u grad i jedva uspeva da prehrani decu? Kako je to nekom bolje?“
Svaki put kad mi se Zoranov tata približavao podilazila me je jeza, jedva sam izgovorao -„Dobar dan ,čika Rašo!“- da ne zamucam.Samo bi prošao pored mene ,a zatim je sledio udar vonja sačinjenog od znoja i „Baltik“ votke. Sem na gradjevini komšija Raša je privatno radio i kao vodoinstalater i ako nije imao potreban zanat. Moja majka ga nije podnosila ,a ćale je uvek bio ’ladan. Mislim da je jedino mog oca voleo od svih nas u dvorištu, možda ga je više voleo i od rodjene dece. Tata ga je zvao uvek kad bi nam crk’o bojler ili veš mašina. Retko je uspevao da obavi posao kako treba.Posle zahvata na mašini ili bojleru ostajao je ceo dan u našoj trpezariji , ćale ga je nalivao pivom i rakijom , a za to vreme mama nije napuštala spavaću sobu. Čini mi se da je izbegavala čak i odlaske u toalet. Ja sam ponekad sedeo sa njima i slušao njegove baljezgarije, postajale su sve gore i gore kako se povećavala količina alkohola u njegovom organizmu. Posmatrao sam ga satima kako ispija pivo ili neki drugi alkohol, moja usta su bila otvorena samo što mi bale nisu curile , jer mi se činilo kao da sipa u kantu svu tu tekućinu a ne u sebe, kao da je imao crevo koje nema prepreka do njegovog stomaka. Jednjak, dušnik ništa.
Retko smo napuštali naše dvorište, tu smo se igrali sa svom decom iz okolnih kuća i zgrada, omiljena igra nam je bila gadjanje koša koji je ustavari bio krug nacrtan na zidu, nekad smo se igrali žmurke. Prestali smo sa žmurkama kad sam zgazio na zardjali ekser u šupi , pa su morali da me vode u bolnicu da primim Tetanus. Od tada smo prešli na jurcanje po dvorištu, tad smo imali 11 godina. Dečaci su jurili devojčice i obrnuto, koristili smo svaku priliku za pipkanje devojčica po tek niklim sisama. Negde u to vreme sam se i zaljubio u Gocu . Ona to nikad nije primetila, smatrala me je starijim bratom kao i Zorana.
U oklonim ulicama su živeli i stariji dečaci koji su uživali u mlatretiranju nas klinaca, najčešće se to dešavalo kad smo išli ili se vraćali iz škole. Medju njima je me je posebno živcirao jedan debeli ružni glavonja, na velikom odmoru u školi je redovno pljuvao u hranu nama klincima i onda smo mogli da biramo da je bacimo ili da mu je damo. Ako bi je neko od nas bacio onda smo popijali ćuške. Zoran je uvek bacao hranu sa pljuvačkom i popijao batine. Bilo mu je sve jedno dal’ dobio jedne batine više ili manje .
Narednih godina su se osmelili , pa su dolazili u naše dvorište i tu nas drndali. Moj ćale nije mario kad bi ga pozvao da nas brani.
Obično bi govorio: „Što se igrate sa njima ?“
„Ne igramo se mi sa njima .“ –govorio sam –„Oni nas samo maltretiraju“
„Ma, ne interesuje me .“ - Rekao bi i nastavio sa popodnevnom dremkom.
Kako je vladalo siromaštvo ne samo u dvorištu nego i u celoj državi , nasleđivali smo stvari i obuću od starije braće ili od one treće porodice. U jednom trenutku Zoran je počeo da zaostaje sa rastom u odnosu na mene, na kraju je mogao da nosi odeću koju sam ja prerastao i ako smo bili isto godište. Tokom jedne trač partije moje majke i treće komšinice čuo sam da je on zaostajao u rastu od silnih batina koje je dobijao , i valjda je iz istog razloga i Goca večito bila mršava. Koža joj je skroz bila providna, vene su joj iskakale po rukama i licu. Imala je jednu venu koja je meni bila simpatična, nemam pojma što. Nosila je stalno neke raspale haljine koje su delovale kao ukradene sa starinskih lutaka. Sa dugom plavom kosom i po nekom pegom na licu je stvarno ličila na lutku.
Nakon bombardovanja su počele sa radom i PC igraonice. Non-stop su bile krcate, zakazivali smo preko telefona. Prestali smo sa igranjem u dvorištu , stalno smo visili tamo, nije bilo bitno dal’ igramo ili ne. Sve se vrtelo oko igraonica. Počeli smo da bežimo sa časova. Jedan dan su nastavnici pozvali moje i Zoranove roditelje i rekli šta se dešava.
Zoran i ja smo sedeli za računarima kad je unutra uleteo čika Raša ,razjareni bik, uhvatio je Zorana za moj stari duks kao mačku i bukvalno ga bacio sa ulaza preko par stepenica na ulicu. Počelo je sa mlataranje pesnicama ,čuo sam njega kako zapomaže. Nisam smeo ni pogled da skrenem sa monitora, a kamoli da probam da nas opravdam i spasim njega od batina. Cela stvar sa bežanjem sa časova je bila moja ideja, ja sam ga nagovarao. Sad je trepeo batine zbog mene ,a ja sam se usrao i nisam ga spasio. Najgore od svega je što ja nisam dobio ni šljagu od moji roditelja. Zoran nije dolazio narednih nedelju dana u školu. Čika Raša je zvao razrednu i rekao da Zoran ima grip. Ja sam svratio do njega posle škole dok su njegovi i moji bili na poslu, imao je šljivu ispod oka i čvoruge veličine kamena po glavi.
Imali smo 14 godina, gledali staije dečake kako puše ispred igraonice ili dok igraju igrice. Zoran je predložio da skupimo pare i kupimo cigare. Pristao sam mislio sam možda nas neće više maltretirati starije drkadzije kad se pojavimo sa pljugama. Delovaćemo opasnije. Nakupili smo dovoljno para za Vikend i šibice, sakrili se u podrum jedne od zgrada kod naše škole. Uzeli smo po jednu pljugu , zapalili i pućkali . Mislili smo da smo naučili kako se puše cigare. Otišli smo u igraonicu i zapalili cigare pred debelim glavonjom.
Rekao je : „Majmuni mali ,šta se ložite?! Pućkate k’o pičkice.“
Izašli smo posramljeni napolje. Sutra dan smo po školi molili starije dečake da nam pokažu kako se puši. Jedan koji nas je branio ponekad od debelog glavonje nam je pokazao šta treba da se radi. U početku smo gutali dim. Konačno smo se obojica zakašljali. Uf,olakšanje ,skapirali smo. Popušili smo po pljugu ,vrtelo nam se u glavi , povraćali smo u kolzetsku šolju. Smejali smo se, postigli smo nešto ,sad će nas debeli glavonja ceniti. Ali ,ništa od toga, kad smo se opet pojavili pred njim , zavalio nam je packe uz reči : „Tako mali, a puše,ha ha!!“
Groktao je krmak ,bio je odvratan, stariji par godina od nas , virile su mu sline kao petogodišnjaku. Mrzeo sam ga više od bilo čega, a još gora mi je bila pomisao da sam nemoćan i da mu ne mogu ništa.
Jednom prilikom dok je Zoran zaista bio bolestan, došao sam sam u igraonicu. Igrao omiljenu igricu, imao sam sjebane slušalice i mogao sam čuti sve okolne razgovore.Odjedan put sam čuo ime Goca, načuljio sam uši, nisam se uopšte koncentrisao na igricu ,samo sam gledao u monitor. Razgovor je tekao izmedju debelog glavonje i još jednog lika. Debeli se hvalio kako su on i Rumeni (isto jedan od starijih drkadzija koji su nas maltretirali. Bio je izuzetno ružan i rumen u obrazima,zvali su ga i Čengele) odveli Gocu u jedan prolaz kod našeg dvorišta i terali je da im puši kitu. Krmak je kroz grktanje nastavio priču,kaže nije uspeo da svrši , jer ga je Rumeni gledao ,a Rumenom se nije ni digao.
Nisam verovao , kako bre!
Ona je tako lepa i deluje tako nevino. Zašto njima?! Zašto nije pobegla? Oni nisu ništa osećali prema njoj, ja sam bio zaljubljen u nju, nijednom mi nije prošlo kroz glavu kako mi puši kitu, maštao sam da se ljubimo i to je sve.
Onda mi prolete kroz glavu ,a Zoran? Kako da mu kažem?
Ne mogu mu reći. A, ako kažem čika Raši? On će ih ubiti od batina! Ha,ha!!! Ne ,ne onda će ona biti pokojna , ali bukvalno ne smem ni da zamišljam šta bi njoj uradio.
Neću nikom ni reći, tako sam odlučio.
Kasnije istog dana pozvao sam Zorana kod mene kući na fudbal na fuš Segi. Igrali smo do kasno uveče, ja sam skoro i zaboravio na celu priču oko pušenja i onda je došla Goca, Zvala je Zorana kući. Kad sam je ugledao kako stoji na okviru od vrata sledio sam se i ponašao nenormalno, i ovako nisam mogao da se opustim zbog osećanja koje sam imao prema njoj,ovo me je dokrajčilo ,podsećao sam sam sebe na retardiranog robota sa sve izveštačenim i ukrućenim pokretima.Ona je delovala smireno,kao da je niko nije maltretirao ili ponižavao. Nekoliko dana sam i dalje izbegavao Zoranov pogled.
Naredne godine je došlo vreme upisa u srednjne škole. Upisao sam gimnaziju,a Zoran
drvnu, trogodišnji smer. Iste godine širile su se glasine o Goci kao glavnoj „kurvi“ u kraju. Svaki dziber je izgubio nevinost sa njom. Bledela su moja romantičarska maštanja o njoj, lice joj nije više bilo onako lepo. Zoran je u medjuvremenu saznao sve gadosti vezane za sestru. Nije mogao ništa da preduzme, ostao je mali jedva metar i po. Ona je počela da se mota sa sitnim dilerima , često su je dovozili raspalim starim BMV-om, koji je vozio njen tadašnji dečko. Bio je Zoranovo i moje godište, nosio je uveliko pištolj. Jednom prilikom je dovezao krvave face. Šmrkala je kokain sa njim.
Jedno veče sedeo sam sa Gocom na ogradi i pričao i tada se pojavio taj lik sa sve Stafordom. Poludeo je kad je video da razgovara samnom, bio je patološki ljubomoran , mislim da je bio ljubomoran čak i na Zorana, što je van svake pameti. Poleteo je na mene, uneo mi se u facu i rekao „Budem li te još jednom video sa njom progutaćeš sve svoje zube!!“ Stresao sam se od straha.Prolazilo mi je kroz glavu „Samo ti je još trebalo da te unakazi razjareni niskočelac, i to bez razloga“
Izustio sam: „Takneš li me pozvaću policiju“
Odgovorio je maloumnički : „Ja sam jači od policije!
Jel ti jasno, govno malo?“
Goca je rekla : „Nemoj njega ! Nije ti ništa skrivio, poznajemo se od detinjstva, on mi je kao brat.“
Puknuo ju je u glavu i izdro se i na mene i nju : „Ti mala polazi samnom , a tebe da nisam video u njenoj blizini!!!“
Ona ga je zagrlila i pored udarca koji je popila u glavu.(redovno ju je tukao , čak više i od ćaleta. Mislim da je ćale i prestao da ih leši)
Ja sam se samo okrenuo i otiša u kuću. Neko vreme se nisam osećao bezbedno , u odlascima do škole sam se okretao, paranoisao ,mislio sam da me ovaj niskočelac prati.
Odaljio sam se od Zorana, Goci sam se javljao samo u prolazu . Išao sam u drugu školu,skroz drugi profil ljudi od onih sa kojima je Zoran išao u srednju. Moji su iskamčili preko gradskog konkursa stan sa povoljnijim kreditom. Preselio sam se u skroz drugi deo grada. Zorana sam retko vidjao. On je završio trogodišnju školu. Ja sam kasnije upisao fakultet, prolazio sam nekad starim krajem. Sretao sam Zorana pored tezge, prodavao je čarape i posteljinu. Tolko smo se odaljili jedan od drugog da nismo mogli da održimo konverzaciju ni pet minuta. Pitao bi ga za Gocu ,roditelje. Mučno mu je bilo da odgovara na pitanja o Goci. Rekao mi je da se i dalje mušlja sa krimosima.Izlazi kao sponzoruša , tretirali su je gore od kerova lutalica. Bolelo ga je što ništa nije mogao da promeni.
Prehranjivao je porodicu, čika Raša je umro od ciroze. Majka je dobijala mizernu penziju.
Prošle su godine. Jedno veče sam sedeo kući i vrteo kanale na TV-u. Čuo vest.
„ Maskirani napadač na motoru je ispalio više hitaca u vozilo koje je stajalo parkirano. Ranjeni mladić(M.H.) je prevezen u Urgentni centar. Po policijskom izveštaju on je od ranije poznat policiji. Drugo lice, mlađa ženska osoba (G.M), koja je bila sa njim u kolima, podlegla je povredama na putu do bolnice.
A, sad najnovije vesti iz kulture.....“
