Somelijer

Degustacija vina u selu Zlodol u Užičkoj nahiji. Konferansije Milivoje prinosi "iskusnom somelijeru" Žaku (po rodjenju Živoradu) čašu Vinex Vranca (oko 150 dinara litar u maloprodaji). Živor...ovaj, Žak prinosi čašu i "pušta božansku kapljicu preko nepceta". A onda kreće procena:

-Kako se u ovom vinu prepliću mirisne note cvetova majčine dušice sa nenametljivom aromom hajdučke trave sa primesama aronije koja je rasla po obodima krševitih predela blago zatalasane Kadinjače , baš pored Stanojkovog šljivika može se reći da su pčele radilice neumorno prenosile polen svih ovih prašnika na tučkove Vranca i Kardinala koje je kasnije brala znojava ruka lepe Stane iz Kostojevića. Svojom rukom (znojavom) Stana je utkala mirise limuna i meda (verovatno iz neke kreme protiv sunca sa faktorom 40 kojom se mazala pre odlaska u vinograd) te se za ovo vino može sa sigurnošću reći da je rame uz rame sa vinima rodnog francuskog Bordoa i Župe aleksandrovačke (ali ne oni iz tetrapaka).

A prava istina o ovom vinu bi trebala da bude sledeća:

-Ovaj lagani kiselkasti ukus tekućine koju mi podvališe kao vrhunsko vino verovatno potiče iz neopranog bureta u koje je gazda Milun metnuo nešto kržljavog groždja pokupljenog po pijacama užičkim nakon razlaza nakupaca sa primesama kilograma i kilograma jeftinog šećera od šećerne trske (jeftiniji nego onaj od repe). Kada ga propustim još malko preko nepceta (pre navale kiseline i koji trenutak pre bacanja pegle) mogu se osetiti i nijanse iračkih naftonosnih polja koje verovatno potiču od creva koje je Milun koristio za pretakanje iz Bosne švercovanog ložaka a onda u nedostatku drugog poslužio se istim i za istakanje šire iz već pomenutog bureta. Sve u svemu vino dostojno da se iznese na svadbama odabranim komšijama koje vam idu na kurac stalnim prigovorima oko pomerene medje i neopranog obora u kojem čuvate prasad. NAPOMENA: Ne prosipajte ga po mestima gde želite da posadite travu jer teško da će nešto nići.