Dan kada su Nemci shvatili da će brže ići otvaranjem banaka.
„dan mrmota“
Tačno ta rečDan mrmota8 definicija →
Jedan od dva dana u godini kada sam okružen ribama.
Božićni specijal 2019.
Da svako veče, kad on treba da ih uspavljuje, dobiješ inspiraciju da od 22 do 02 premeštaš nameštaj po stanu.
Komšo bre , ti svako veše kao da se seliš posle deset sati?
Htedoh i ja tebi komšo reći da mi po ceo dan po stanu od tebe dopiru urlanje i neartikulisani glasovi?!
Gledaću da ti glasovi utihnu!
I ja komšo da se ne selim posle deset!
Prijatno dovidjenja
Dovidjena
Opis skupoće neke lokacije, gde sa cenama deru ko Nemica kožicu obdarenog crnca u sado-mazo pornićima.
- Cici, oćeš da vodiš tvoju devojčicu malo u kauntri klub hotel Babe? Ajde pliiiz?
- Beži bre ljaljanko, tamo je dobar dan 50 evra. Šta fali Glibovcima? Ćuti i uživaj.
Noćna mora svakog sveštenika.
To je osećaj da jedan usran dan traje 76 sati.
Miroslav : De si bre ceo bogovetni dan ?
Mileta: aaa evvooo tuuu sam moro sam d'oteram krave na ispašu...
Miroslav: Jebote bog ja zaboravio!
Kratkotrajni rad, uglavnom na bausteli.
Sretnu se dva prijatelja: 'Gde si bruda sta se radi?', 'Evo nista radim na bausteli 50e dnevnica', 'A sta ces kad zavrsite zgradu?', 'Videcu nesto da nadjem, samo da zaradim kinticu da prezivim zimu'.
30. februar.
U bolničkom si krevetu. Posteljinu ti nisu menjali ove nedelje. Nude ti da se urediš, obriješ, ali uljudno ih odbijaš. Neka, neka, hvala vama, samo zaspao mi ovaj rak na plućima, pa da ga ne budim. Baš smo fino zaživeli. Onaj do tebe krklja, ko zna, možda će mu već sutra skinuti meru. Dobro je to, ovih dana padaju kiše, meko je za kopanje, bar mu grobari neće majku psovati. Da si i sam te sreće. Ulaze posjete. Na vratima stoji komšijin mali, dve kuće od tebe, kaže zamolila ga tvoja deca da ih odmeni. Gledaš ga, crveni njihovu sramotu. Hvala ti sine, a sada idi. Ovde jedino ja polažem pravo da budem ožalošćen.
Nikoga! A možda je i bolje? Zapravo, svakako je bolje. Treba se navikavati na samoću. Meni i inače ne preostaje ništa drugo. Zašto insistirati na nekim prijateljstvima. Ne, ne... Nikoga više neću da zovem, ni usmeno, ni pismeno, ni telefonom. Čekati, mirovati, pomalo raditi, i to je sve. Da sam ja imao iole dobrog prijatelja, možda danas ne bih morao ni da ležim ovdje. Ali, šta mogu - ponekad mi se čini da se čovjek može osloniti na prijatelje, pa se zanesem, vjerujem, nadam, a ove nedjelje i četvrtci udaraju po očima kao šamar.
Dosta više iluzija, Vitomire!
Vitomir Nikolić
Bolnički fragmenti
25. decembar 1966.
Radni naslov knjige "1001 noć".
