Svaka devojka ga je imala. Samo to neće da prizna, strepeći od puritanskih normi koje nažalost još postoje u okruženju.
Zgodna je to šema, kada se malo bolje razmisli. Svako ko je gledao "Frends vid benefits", zna o čemu pričam. Naročito ako je u pitanju poveliki benefit (polni organ). Nemaš dečka? Pa? Umesto da pristaješ da ti tek upoznati nesvršeni student tehnike bunari po telu, malo pošto je u Men's Health (to je onaj njihov "časopis") video lokaciju G-tačke ili da juriš Duracell (koje su preskupe, odmah da kažem, sto dinara komad, mada ima i fora sa adapterom) za starog dobrog dilda, tu je ortak. On zna šta da radi, a ako ne zna, ne plaši se da pita. On će ti posle intimnog druženja skuvati kačamak i pročitati odlomak omiljene knjige. Možete posle da pogledate seriju ili odigrate mice, totalno kežual.
Ortaku za kres ne smeta ako nisi baš tip-top izdepilirana, ne mari za domaćinke. On želi da drugarski pomogne da nesnosni svrab koji se širi jugom mine i to je sve. Kao što bi ti pomogao da poneseš kofer ili da se otpuši sifon u kujni.
Malo se komplikuje ako ortak stekne pravu devojku, a vas dve niste baš raspoložene za trojku (oni, muškarci, uvek jesu), ali će pravi drug uvek organizovati raspored tako da kao ortakinja dobiješ svoj vremenski slot.
Naravno, posle svega ostajete ortaci. Potpuno suprotno od stihova onog mrčajevskog čobana. Znači: "Bili smo drugovi, pa ljubav probali, a sad i jedno i drugo".
I ortaci umeju isto da budu uvrnuti (udareni mokrom čarapom), pa treba imati razumevanja i za njihove potrebe. Koliko je to moguće.
(Ortaka u primeru ću radi zaštite privatnosti označiti samo početnim slovom.)
- Hej, šta to radiš? Ulaziš mi butinom u kadar mog velikog televizora, čekam keca na ovom tiketu.
- Vidi, Ž, trebalo bi da se malo pobrineš za drugaricu.
- Za koju?
- Za mene, bre!
- Uzmi sama nešto iz friza – friziraj se.
- Ma nisam gladna, nego…
:krlja žvaku:
- Ali, trebalo bi da…
- Ne brini, pomoći ću ti da posle slikaš mačke kako skaču na tablet.
- Jupi.
Definicija je napisana za revijalni deo takmičenja "Tvoja definicija zvuči poznato"
Prestati biti dominatni skot prema nekom slabijem, glupljem i, najčešće, mlađem od sebe i svoje frustracije lečiti na primerku sopstvenog društvenog statusa, starosne dobi i kilaže. Meriti kitu sa nekim svoje veličine. Biti jebeno FER.
Doduše, to bi u isto vreme značilo:
- da roditelji treba da prestanu da prikenjavaju svojoj deci, a da se vošte između sebe k'o i do sada
- da profesori isljučivo treba da predaju JEDNI DRUGIMA i potom da se isto tako međusobno po šurnaest puta obaraju na Osnovama Elektrotehnike II, Anatomiji ili jebenom Rimskom Pravu
- da stariji muškarci treba da prestanu da muvaju otečene maloletnice, a mi mlađi da odustanemo od jurnjave za milfarama iz komšiluka već da Gordanu majonezaru pozovemo u Mek na mrtvi milk-šejk.
- da ribe treba da zamene svoje dosadašnje aktivnosti blajvanja kurca matorim i ćelavim bogatašima pružanjem oralnih usluga nekome svojih godina, i to iz ljubavi
- da Ameri treba da ostave Irak, Iran, Afganistan i Srbiju na miru i da se 'mesto njih rokaju sa Rusima, Koreancima i Nemcima ( skupila Angela vojsku, vid'o svojim očima )
- da političari 'mesto naroda treba da spavaju džukele, pacove i ostala stvorenja sa ulice ( po mogućstvu "ispod" iste ), ali da ta ista stvorenja treba dobro da razmisle pre nego se upuste u seksualni čin sa pomenutima i da u svakom slučaju koriste neko kontraceptivno sredstvo
itd...
Doduše, ovakve, rekao bih, radikalne promene bi se verovatno kataklizmično odrazilo na svet kakav danas poznajemo, mada je on već poodavno na toj trasi. Još samo da se neki asteriod veličine Miškovićeve kuće odluči da poseti rodnu nam planetu i da konačno odemo tamo gde je uvek 3 p.m. Tja. Taj glupi komad kamena očigledno nije čuo za kodeks iz naslova...
Nerazgovjetna zvrljotina na papiru,salveti,CD-u,dresu,lopti ili nekom drugom predmetu koja treba da predstavlja potpis ili bar pocetna slova imena i prezimena osobe koja je potpisuje. Osobe zenskog pola najcesce zele autograme glumaca ili pjevaca dok osobe muskog vrebaju sportiste da bi dobili fleku na dresu ili lopti. Histerija nakon dobijanja istog kod zena se manifestuje kroz mahnito vristanje od odusevljenja iako nista pod milim bogom ne mogu razabrati na zvrljotki,dok muskarci svoje odusevljenje manifestuju ponosnim sepurenjem kroz masu kao pijevci nakon...
Ona - njoj (pokazuje nehumano izguzvan komad papira): vidis to ti je...aaaaa...potpis njegov..NJEGOV....aaa umrijecu od ludila i srece....(pa ljubi autogram)..vidis slovo P i K kao..
Drugoj - prvoj : ma cekaj..ovdje se nista ne vidi..kao da je pisao nogom..
On - njemu : Ej..znas sinoc sam na dres dobio potpis P.K (to naglasava kao da su cijelu noc pili skupa)..sretnem ga slucajno kad sam se vracao s termina
Drugi - njemu : (razocarano)..ma ovo kao neka fleka..kako ces sada igrati fudbal..?
Smradovi koji sasvim sigurno nikada neće izmisliti teleport, neće usavršiti bežični prenos struje, neće otkriti način da pivo uvek ostane hladno... Zbog zato, unaprediće svako moguće oružje do perfekcije, pokušavajući ljudskom rodu da olakšaju milenijumsku tendenciju međusobnog sakaćenja i istrebljivanja.
Još od prvog genijalca koji je zarezan kamen pričvrstio na motku i ubio komšiju da bi mu oteo ženu i komad mesa, razlozi za ratovanje se nisu promenili. Resursi. Dobro, jeste malo smešno da je sedište NATO u zemlji koja je poznata samo po vaflima i pivu, ali šta da se radi. Ajnštajn je rekao da će se četvrti svetski rat voditi toljagama, ja se nadam da ću sa ovim iskustvom preživeti, ne bih li im prodao foru o kamenu na toljagi... Ljudska je nada nenadjebiva, što kaže Rambo.
Žicati nekoga da nam da nešto. Iskati, odnosno tražiti.
- Hajmo jednu turu.
- Ne mogu, nisam raspoložena.
- Kad sam stavljao potpis na vjenčanju, odbijanje jebačine nije bilo ubrojano u bračne dužnosti.
- Nije bilo rečeno ni da ću dobiti crvića, pa se ne bunim.
- Ko crvić? Saću ti pokažem šta je vatrogasno crijevo!
- Ama, ne mogu sad, nije mi do toga. Gledam Marisol.
- Što me nerviraš? Dramčim tu pola sata za komad mesa, dosad bi' kravu oplodio.
- E, pa eno ti šarulja, pa ti radi s njom šta hoćeš, a mene pusti da se divim oblinama ovih rančera.
U svim holivudskim filmovima koji su apokaliptične (smak sveta i ostala čudesa) tematike, primetićete da posle bilo kog američkog grada, prvi grad koji najebe u ostatku sveta bude Pariz. Neverovatno je da to bude Amsterdam, Seul, Johanezbugr ili Velington - ne tu bude baš pariz. Ispada da postoje "the almighty" USA, Pariz i ostali.
Ta logika, khm... ovaj, totalno debilisanje služi da se u svakoj sledećoj tinejdž komendiji prave planovi za odlazak u .... pogađate - Pariz. Ah, taj grad ljubavi, to svaki pravi tinejdž amerikanac i svaka prava amerikanka mora da vidi, oseti, napravi najneverovatnije orgije jer to je Pariz. (Namerno sam stavio malo a ispred amerikanac i amerikanka).
I u hororima se putuje u Pariz. Njihovi studenti i srednjoškolci uvek za ekskurzije putuju tamo.
Poslednja ekskurzija 1 (avion eksplodira kad poleti ka Parizu).
Onaj film sa meteorom što nije Armagedon, gde Morgan Frimen glumi predsednika SAD (prvi grad kog ogroman komad tog meteora koje se izdvojio prvo razrova Pariz, kao da se svemir kuglao).
Armagedon (nije najebao, ali prvo prikazuju snimak Pariza da se svi skrivaju).
Onaj novi kao sf-horor, gde biljke odlučuju da onesposobe ljude i pride ih ubiju (panika, haos i totalni raspad sistema bace u totalni kolaps ceo SAD, a tek posle toga, na kraju filma - Pariz).
Jedino što ujutro može da te probudi je jaka,crna domaća turska kafa bez šećera.Bunovan si i mrzi te da je kuvaš pa odlaziš kod babe u dnu dvorišta da ona to uradi umesto tebe.Udobno se uvaljujes u babinu rasklimanu fotelju iz '45(nosilac partizanske spomenice)dok stara veselo skakuće oko šporeta radujući se što joj je neko od sabajle došao na kafu.Ignorišeš babine interesantne priče o prošloj epizodi "Regalice"("Slagalice" prev. prev.)gde je konačno uspela da složi reč dužu od 3 slova-ĆEZMA (Džezva prev.prev),ignorišeš babino jutarnje razdragano recitovanje "sećaš li se pesme Grličica grče Petar konja trče..."jedino što ti je potrebno je JAKA DOMAĆA TURSKA KAFA...
Jednim prstom čačkaš oko i u uglu istog pronalaziš krmelju jer nisi stigao da se umiješ od preterane želje za kofeinom.
Šoljice iz kuhinje zveckaju dok bunovno blejiš u jednu tačku.U pravcu pogleda baba spušta belu šoljicu ka.....crne providne tekućine .Iz pokušaja učtivosti prema staramajki što ti je uštedela dvominutni trud,srčeš tekućinu ali se lice grči od ukusa koji podseća na komad papira u vrlo tečnom stanju.Ostavljaš šoljicu skuvane trt tekućine,odlazeći žurno uz izgovor da su te upravo zvali drugari na partiju jutarnjeg boćanja.
Utrčavaš u kuhinju stavljas džezvu sa vodom zakuvavaš kafu ne štedeći na istoj.Sedaš,otpijaš prvi gutljaj pržeći jezik jakom ...Oooo daAAA KAFOM...dok u glavi planiraš dan....
Izneseno je jelo pred tebe. Obično bude neko meso. Pečenje, izgleda prste da poližeš kako je dobro. Ti si gladan, gledaš njega, ono gleda tebe, hvataš najveće parče sa vrha, sečeš oveći komad, sve to strpaš u usta, zagriz...
Nastupa predpeglozno stanje.
Ukapiraš da si zagrizao neki deo sa neverovatnom količinom masti, ili hrskavicu, ili neku mlohavu vodenjikavu kožicu ili tako neki kurac umesto slatkog, slatkog mesa, koji ti u ustima ostavi govnjiv ukus i tebe u dilemi.
Šta raditi sad?
Ovo se uvek, naravno, dešava kad si u nekom društvu. Starijem i ozbiljnom. Nebitno dal je to slava, ili njeni roditelji, ili rodbina koju nisi vido dugo, ti sediš tu, u limbu, sa parčetom za koje nisi siguran gde je pre toga stajalo na svinji, u svojim ustima. Muljaš ga jezikom, jer si apsolutno svestan da će svaki naredni ugriz da istisne još "toga" po ustima.
Alfa ženka na večeri (zaslužna za pečenje) u tom trenutku pita: "Jel ukusno?"
Imaš nekoliko mogućnosti:
1. Da si kući... Ustaneš, harrrk pljuv to u kantu za smeće kažeš kakvo je ovo govno, izgrgoljiš usta vodom i vratiš se da jedeš ko čovek. Naravno, to ne dolazi u obzir.
2. Blaža varijanta jedinice - Da pljuneš to u maramicu i da joj odgovoriš "Jeste odlično je pečenje". Suludo.
3. Nastavljaš. Ne smeš da ugrizeš. Gutaš. Ulog nije mali, u najboljem slušaju će ti zgaditi ostatak večere, a postoji dobrana mogućnost da ćeš sa gostima podeliti i masnu supu od malopre, i burek od jutros. Organizam se buni, i počinje da vraća. Ti stiskaš zube, praviš facu ko onaj u emisiji kuvajmo srcem dok proba specijalitete svojih gostiju, zalivaš to ogromnim gutljajem piva, parče leba pa opet pivo, i zapečaćeno je negde u stomaku. Izbegnuta katastrofa. Pun olakšanja kažeš:
-Da, odlično je.
Naravno, iz predostrožnosti ovo biva poslednje parče bilo čega na toj večeri. Držiš se piva, sa njim bar imaš iskustva kad ćeš da peglaš.
Nama samo alat može da pomogne. Nije bio lud onaj Hića kad je stavio natpis "Rad oslobadja". Ni onaj Tito što je organizovao radne akcije. Radilo se, gradilo, sticalo, ljudi su se upoznavali i družili, i sve je nekako funkcionisalo. Nismo bili gldni, ali nismo imali ni snage da se svadjamo ni vremena da zadrignemo u masti, dosadi i perverziji. A danas nema više diktature, i ode sve u kurac..
Kramp vama treba. Kramp, čekić, ašov, lopata, motika..Zašto? Zato što ste postali odvratna bezlična stoka, jednaka u prividu različitosti. Želudci i debela creva. Ako bude i malo pravde, neće se sve okončati u jednom bezbolnom prasku - ne. Prvo će da zavlada neka opšta gvozdena diktatura. Zašto? Jer smo poziljaveli do kurca, i dokoni smo u pizdu materinu. Zbog lajkova na fejsbuku, 186 komentara na definicijama, zbog svadbi od 5 000 000 dolara, ferarija, prade, kurca palca..Zato što rad zaista oslobadja.
Ako mi zlatna ribica, jednorog, irski patuljak ili neko drugo mitološko čudo ponudi jednu želju, poželeću da budem vaš lični diktator. A onda..Onda ću da vam se najebem majki.
- Ali ja sam bogata! Imam plave krvi, uostalom i nokte sam nalakirala..
- Ovoj motiku. Onu veliku i tupu. Dalje!
- Ovo dvoje grešnika su venčali svoje dve pudlice, uz ceremoniju od 20.000 dolara. Provereno znamo da im ni na kraj pameti nisu bila deca u sirotištu koja umiru od žutice.
- Bukagije na noge. Njemu kramp, njoj ašov. I neka grade vrtić za decu. Sleduje im po komad hleba i dve čaše vode, ako se žale zazidajte ih u temelj ostalima za primer.
- Ali kako možete da budete tako surovi?
- Svet je oduvek surov. Zato je svet a nije raj. Do sad su jedni bili okrutni prema drugima, sad ću ja prema svima. Sledeći!
- Dobri moj gospodaru, da se nagodimo. Zovem se Diter, i jako sam bogat čovek..
- Bogat! Ti? HA! Pa to je sve sad moje! Na mešalicu! Jebaću vam majku ja krvavu, da vidite kako mogu magistrale, vrtići i škole da se izgrade, samo kad se hoće! I priroda da se očuva, ali ne - gospodu boli kurac! Zlato, kola, bunde, pičke, džek sa kolom, kavijar, bolinže, prcanje za pare, zavist, oholost, bezobzir..E pa sad 16 sati medjunarodnog patriotističkog rada u znoju i krvi! A kad završite ima u horu da pevate Jednog dana rešio moj tata i Odu radosti! Ja ću da vas naučim..
Situacija u kojoj pokusavate da prstom nadjete rupu na mestu koje vam je zaklonjeno u vidnom polju.
Jedan drzi deklu, a drugi zuri da postavi brezon. Onaj sto drzi deklu:
- Aj pozuri.
- Ne mogu da nađem rupu.
- Jel bi ti bilo lakše da rupa ima dlaku?
Jedan drži svežu komad stomaka od svinje a drugi pokušava da burne kanap za koji će biti okačena slanina. Onaj što drži 10 kg mesa i sala:
- Klizi mi ovo, aj požuri.
- Ne mogu da nađem rupu odozdo.
- A razumem, nema dlake na rupi.
