Dijaspora (grč.) - raseljenje, rasejanje naroda po svetu.
Po difoltu, srpska dijaspora je i dodatno rasejana.
Rasejanost je nusefekat promene prebivališta. Prvo se zaboravi na rodbinu, pa onda i na prijatelje. Zaborave se običaji kao što su bacanje kondoma kroz prozor, pljuvanje u liftu i sl. Među davno zaboravljenim veštinama, svoje mesto pronalaze i nepropisno parkiranje, guranje preko reda, laktanje za mesto u prevozu i druge.
U drugom stadijumu, obično kad na neki od načina dođe do para, naš čovek u dijaspori pokušava da se seti odakle je došao kako bi radost podelio sa drugima.
Borba protiv Alchajmera, dugogodišnjeg prijatelja, sastoji se u abnormalnom korišćenju, samo u tu svrhu odabranih blagodeti interneta i televizije. Facebook daje najbolje rezultate a iz grupe ružičastih pilulica izdvaja se Pink music. Masovno se koriste iako često dovode do poremećaja svesti tj. do iluzija i halucinacija. Još je češća pojava tzv. nostalgije praćene osećanjem krivice i opsesivno-kompulzivnim korišćenjem nacionalnih obeležja.
Ishod terapije ipak zavisi od učestalosi godišnjih odmora.
Boravak u zavičaju, optimalno 15-120 dana, potreban je da bi se realnost sagledala iz prave perspektive. Tad se naš čovek seti i od koga i od čega i zašto i gde je pobegao!
Niko još iz Srbije nije pobegao a da nije poneo samo lepe uspomene..
Pitanje koje od gospodina pravi ljombera, a od ljombera pravi dvadesetogodišnjeg voajera kom je životni cilj fotografija sopstvenog lica u momentu dok hvata drugaricu iz klupe za dupe.
Postavljeno od strane gorepomenutih po završetku tvog telefonskog razgovora, uspjeva da te momentalno dovede u situaciju da ukucaš broj info centra te potražiš broj iskusnog organizatora terorističkih napada, te sa njim dogovoriš posao koji podrazumjeva bacanje atomske bombe na tvoje trenutne koordinate. Da ubije tebe, zajedno sa tipom koji ti je postavio pitanje i nesretnicima koji su igrom slučaja uspjeli da čuju to zlo.
Jer, de malo, koji kurac tebe treba da zanima s kim ja pričam? Vidiš da sam pokušao da nastavim razgovor sa tobom prije nego što sam uopšte shvatio da je razgovor završen. Da je tebi potrebna ta informacija, ne bi čekao godinama da ti kažem, nego bi ti želje, pozdrave i poruke bile prenesene odma. Bez tvog pitanja! I da, ne trudi se da ga ponoviš, jer đon kanađanke samo čeka da pogodi konačni cilj, koji u ovom slučaju predstavlja tvoju praznu glavu.
-Konobar, donesi mi nož. Ma ne, nisam opet prošvercao svinjsku butku na dimu sušenu, nego probih glavu ovog džibera, pa sam mislio da oslobodim nogu da ne bi hodao k'o dr House bez štapa. Prazna glava, štaš.
-Uvijek na usluzi kad je stoka u pitanju. Izvol'te!
Čovek sa teškom mukom.
Razne su bitange, sitni đilkoši, bore todorovići i komunistički komesari s dilemama prošli kroz yu kinematografiju, mnogo je tu bilo blata, govana, ubistava u poljskom wc, mučenja i silovanja, hladnog osmeha Radeta Markovića ali niko, nikad, nije imao muku kao Stole Aranđelović.
On se jednostavno muči, po suštini svojoj se muči, iznutra, on je težak čovek, za sve, za ženu, za decu, i za ostale domaće životinje, ćerka ga se boji i ima traume, sin je pobegao od njega u Švabiju, on je izuzetno težak i krutih stavova: bio je 11 puta na Golom otoku i vraćali ga jer niko ne može da ga slomi tamo: lomio je kamen glavom i srušio katolički ribnjak besnim pogledom.
On ima muku, muku ogromnu, on ne priča on ćuti i muči, on se mršti, ima ogromnu brazdu bore na čelu, on samo ženi kaže: Ilonka ućuti jebem li ti očinji vid i kamen presolac! on ne da njivu, opire se nacionalizaciji, on neće da učestvuje u gradnji bunara i Brestovca na vodi, on psuje nebo, boga, zemlju, kantu, kofu, štalu, magarca, on je Pilipenda, on je Stole koji postaje drvo, on lupa ogromnom pesnicom po stolu i stalno viče: nećete ga majci, nećete ga majci! on je kivan, besan, kiseo i mučan, on svaki dan prenosi kamen sa mesta na a na mesto b i tamo gradi od kamena svoju muku, crkvu svetago bijesa Stoleta Aranđelovića!
Dajte mi sto Stoleta Aranđelovića i ceo svet pretvoriću u kamen!
Provod, nekad i sad. Na
igrankama su se većina
naših roditelja upoznali i
smuvali (pošli, krenuli...)
Tada nije bilo drugog
puta, samo se na vaširima,
prelima i igrankama mogla upoznati neka riba! Na VIP (vaširi, igranke, prela) su se muškarci dokazivali na sličan način kao i sad. Igrom, tj. kolo, ko nije znao da skakuće suvog kurca ide kući! Naravno posle kola ide i čuveni, na široko poznati stiskavac, koji je i danas zadrzan u nekim oblicima. Danas je to izumrlo, na VIP mjestima se dokazivala muškost na jedan način koji danas ne postoji - jahanje konja (danas su kola), bacanje kamena s' ramena, košenje i tome sl. Ako se ipak previše napijete i jelte ostanete suvog kurca, i tada kao i sad, ništa se nije promijenilo, zamećete kavgu i vraćate se kući razbijenog nosa. Kod KDS (kafići, diskoteke, splavovi) malo je drugojačije, ribe su razgolićenije nego tad, vidiš sta dobijaš ako podjete, ne k'o kinder jaje. Mada ima i jaja, ali su jaja na ulazu. A ima i konja, samo motorizovanih, oni obično pokupe ribe ne dokazujući nikakvu muškost za razliku od VIP vremena. To im prolazi jer su oni vip... Ostalo je sve isto.
Gotovo! Sva sranja koja si trpeo decenijama su pri kraju! Još samo malo, nema više ranog ustajanja, maltretiranja u prevozu i držanja dupeta uza zid u strahu od podmetanja kolega ili one izdrkotine u udobnoj kancelariji. Ko ih jebe, sledi više nego zaslužena uživancija. Jedva čekaš. Samo još da je doživiš, kako su počeli da pomeraju granicu za odlazak u penziju, bogami, biće zajebano kad stigne na 100 za starosnu i 60 za staž.
Gledaš kolege koji će uskoro u penziju i nije ti jasno. Koji im je? Neće! Sunce li ti, u pojedinim periodima ih mole, teraju, nude otpremnine i njima ne valja! 'Oće još da rade! Ludaci. Ko voli da radi, dobogda i na onom svetu radio!
Godine prolaze i ako imaš dovoljno sreće, doćićeš i ti u situaciju da budeš taj koji će uskoro u penziju. I sad ti gledaš čudno one mlađe koji ti zavide, a ne znaš što. Možeš još da radiš, nisi za bacanje na otpad! A i sad ti lakše, manje te drndaju na poslu. A ono što si mislio u mladosti? Nije tako, to izmišljaju zli jezici, nisam toliko izlapeo da se toga ne sećam!
- Kolega, još malo pa penzija? Blago Vama...
- Šta blago? To znači da ću brzo na onaj svet.
- Eh, sad i Vi...
- Slušaj, dete. Ja bih radije u rat nego u penziju. Iz rata se poneko i vrati, a iz penzije niko!
Moćniji, napaljivački izraz za kopačke.
- E, brate, divi što sam uzeo kope, najnoviji model. Iste kao što fura El Tigre Falkao. Znaš kako ću sad da kidam na terenu.
- Batice, ne primaj se, igraš za FK Stojnik na livadi jebenog FK Guberevca. Sve što ćeš da kidaš su ona tri busena trave kod korner zastavice i to u prvih pet minuta, dok ti kramponi ne nestanu u 10cm platforme formirane od blata. Naravno, ako ti pre toga nogu ne proguta krtičnjak.
Trenutni period u kom konzment alkohola ''natera'' svoj organizam da bolje reaguje na uticaj istog bez gotovo ikakvih nus-pojava. Takav imunitet nastaje vezivanjem i do nekoliko dana provedenih u alkoholisanom blaženstvu, umerenim, ali ipak konstantnim konzumiranjem alkoholnih pića.
Jedan od bitnijih faktora u ranoj fazi sticanja alkoholičarskog imuniteta je taj da se ne forsira prve večeri žestina, što je inače jedan od glavnih preduslova za bacanje pegli, i kasnije, popodnevne mukice. Drugi faktor je sada već i pomalo zaboravljena veština NEmešanja pića, koja inače ''ne pije vodu'' kod mlađe populacije (čitaj tinejdžera). Treći i poslednji zvanični faktor je naravno, sama ekipa sa kojom se pije i veseli. Samo dobro poznata i uigrana ekipa poznaje granice kolege iz tima, saosećaju, daju pametne savete ''palom drugu'', i što je i najvažnije, ne forsiraju jedni druge. Pridržavanje ovih nazovi nepisanih (sada već napisanih) načela sticanja alkoholičarskog imuniteta garantuje dobar višednevni provod, bez bojazni da će organizam zakazati kada je to najpotrebnije.
Preporučuje se za ispraćaje (jebi ga sad, nema ni njih više) i pripremu istih, takozvanih ''pri i post'' perioda, svadbe od tri dana, kao i za normalno funkcionisanje jedinki na muzičkim festivalima i letovanjima.
Notorni alkoholičari nemaju alkoholičarski imunitet, oni su iz sasvim druge priče.
Spešl skil svakog iskusnijeg popa. Uslovi korištenja anateme su sljedeći:
Brada starija od 50 godina, NE potkresivana
Manastirsko iskustvo
Poznavanje stranih jezika (starogrčkog, staroslovenskog, slavenoserbskog itd...) jer jedino njihovim korištenjem anatema poprima apsolutnu moć impakta
Godišnji odmor iskorišten za posjetu Hilandaru
Svakodnevno pranje brade od njenog začetka, jer se tako uspostavlja duhovna apoteoza. Opštepoznata je činjenica da i Bog fura Robinzonku
Razapinjanje duhovnog kanapa u slobodno vrijeme 2-3 puta nedeljno
Konzumiranje duhovnog voća i povrća za užinu svakodnevno
Povremeno konzumiranje manastirke radi duhovne dezinfekcije
Bacanje anateme zahtijeva veliku koncentraciju, moć volje ali i precizno oko jer u slučaju promašaja posljedice mogu biti fatalne po nevinog prolaznika ili ptice u okruženju. Anatema ispaljena ka nebeskom carstvu se rastvara na 500m visine.
Propratni efekti anateme variraju u zavisnosti od iskustva bačitelja i grehovne okorelosti primaoca. Najčešći propratni efekti su:
Od 5 do 5000 godina nesreće
Zagarantovan boravak u nekom od krugova pakla, u ekstremnim slučajevima čak i zadovoljstvo vizuelne percepcije grofa Ugolina koji glođe potiljak nadbiskupu Ruđeriju.
Nemogućnost korištenja bilo koje vrste indulgencija.
Hronična ćosavost.
Hronična impotencija.
Čest gubitak pamćenja
Itd...
Napomena:
Uputstvo za korištenje anateme na ove prostore stiglo iz Rusije nepoznatog datuma.
Uglavnom satiricni oblik komedije koji se javlja u uobicajenim,svakidasnjim situacijama.
Upada drug u sobu,skroz nervozan.
-Jaoo brateee!!
Zbunjen,pitam:
-Sta se desilo?
On proverava da li ima nekog u blizini pa kaze:
-Brate,videla me keva kako ga "bacam"!
Tu ja pocinjem da se smejem i pitam ga:
-I sta ti je rekla?
-Eee,to je vec komedija...Posle 5 minuta mi dosla u sobu sa prljavim vesom
u rukama i pita "Filipe,jel imas nesto za bacanje?".
Nisam bre znao da l' da se smejem ili da placem.
Gladiti Milijaša na prizor nagih ženskih kolena kao fetiša.
-Ne mogu da verujem jebote. Danas uzmem Ćomijev telefon da igram igricu, smorio se i imam šta da vidim.
-Šta, našao si pesme Dževada Rebronje? Ništa čudno, taj ti sluša Južni Vetar od malena.
-Ma jok bre, uđem u slike a ono pola gigabajta golih kolena. Batica ima neki čudan fetiš.
-Baca na kolena, a? Nije to ništa, ja u Mikijevom telefonu našao slike Suzane Mančić kako čupka tarzančiće Bori Drljači. Instant bacanje pegle!
