Ono što će skoro svaki normalan čovjek reći, htio to ili ne, kad mu u vidokrug uđe nešto što svojim prisustvom prži zjenice i tjera ga da manijakalno trči u krug u potrazi za kašikom za sladoled, ne bi li, na najlakši mogući način, izvadio sebi oči i spasio se mukotrpne situacije u kojoj se našao.
Obično se to desi iznenadno, kad niste ni svjesni toga, samo vam bljesne pred očima i ostavlja trajnu traumu zbog koje ćete se noćima buditi iz košmara, mokri od znoja, proklinjući dan kad vam je to došlo na oči.
- Jao. Nadam se da sanjam.
- Šta je bilo?
- Ma ušla je neka ženska sad.. Ne okrećite se ni pod razno! Mrtav sam ozbiljan!
- Ček, moram sad da vidim, gdje?
- Neeeeee!
- Aaaaaaaaa, iskopajte mi oči, odmah! Jebote, što mi nisi rekao, da ne gledam..
- Škk, jebote?! Jesi gluv?
--------------------------------------------------------------
- I ide, ide, ide, Inzagi, je l' ofsajd il' nije, nije ipak, ide, ide, ide i gooooooooooooool! Milan vodi 4:0 protiv Barselone! Istorijski momenat za ovaj trofejni klub! Bravo, bravo!
- Ako se ne probudim za pola sata, iskopaću sebi oči. Pa da li je ovo moguće?!
Osoba koja je stalno u žurbi, ona osoba koja ima tako puno obaveza da ponekad zaboravi da opere ruke ili obuče pantalone.
-Pazi kako je Milan izleteo iz učionice, nije čak ni sve knjige pokupio.
-Aha, izleteo je ko gola kurva iz zapaljene javne kuće.
Cuvena recenica koju svaki roditelj/lekar/zubar govori 10-ogodisnjem detetu koje upravo treba poceti da nosi naocare ili protezu. Istina je daleko od toga, svi znaju da ce svaku tvoju skolsku, matursku,pa cak i sliku sa 20 godina mature krasiti metalni osmeh ili neces moci na sopstvenom vencanju da skines naocare jer ti je dioptrija toliko porasla da ne vidis belu macku ispred sebe , a kamoli put do oltara.
Roditelji recite istinu deci, da zubar nema carobni stapic!
Mali Milan:"Mama , zasto ja moram da nosim ovu protezu?
Mama:"Ma nosices to samo 6 meseci, a onda ces da ispravis zubice i ostala deca ce ponovo da se igraju s tobom. Svejedno , ti si mami najlepsi na svetu.
Izjava ponosne majke kada vidi sina da igra fudbal sa ortacima iz komšiluka, a ne ide i ne lupa kola po banderama, pijan.
- Kako su dobri ovi momci, pa to je nerverovatno. Milan mi je uparkirao kola u garažu, a Stefan preneo kofere.
- Zaista, Rado, zlatni su. Sve su to moja deca, ljubila ih Stana.
Sve cesce pitanje.
- E 'de si?
- Eeee, sta ima, kako si? Kako tvoji?
- Evo, nije lose.
- Sta ima novo na fejsu?
- Ma joj, Milan is in a relationship...
Stanje koje te zadesi kada shvatiš da ti internet ne radi.
Milan i Milkan sede ispred kompa, kliberaju se fazonima sa Vukajlije. Iznenada, pojavljuje se poruka tipa: Kudnt load dis pejdž.
Milkan: Eh sranje! Ma, nema veze, Milane. Ajmo na fudbal. Milane? Milane? Ujeee...Odo' ja kući.
Univerzalno ime za osobe riđe puti. Kako god da se zove, zvaće ga Riđi. U razgovoru će svi misliti na istog Riđeg. Ne postoje dvojica Riđih. Onaj Riđi koga je znam, je isti onaj koga ti znaš. Može biti samo jedan.
- Da vas upoznam, ovo je Lav Gligorije. Lav Gligorije ovo je moj drug Milan.
- Milan.
- Lav Gligorije.
- Gde ode Riđi?
- Ko?
- Riđi onaj tvoj.
- Lav Gligorije?
- Taj. Nisam zapamtio kako se zove.
-------------------------------------------------------------------
- Bratori, je l' znaš onog Riđeg iz tri'es šestog bloka?
- Riđi? Zar on nije u dva'es devetom?
- Ma to je taj. E, došao Riđi sa sestrom kod mene neko veče...
- Čekaj bre, Riđi nema porodicu, živi u straćari preko puta Maxija.
- Ma došla mu neka rodbina bre.
- A, pa da.
- I kaže on meni "šta je mali, je l' ti se sviđa moja nova jaša?", a ja mu kažem, "Riđi brate, do jaja je, baš ti ispada bidža", a znaš kakvu bidžu Riđi ima!
- Brate, Riđi ima 56 kila, nije jeo zadnjih mesec dana.
- Bratori, ti nisi čuo za teretanu ili šta?!
Osoba koja kad ide predstavlja punu opasnost po saobraćaj, bili to pešaci ili automobili. Kretnja bez i malo živosti.
Andrija: "Vidi ga, vuče se k'o prebijena mačka, kao da su skinsi igrali u krugu sa tobom!"
Milan: "Ma pusti me, bio sam na treningu danas, vežbali su odbranu na meni, odrali su me k'o vola u kupusu!"
Poludeti, pošašaviti.
-Kako si uradio pismeni?
-Ne pitaj ništa, sve mi se pomešalo... Sturio sam se načisto.
-Šta ono radi Milan?
-Baca petarde mator čovek! Skroz se sturio!
U principu, svaka malo ozbiljnija svađa je takva. Počne niotkud, zbog glupave sitnice, a preraste u rusvaj i pičkaranje zbog neke desete krupne stvari koja se desila ranije i za koju ste mislili da je zakopana i zaboravljenja. U tim trenucima šteta što ne pali mantra „proš'o brzi voz“.
žena: Zašto nisi izbacio đubre?
muž: Pa nisi mi ni rekla da treba.
žena: Pa zar ja moram sve da ti kažem!? Jel možeš ti jednom da se setiš nečeg bez crtanja?
muž: Koj' ti je đavo, ženska glavo? Šta je frka oko jedne kante? Izbaciću je sad.
žena: Nije to samo kanta! Ti se tako odnosiš prema svemu! Sve može posle, sve ćemo lako! A kad? I onda kad sam te molila da popraviš mašinu za veš, i kad ti je došao onaj tvoj Milan... Malo vama treba da se zapijete! A ja treba gaće da ti perem!
muž: Sad ti ni Milan ne valja?
žena: Ma ti pored njega totalno poludiš! I onda na onoj svadbi, kad ste hvatali onu pevaljku za dupe...živ me blam pojeo pred onim ljudima. Pa zar ona, ona belosvetska, da te toliko isprovocira...
....a počelo je sve zbog kante...
