"Popularna igrica na Facebook-u u kojoj igrač napravi i održava svoju farmu, uz pomoć prijatelja, što garantuje druženje!" – u to je ubeđena velika većina ljudi koji svakodnevno provode nekoliko sati u igranju ove, nazovi igrice.
U stvari, Farmville je gubljenje vremena, jer u našim životima ne postoji ništa manje važno od sađenja virtuelne pšenice i uzgajanja imaginarnog ananasa. Time što se brinemo da li smo nahranili pegave prasiće ili pomuzli šarene krave, gubimo dostojanstvo, a naš život gubi smisao. Takođe gubimo priliku da uradimo nešto korisno, kao što je druženje sa pravim osobama, ili, u krajnjem slučaju, igranje nekih normalnih igrica!
Mali Žikica sedi za kompjuterom i igra Farmville:
Jao, kako mi je lepo izrastao ovaj ljubičasti grašak... E, sad ću ovde da zasadim kisele rotkvice, kako bih nahranio moje konjiće: Šarca, Pegaza, Munju i Crnog lepotana. Auuu, vidi kako su mi žitarice lepo sazrele, sad ću da sednem u traktor i sve to pokupim. Vidi, dobio sam i novu značku! Ura! Čekaj, sad ću to da postavim na profil, da se pohvalim kako sam vredan. Ali, prvo, da zasadim plesnjivi paradajz... E, šteta, moram da sačekam 15min... Nema veze, za to vreme ću da gledam moje dlakave piliće kako jedu...
I tako ceo dan...
Recept koji pali u zavisnosti koju vrstu muzike/klipa slusate/gledate,sastoji se najcesce od proklinjanja tinejdzera (metalaca) zasto se nisu rodili jedno 24 godine ranije,reperskim izlivima patriotizma na ''komsijski'' projekat,folkersko setno secanje na poselo '78 i pozdrav generaciji,navijackih pozdrava protivnickim grupama bilo u zemlji bilo u inostranstvu.Postoje cak i ekstremi koji na snimke tipa Digitalni andjeo i tako nesto igraju ulogu proroka i gurua recima ''nikad nije kasno''
-Snimak T-rex & BOlan negde pocetak 70-ih (grub prevod) "Steta sto nisam rodjen tada da prisustvujem ovakom spektaklu a ne sada kada je rep glavna muzika''
-Snimak Beatles-a Hey Jude "Boze ako ti damo Bibera,Britni,Majlis,vrati nam Lennona''
-Snimak navijanja na Bombonjeri ''Pozdrav anti americka braco najbolji ste navijaci potpis Sevojno''
-Bad Copy Idemo odma' "Rstva kida znaci najjaci su,pozdrav iz Hrvatske''
-Ipce Ahmedovski Samo jednu nedelju "Eh to su bila vremena a ne sad ovo ne znas ko je ko i sta je sta,joj Jugo nedostajes mi,bilo je lepo"
-Apokalipsa 21.12.2012 ''Samo vi lupajte da je Maje zabolelo da pisu dalje kalendar,sudnji dan je blizu,prihvatite boga okajte grehe....''
Pre vremena otišao Bogu na istinu. Pogin'o.
- 'De ćeš, sinko?
- Ma, pusti me, baba, idem da se provozam malo...
- Dobro, sinko, samo nemoj prebrzo da voziš, ljubi te baba! Jesam li ti ja već pričala šta se jednom desilo tvom pokojnom de...
- Jesi, baba, mojne da smaraš...
...
- Šta se dešava, brate? Kakva je ovo kuknjava u dvorištu?
- Ti ne znaš, jebote?? Kol'ko 's dugo ti uopšte boravio kod te tvoje ljankase, a?
- Dobro, bre, pusti to, nego: šta se desilo?
- Filip Hadžić popravio prolazno vreme, izbacio ga trener iz startne petorke pa se iskalio na ćaletovoj bembari. Terminalno.
- Au, boktejebo, nije valjda totalna šteta??
- E, ae vrati se u Borču, idiote jedan...
...i odvezao ga gore. Bacio kašiku. Otišao da gaji cveće. Umro.
A:Ščuo da je Miletovom malom došao tramvaj?
B:???
A:I to onaj beli. Šteta što ode mlad, nije se ni omrsio, a beše dobar dečko.
B: Bar ne pešači stepenicama do raja, ima prevoz.
__________________________________________________________________________
Dana 7. juna 1926. godine, Antonija Gaudija je pregazio tramvaj. Zbog njegovog lošeg izgleda i praznih džepova taksisti su odbili da ga voze u bolnicu bojeći se da neće moći da im plati vožnju. Niko nije prepoznao najslavnijeg arhitektu Barselone, dok ga prijatelji nisu pronašli u bolnici za siromašne sledećeg dana. Kada su hteli da ga premeste u bolju bolnicu on je to odbio. Umro je dva dana kasnije, ožaljen od cele Barselone.
Primer iz Vikipedije, hvala Jecoo na podatku.
Postojao je uvek i svuda, u ovoj ili onoj formi... Zakonodavac je uvek gledao da ostavi rupe ne bi li verbalni delikt kao najsvetije i najomiljenije čedo svake vlasti mogao da se primeni pod zakonskom maskom. Ipak je najbezbednije i najpravednije kažnjavati po zakonu, zar ne? Vekovečiti dokaz da je sloboda govora mit, prazna i ničim potkrepljena misao za zavođenje vrlih idealista i dobronamernih društvenih kritičara koji se nadaju da će svojom delatnošću uspeti nešto da promene, da pokrenu stvari ka boljem cilju- prosto rečeno, za utopiste koji su oboleleli od lakšeg oblika koštunjičavosti i koji ne vide prostu naturalističku i sofističku realnost u kojoj ,,jači tlači". Hoće, isto kao što će ti onaj ortak vratiti pozajmljenih dvesta jevreja koje je spiskao na moldavske kurve i flašu visikija pre nego što popričaš sa njim... Prosta istina je da niko i nikad nije bio slobodan da kritikuje, pogotovo ako je njegova kritika imala smisla i ako je neko želeo da ga sluša. Ako kritika nije imala smisla, vlast ga je puštala da lupeta i tako je gradila svoju poziciju po principu ,,sjajni smo ako nam je to najbolja zamerka''. Ako nije imao ko da ga sluša, na njega se gledalo kao na mesečara i ,,intelektualnu dvorsku ludu savremenog vremena", pa je opet puštan da mlatara... Ali, ako se poklopi da umeš da misliš i govoriš, to već neće valjati. Zašto? Zato što time može ozbiljno da se naškodi bajama na vlasti. Dovoljno je da rulja poludi, a onda nema spasa od njenog destruktivnog delanja u vidu par otkotrljanih glava koje lete kao glavice kupusa... Nije lepo da kraljica troši astronomske cifre na dijamantsku ogrlicu ako sirotinja nema šta da jede. Ali rulja ne želi da poludi, niti da misli. Rulja želi da sluša. I šerifi žele da sluša. Samo se ti praviš pametan i zato po običaju zaglaviš na robiji ili , u tradicionalnom duhu, iznenada ti se dogodi neka čudnovata i misteriozna nesreća.
Počne tako što dobiješ neki mali podstrek. Onda shvataš svu odvratnost sistema koji je očevidno nepravedan i favorizuje svoje igrače (takođe svaki sistem oduvek). Potom se napraviš pametan i izlaneš se pred komšijom drukarom, koji te prijavio kod vlasti u nadi da će se uštekati za neku malu privilegiju ili državni posao. Ili jer je pizda. Naravno, ljiga će dobiti šipak, ali bar neće večno da premešta kamenje sa jedne na drugu gomilu na nekom egzotičnom ostrvu bez jednog drveta i spava u upišanom wcu, trpeći iživljavanje fanatičnog upravnika zatvora.
Onda će doći oni. U pola noći. Kao kod Kafke, odvešće te negde bez ikakvih objašnjenja. Sklopiće to u već čuvenim izjavama. Kazaće da si uvredio tradiciju, da si nelojalan i da si izdao kralja, da pljuješ na Boga i da si jeretik, da si veštica, da si neprijatelj države, da si širio paniku, da si zlonamerno prikazao političku stvarnost u zemlji, da si strani špijun, da si staljinista ili element stare građanske klase, da si finansiran spolja i da si planirao pobunu protiv narodne vlasti. Za poslednje neće slagati - tvoja je pobuna u tome što si ispravno i kritički počeo da razmišljaš i imao muda ili naivnosti da to javno kažeš. Držaćemo se prve varijante, ipak lepše zvuči da si postradao kao heroj.
Makijaveliju se pripisuje čuvena misao da je podjednako opasno pokušati da se oslobode ljudi koji žele da žive kao robovi, kao i da se porobe oni koji žude da žive u slobodi.
(Stari Rim, Senat, 24. godina pre nove ere)
Oktavijan: Šta je bilo sa onim šarmantnim i smelim mladićem koji je rekao da ja hoću da ukinem Republiku i prigrabim svu vlast za sebe?
Agripa: Udavio se u Tibru, nesretnika su pronašli ribari jutros.
Oktavijan: Šteta, šteta, kako su okrutni bogovi. Nedostajaće mi. U kakvom svetu živimo...
(Jug Francuske, XIII vek)
Kmet: Zašto da puštamo vlastelu da nam jebe žene? Zar je to pravedno? Zar oni da nam prave decu ženama, pa da ih vraćaju da ih mi hranimo i podižemo?
... sutra je na glavnom gradskom trgu obešen opasan razbojnik.
(Suđenje Galileju)
Kardinal: Tvrditi da se Zemlja okreće oko Sunca podjednako je pogrešno kao tvrditi da Isus nije rodila devica! (Pokazuje sprave za mučenje.) Ti si, dragi moj, bio lekar, shvataš efekat ovoga na živo meso. Da li je istina da su tvoje priče protiv učenja Svete Majke Crkve čiste laži i zlonamerne klevete sa ciljom unošenja razdora? Đavo te je zaveo, zar ne?
(Saslušanje prosovojetskih izdajnika posle rata)
Islednik: Juče si pred narodom rekao živeli Tito i Staljin... Ć,ć,ć... Prvoborac tako da izda svoju zemlju i druga Tita. I Partiju si zaboravio, antidržavni elementu!
Optuženi: Ali prekjuče ste i Vi vikali isto.
Islednik: Pet godina. Prekjuče je bilo prekjuče, danas je danas.
(Poplave u Srbiji)
Klinac, 18 godina: Kevo, slomio sam se, daj jedno pivo, ceo dan punim džakove...
(zvrrrr na vratima, ulaze panduri)
Hajde sine sa nama, vidim da si dizao paniku i govorio protiv Vučitelja... Neće da može nekažnjeno, mora red da se zna!
Smirena tvrdoglavost i upornost. Bez obzira na sve, ostati pri svom stavu, ma koliko da ljudi oko tebe imaju jake argumente. Idealan stav za teranje napasti sa nekog strateškog cilja.
Sednica Saveta bezbednosti
Amerikanci: Ono što se događa u Siriji je genocid!
Lavrov: Ne možete da bombardujete Siriju.
Englezi: Pobili su decu, žene, čak i životinje!
Lavrov: Nećete nas navući kao sa Libijom
Francuzi: Dva sela su skroz spaljena. Masakr je gori nego u Bosni.
Lavrov: Ne možete da bombardujete Siriju.
Nemci: Vi ste saučesnici!
Lavrov: Ne možete da bombardujete Siriju.
Japanci: Heeej! Mora da se interveniše dok nije kasno!
Lavrov: Nikada nećete dobiti nazad Kurilska ostrva, džabe kukate.
Izraelci: Naši specijalci su spremni da upadnu čim se saglase svi!
Lavrov: Šteta što ćete morati da ih platite ni za šta...
SAD: AAAAA!!!
Lavrov: ?
Englezi: AAAAAAAAAAA!!!!
Lavrov: ...
Francuzi: AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!
Lavrov: ...
Nešto najljigavije i svakako najogavnije što treći ljudi mogu tražiti od dece roditelja kojima se raspada brak.
Ko da situacija već nije dovoljno posrana samom činjenicom da deca ne svojom krivicom ispaštaju zbog poremećenih odnosa svojih roditelja, koji se u 99,6% slučajeva ne mogu popraviti, još se pronađe tu neki pametnjaković koji urgira na decu da "ne daju da se rastura porodica". Uglavnom je reč o nekom od deda i baba, tj. ćaletu ili kevi nekog od roditelja.
Jednostavno, ne mogu da shvate da se razbijena vaza ne može tretirati lepkom.
Deda: Je li sine, kako si mi? Kako Marko i ti prolazite kroz sve ovo?
Unuk: Guramo, deda, preživećemo...
Deda: Ja ih iskreno ne razumem. Porodicu da rasture...
Unuk: ...
Deda: A je li, sine, da te ja nešto pitam: da li bi ti onako kao prvenac mogao da klekneš pred roditelje i zamoliš ih da se izljube i izmire?
Unuk: ... A!?
Deda: Pa da se porodica ne rastura. Evo, sutra će navratiti i kum, on je stari prijatelj, šteta bi bilo i da to strada zbog jednog malog nesporazuma.
Unuk: Deda, šta je tebi?
Deda: Pa mislim, šta će reći svet...
Unuk: Šta kaže da kaže, Mare i ja ne možemo više da trpimo svađu po ceo dan, i tako već godinu dana. Daj da se to već jednom završi!
Pretpisaću se na tu ideju; poslušaću tvoj savet; ovaj deo tvog izlaganja zvuči pametno i korisno i spreman sam da se oprobam kao učenik u tvojoj školi mišljenja.
-Hej, odlično izgledaš, baš si se popravio, poslednji put kad smo se videli izgledao si kao akrep koji je pride progutao kompresor.
-Šta da ti kažem - počeo sam da svaki dan idem u šetnje sa porodicom. Kada se vratimo sa posla, čim jedemo - čak ni sudove ne operemo, već odmah potrpam ženu i decu u auto i zapalimo na Kalemegdan, u Košutnjak, na Adu, na kej... kapiram - živimo u tako lepom gradu, šteta da to i ne iskoristimo.
-Hmmm... da znaš da ću da ukradem stranicu iz te knjige. Nije ni čudo sto smo mi stalno smoreni, kada se posle ručka uvek samo zavalimo pred TV ili na net. Manje sunca smo videli u Beogradu leti, nego Laplanđani u januaru.
Dozvoliti nekom kontrolu nad samim sobom. Potrebno je dati minimalan doprinos kako bi uopšte i došlo do izvršavanja neke radnje. Iako je osoba koja se prepušta sporedna u onome što će biti učinjeno, njeno prisustvo je obavezno, jer se u suprotnom ništa ne bi ni dogodilo.
- Ćao lepa.
- Hihi, ćao.
- E, ja stvarno ne znam sa devojkama...
- E, moram da ide...
- Ali, imam baš dosta para...
- Aha, i?
- Imam gomilu dece, al' živim sam i sve bivše misle da sam nezreo...
- Izvini, ali zove me drugaric...
- Šteta, imam nekoliko stanova, vozim najnovijeg...
- Hm, pa.. Nisi ti tako loš. Oćemo li?
- Idemo mala. Samo je trebalo da pristaneš, sad se prepusti i uživaj.
5 dana kasnije
- Ja više ne mogu ovako. Pa nijedan stan nije tvoj?! Ti ništa ne radiš u životu?!
- Nije, iznajmljujem ih. Kako bre ne radim. Ja ga živim, prepustio sam mu se skroz. Pozajmim od Pere pa platim Slavku, a njemu vraćam Šomijevim parama...
Akustički torpedo datira iz drugog svetskog kada su Nemci napravili ova čuda pri kraju rata i predstavili ih kao veliku inovaciju i najinteligentnije oružje ikad viđeno, istresli Zadnji dinar za njih i ponadali se da će spasit šta se spasit umije. No isti dan Saveznici su uspeli da naprave protumeru za akustička torpeda te tako potopili i nade i brodove Nemaca.
Osoba za koju se kaže da je akustički torpedo je navodno karakterizirana velikom pameti, no istu baš i ne iskazuje u društvu ili javnom mjestu. Mozak na ispaši pri svakom razgovoru sa dotičnim/dotičnom.
O1: Oj ha, Milane, šta se radi?
O2: Evo vraćam se sa faksa, položio evo 3 ispita sa najboljim uspehom.
O1: Jel? Pa druže čestitam! Nego, jel ti prošao tiket sinoć?
O2: Ma bre, nije. Šteta, mogo sam i koju dindžu podignit. Zadnji par me izdao. Al nek nam je Nole u finalu.
O1: E neka je. Pa jel nisi igro na Noleta da će dobit Nieminena?
O2: Pa to me šibnulo, Veško mi juče reko da su odigrali neriješeno. I ništa ja bacim i tiket, a što vala ne volim kad me zadnji par tako ubije, uh!
O1: Ti si, Milane moj, akustički torpedo. Da znaš da jesi.
