Pretpisaću se na tu ideju; poslušaću tvoj savet; ovaj deo tvog izlaganja zvuči pametno i korisno i spreman sam da se oprobam kao učenik u tvojoj školi mišljenja.
-Hej, odlično izgledaš, baš si se popravio, poslednji put kad smo se videli izgledao si kao akrep koji je pride progutao kompresor.
-Šta da ti kažem - počeo sam da svaki dan idem u šetnje sa porodicom. Kada se vratimo sa posla, čim jedemo - čak ni sudove ne operemo, već odmah potrpam ženu i decu u auto i zapalimo na Kalemegdan, u Košutnjak, na Adu, na kej... kapiram - živimo u tako lepom gradu, šteta da to i ne iskoristimo.
-Hmmm... da znaš da ću da ukradem stranicu iz te knjige. Nije ni čudo sto smo mi stalno smoreni, kada se posle ručka uvek samo zavalimo pred TV ili na net. Manje sunca smo videli u Beogradu leti, nego Laplanđani u januaru.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
U kolažu je kvalitet, u cepkanju i lepljenju.
+