Fraza koju obično čujemo tokom vožnje u poluraspadnutom autobusu na kome se sem vrata ne može otvoriti ništa više, do neke pepeljare, a umesto klime putnici često udišu i izduvne gasove motora. Prosečan srpski međugradski autobus starosti oko 15 godina, vidno napaćen, i iznemogao ne uliva sigurnost ni jednom jedinom putniku, a mnogi proklinju trenutak kada su seli u njega. Kada na to dodamo i kvalitet srpskih puteva, zagarantovani su vam potresi od 5 stepeni Rihterove skale tokom putovanja. Pored svih tih rasklimanih sedišta, olabavljenih stakala koja svakog časa mogu skratiti muke nekom od putnika, i crnog dima koji polako ali sigurno boji pluća svim (ne)srećnicima koji su stigli na ovaj bus, šlag na torti predstavlja šofer sa svojom destruktivnom vožnjom po sve putnike. Istina, možda je i najmanje kriv za celokupnu situaciju, ali do krivaca je nemoguće stići, a šofer je tako blizu, teško je uzdržati se od spontanih komentara, ali po nekad to i nije najpametnije.
Običan putnik: Majstore jel' može malo po putu jebem mu gajde, ispade mi kamen iz bubrega još pre 15km? Il' da krenemo pešaka preko brda ionako teška posla da ćeš da stigneš do večeras sa ovim kršom vidiš da izdiše polako, a nismo ni Bogutovac prešli.
Vozač (Majstor): Sedi dole da te ja ne natovarim kamenjem ti ćeš da mi pričaš gde da vozim pička ti materina!
Vozač (Majstor): A i ti čiča podjebavaš a? Ne mogu kući da te slušaju pa te kod mene spakovali? Nemoj da te ubacim u prtljag, do Beograda ćeš da žvaćeš kofere. Kad stignemo, stignemo, kome se ne sviđa može da izađe, al' u pokretu, jer ako ugasim, ne garantujem da će moći da upali.
Na tezgi raširene novine ili papir. Na njemu slaninica (sapunjara), sir, luk, ljuta, paradajz.
Ne znam zašto, ali svaki put kada vidim seljake kako to jedu, počnu creva da mi se vezuju u čvor. Jedino me blam sprečava da im se ne pridružim i pojedem im sve.
Kažemo za veš mašinu koja, zbog svog radnog staža, dok obavlja proces centrifuge, ima običaj da okrene đir ili dva po wc-u.
Pera: Op, op, kenta...pare na sunce moliću lepo. Ćale: E jebiga, puko sam...odo do wc-a...nastavite bez mene. Marko: Strpi se 5-6 minuta za wc. Mašina centrifugira sad, doskakutala je do ulaza i blokirala vrata od wc-a...valjda će da odskakuće nazad, ako ne, guramo Peru kroz prozor onaj mali u wc, da je pomeri nazad, pišaj u sebi.
Nešto što je potpuno bezvredno, ili ima veoma malu vrednost. Ceo izraz glasi: ‘Ne vredi ni po’ pičke ladne vode’.
Ovu rečenicu ćete čuti ili reći u sledećim situacijama: Kad krš od auta hoćete da prodate auto-otpadu, Kad imate izgrebani i oštećeni DVD, Kad slušate (o, mazohizma!) skupštinske poslanike, Kad gledate domaći fudbal, Kad primite platu.......
Simpatičan način da se našalite sa ženskom osobom, ukoliko je priča krenula u tom toku da želi da sazna neku funkciju na svom mobilnom telefonu, polazeći od pretpostavke da vi to znate.
Ana: "E, vidi, uzela sam pre neki dan ovu Nokiju, a znaš da sam ja do sad uvek imala Samsung. Pa se ne snalazim baš najbolje ovde! Kako da podesim pozadinu na ekranu?" Miki: "Pa pazi ovako... pritisni MENI...!" Ana (pritiska): "Dobroooo...!" Miki: "Pa onda opet pritisni MENI, bilo je super! :)" Ana: "Pa pritisnula sam...ček, kako to...(:skapirala:)...marš bre, ludaku jedan, ti nisi normalan!"
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite. -Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni. -Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led. -E onda dobro. Skida sako, seda na stolicu. -Kolega, izvucite karticu sa pitanjima. -Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite. -Molim vas, kolega, izvucite karticu. -Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće. -Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu. -Ako je do procedure, onda dobro. Izvlači karticu, pročita je i kaže: -Mogu li da zamenim pitanja? -Zašto, ne znate ili niste sigurni? -Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije. -Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje. Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu. -Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje. -Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola? -Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka. -Dobro onda. I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara: -Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu... Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
Retoričko pitanje uvijeno u oblandu odjeba na više nivoa. Pokušaj da se dobije na vremenu dok mozak smišlja rezervni plan. Dok se loši momci šišaju na opasno i vežbaju zajebane face pred ogledalom u fazonu De Nira u ''Taksisti'' (Are you talking to me?), dotle flegmatični tinejdžer pokašava da dočara koliko je nezainteresovan za svet oko sebe, i pri tome se uopšte ne pretvara.
- Konju jedan, sve si kečeve naređao u školi, u sobu kao da ti je bomba pala, okačio si ove sandžame po zidovima da se čovek uplaši, uhvatio si se sa onim tvojim čupavcima, ne viđam te danima, kosu si zadnji put oprao jesenas, našla sam 3 prazne flaše od vinjaka ispod kreveta, a komšinica Dara kaže da vas je videla da se drogirate, pa jel ti misliš da može tako da se živi, kretenu jedan!? - Kevo, ti to meni govoriš? ========================================================= Đole bilde(r): - De si Mare, siso stara bez mudiju? Joj, kako sam ti Jeleni prskao po faci, tražila je još! A kevu kad sam ti guzio... Mare: - Brate, meni govoriš? Đole: - Tebi, bre, pičko jedna, šta se praviš blesav? Mare: - Žile, on to meni govori? Žile: - Tebi, Mare... Mare: - Jao, ijao, ijaaaaaaaaao, jebaću mu kevu, ijaooo, drži mi, Žile, torbu, iiiijaao, drži mi jaknu, ijaooooo... khm, ovaj, e Žile, ajmo kući, vidi koliki je ovaj bizgov, odraće me od batina. Žile: - Pa jel ja da ti nosim torbu i jaknu, mamu ti jebem? Mare: - Meni govoriš?
