Fraza koju obično čujemo tokom vožnje u poluraspadnutom autobusu na kome se sem vrata ne može otvoriti ništa više, do neke pepeljare, a umesto klime putnici često udišu i izduvne gasove motora. Prosečan srpski međugradski autobus starosti oko 15 godina, vidno napaćen, i iznemogao ne uliva sigurnost ni jednom jedinom putniku, a mnogi proklinju trenutak kada su seli u njega. Kada na to dodamo i kvalitet srpskih puteva, zagarantovani su vam potresi od 5 stepeni Rihterove skale tokom putovanja. Pored svih tih rasklimanih sedišta, olabavljenih stakala koja svakog časa mogu skratiti muke nekom od putnika, i crnog dima koji polako ali sigurno boji pluća svim (ne)srećnicima koji su stigli na ovaj bus, šlag na torti predstavlja šofer sa svojom destruktivnom vožnjom po sve putnike. Istina, možda je i najmanje kriv za celokupnu situaciju, ali do krivaca je nemoguće stići, a šofer je tako blizu, teško je uzdržati se od spontanih komentara, ali po nekad to i nije najpametnije.
Običan putnik: Majstore jel' može malo po putu jebem mu gajde, ispade mi kamen iz bubrega još pre 15km? Il' da krenemo pešaka preko brda ionako teška posla da ćeš da stigneš do večeras sa ovim kršom vidiš da izdiše polako, a nismo ni Bogutovac prešli.
Vozač (Majstor): Sedi dole da te ja ne natovarim kamenjem ti ćeš da mi pričaš gde da vozim pička ti materina!
Penzioner u međugradskom prevozu : Sine ako možeš malo da nagaziš i na treći dnevnik ćemo zakasniti.
Vozač (Majstor): A i ti čiča podjebavaš a? Ne mogu kući da te slušaju pa te kod mene spakovali? Nemoj da te ubacim u prtljag, do Beograda ćeš da žvaćeš kofere. Kad stignemo, stignemo, kome se ne sviđa može da izađe, al' u pokretu, jer ako ugasim, ne garantujem da će moći da upali.
Razmišljam nešto i shvatih da su izbori možda i najlepši period u godini, ukida se PDV na opremu i hranu za bebe, sve deluje moguće, pa čak i EU do pre koji dan, misaona imenica, a na licima svih političara vidimo veću dozu optmizma od one na koju smo navikli, ako je ikad uopšte i bilo, ne računajući izbore.
Ali dok se mi brinemo šta ćemo sa tim povišicama koje nas očekuju posle izbora, gde ćemo na more, možda Barsa ili Maldivi (ja ću na Kipar) , gde ćemo se zaposliti kada nam otvore toliko obećanih fabrika i firmi, možda gore navedene životinje jedine ostaju na zemlji (figurativno rečeno) i unapred znaju o čemu se radi. Da mogu da pričaju svašta bi rekle, ali nažalost ne mogu. Pogotovo one koje imaju više izbornih kampanja iza sebe (što nije slučaj sa Milenijom sa kojom će te se upoznati na kraju teksta). Znaju da će ih ovog meseca milovati, maziti, i raspitivati se o njima, slušajući obećanja koja se prodaju njihovim vlasnicima zarad jednog jedinog glasa, ali u suštini znaju da će sve biti isto, i da ih posle ovoga neće ni videti ni čuti bar neke 4 godine, ukoliko ne otele ljubičasto, zeleno ili plavo tele, u tom slučaju, i to će biti lepa šansa da se ubere koji poen.
Krava za vreme izbora postaje najbolji mogući marketing, a povrh svega je i besplatan. Sada ona floskula ipak dobija smisao,a ona glasi da je poljoprivreda kičma ove države, gledano sa ove, ili one strane...
Krenula je još jedna kampanja u kojoj će naši dragi kandidati skinuti svoja odela i otići na još jedno prebrojavanje paradajza i milovanje stoke, kao i svake četvrte godine u ovo vreme, radi skupljanja nešto jeftinijih poena, koje će osvojiti sa svega nekoliko lepih reči i praznih obećanja, dosta lakše nego što su očekivali. S' obzirom da se iste face vrte na sceni u poslednjih 10 godina nikome ovo nije strano, svi su se dobro ispraksovali i već su prihvatili kao redovnu aktivnost svake četvrte godine.
Novinarka: Danas u Lužnicama kraj Kragujevca Predsednik Srbije susrešće se sa delikatnim problemima tamošnjeg stanovništva i depresijom u kojoj se njihove krave nalaze već duže vreme, što se najviše odrazilo na veliki pad u litrima mleka sa kojima se gazdinstva susreću.
Njegovo veličanstvo Predsednik Srbije: Došao sam čim sam čuo o čemu se radi, Radosave upoznajte me sa vašom situacijom, mislim da imamo rešenje za vaš problem, o čemu se tačno radi?
Domaćin Radosav: I tako vam ja gos'n precedniče onomad u Ćupriju, sednem sa Miloradom i ubedim ga da mi proda onu Mileniju, mlada, daje po tri'es litara dnevno, metnem je ja u kamijon i doteram.....
Njegovo veličanstvo Predsednik Srbije: Dobro Radosave, da skratimo malo. Koliko vam recimo ova krava daje litara dnevno?
Domaćin: Pa to je bik Draško gos'n precedniče.
Režija: Piiiiiiiiiiiiiiiiiiip prekid programa zbog tehničkih problema.
Izraz se u većini slučaja vezuje za penzionera koji sedi maksimum tri sedišta daleko od vozača, pritom napamet znajući svaku moguću, a i nemoguću putanju do željene destinacije, (koja uglavnom nije kraća od 150km) kao i svaku porodicu naseljenu u mestima kroz koja će nesrećni šofer terati mašinu. Uglavnom je penzionisani profesor ili vojno lice, koje nema nijedan problem u životu, kao ni razlog zbog koga putuje, jednostavno da ubije vreme, kao i poslednji atom snage živaca putnika koji ga opkoljavaju. Kosovo posećuje da vidi situaciju sa KFOR- om, a prestonicu kako veli " da vidi jel' se izgradila" . Glavna meta su mu hronično neispavani, i izmrcvareni studenti, jedva transportovani do autobusa ili kombija, kojima je njegova priča o Titovoj poseti Kragujevcu, i ekonomskom značaju nikla za severni deo Kosova, poslednja stvar na ovom svetu koju žele čuti. Uvidevši da su studenti uveliko zaspali, nedovoljno zainteresovani za njegovo predavanje, ne dovršivši svoju priču, zavrteo je rulet koji će izabrati narednog slušaoca, a kuglica se zaustavlja na jedinom budnom akteru savremenog genocida - Šoferu. Poput studenata neispavan, uzgred i nervozan jer nije platio struju, kao ni vodu (koju ne mogu da mu iseku kao struju, pa je to na sporednom koloseku ove priče) posle uvoda i početnog ispitivanja snaga dočarava penzioneru da od konverzacije neće biti ništa, što ovog odlično taktički pripremljenog iskusnog posmatrača ne sputava da od tog trenutka aktivno počne da učestvuje u saobraćaju, prelazeći na sedište ispred, dokoni penzioner sada ima potpuno novi zadatak. Taktički obučeni iskusni operativac procenio je da je vozač suviše dekocentrisan za slušanje i smatra da su njegovi saveti neophodni za dalji nastavak putovanja, i sa porukom u sebi "U sigurnim ste rukama" odgovorno pristupa novom - starom iskušenju. Pravovremenim i hiruški preciznim objašnjenjima "Padao je sneg, al' nije bio mraz, zemlja je suva, a put klizav, pripazi na odron sa desne strane 6km posle Konareva, kod onih Miloradovića tamo je i pre dve godine bilo rizično" odlično kanališe poput poslednjeg krika tehnologije za navigaciju američke firme Garmit Internacional" nervoznog vozača koji u glavi presabira dug elektrodistribuciji i brine za koga mu se žena lickala jutros u 05.30h kad ne radi nigde otkad je otpustiše iz Zastave pre 10 godina. Praveći zabrinutu facu, nesrećni vozač uzburkao je sećanja svog pomagača... Pogodila je nostalgija našeg penzionisanog junaka i iz usta izleće pitanje "Da me nisi ti slučajno vozio pre 7 meseci za Mitrovicu, imao sam plavu jaknu, jel se sećaš, kad izletesmo kod Bogutovca?" Ma tebe znam od nekud sigurno, da nisi ti slučajno Branin unuk, Brane što je bila udata za mog kolegu sa fakulteta Dragišu, Bog da mu dušu prosti, a jes' bio dobar čovek". U tom trenutku vozač se priseća još nekih dugovanja državi, a s' gubitkom amnezije u vezi sa dugovanjima, srazmerno raste i asortiman pitanja odavno rasanjenog penzionera spremnog za svaku vrstu verbalnog kontakta: "A da li si; Jesi li; Mogu li; Ima li; Kada ćeš; Zašto si; ". Vozač imajući u vidu da je dosadašnja računica dugovanja za struju odavno prevazišla očekivanu na sledeće pitanje vezano za njegovu familiju u Pajazitovu, bez žmigavca , stiskajući kočnicu zaustavlja pobesnelu mašinu, staje na proširenje i po prvi put od jutros stupa u konverzaciju sa ciljem da ga slušalac, u ovom slučaju penzioner, ozbiljno shvati ili da u suprotnom napusti vozilo sa sve jabukama iz Resnika i svežim bajaderama preostalim od Sv. Nikole koje mu je žena spakovala za put:
Pljujući bale na sve strane pobesneli šofer:
- Š'upičku materinu na zadnje sedište da te ne gledam i ne slušam!!!
Penzioner znajući ovu situaciju u kojoj nije po prvi put:
- Ali samo sam rekao da ličiš na Br...
Ali šofer ostaje neumoljiv i ne dozvoljava suparniku da iznese argumente:
- Š'upičku materinu pozadi ili okrećem i vozim za Tutin, sve ću da vas istovarim dole i odo' kući! Mrš pozadi da te ne gledam!!!
Ovim scenarijom se u 99% slučaja završava avantura penzionera u međugradskom prevozu, ali to ga ne sprečava da istu ponovi,vec kroz 7 dana. Ganjajući neku novu žrtvu!
