90-tih smo slušali kako je 70-tih i 80-tih bilo lepo živeti, kako je bio dobar provod i kako si mogao da spavaš u parku na klupi a da ti se ništa ne dogodi. A onda je usledilo svo ono sranje koje je iza nas ali koje je ostavilo neizbrisive posledice u vidu poremećenih sistema vrednosti, nepoštovanja svega i svakoga ko imalo vredi, turbofolk i mafijaško idolopoklonstvo, opšta lažna a ne iskrena vera u Boga .... Po velikom scenariju sada mozak našoj deci pokušavaju da modeliraju preko raznih teletabis crtaća, rijaliti gluposti, prihvatanjem evropskih vrednosti... Stvari koje su nekad bile nezamislive danas su potpuno IN i svi treba da se poklonimo tome i verujemo u bolje sutra.
Pitam se da li ćemo 2025 pri povratku sa pijace dok ulazimo u kuću sa torbom genetski modifikovanih namirnica koje smo mučenički zaradili crnčeći po 20 sati na poslu, pričati našem polupismenom detetu od 150 kg koje već 8 meseci nije izašlo iz sobe zbog igranja online igrica i dopisivanja sa svojim virtuelnih drugovima, kako je nekad lepo bilo dok smo na početku novog milenijuma bar sa nekim izlazili i igrali fudbal, a devojke upoznavali na splavovima i kafićima a ne na fejsu ili nekoj sličnoj mreži, kako je tad postojalo bar malo časti, poštenja, druženja... Pitam se, i ono što vidim me ne raduje. Ali želim da verujem da grešim.
„klupa u parku“
Tačno ta rečklupa u parku2 definicije →
Predmet obožavanja je različit, ali zajedničko im je da je uvijek to i samo to tema razgovora. Nije važno da li je to smaračeva djevojka ili momak, auto, mobitel, dijete, pas... Ali je procedura ista. Bez obzira o čemu se priča, smarač to nadovezuje na svoju temu, i pokušava da uvjeri druge koliko je to fascinantna i važna tema. Nešto o čemu se ima i treba pričati satima i satima, i svi treba da slušaju dok zaslijepljeni zagovornik te teme govori, ostali mogu i pohvalno je ako odobravajuće i fascinirano klimaju glavama. On ne reaguju čak i na očigledne pokušaje skretanja sa te teme, ili se prave ludi, ili im se to čini kao zezanje, ali tema se nastavlja...
Društvo priča o fudbalu...
-Jeste li gledali Ligu Prvaka neki dan? Onaj bot na golu zajebe čitavu utakmicu na startu.
-Jaooooooo da, konj me oborio za tiket.
-Daaaa, baš sam Blekija izveo u park da se igramo loptom. Najtalentovaniji je u parku.
-A jeb`o te više taj tvoj ker mješanac i ti njega, udavi nas da više slušamo o njemu...
Izjava tinejdžera u depresiji koji misli da će mu devojka rešiti sve probleme u životu, a najčešće će ga još više zakomplikovati ukoliko devojku i pronađe.
-E Krle kako si, nešto mi sjebano deluješ?
-A ne znam brate, gledam sad u parku ove... treba mi devojka...
-A jebiga brate, nađi nešto.
Nedelju dana kasnije...
-O des Krle... opet mi deluješ sjebano, ne grize riba, a?
-Ma beži bre, smuvao sam se sa onom Tijanom... E kakav je to retard od devojke, aj na pivo da ti ispričam...
Rečenica koju izgovaraju majke nezainteresovane za svoje potomke koje iz prevelike brige o sebi, opterećenja nebitnim stvarima ili čiste lenjosti zapostavljaju decu i time ih dovode u opasnost.
Situacija u parku:
- Miro, onaj Canin bizgov je napao tvog malog, plašim se da ga ne povredi!
- Ma neće mu ništa biti, gde si kupila te cipele? Izgledaš 10 kila mršavije.
- Mirooo, eno uzeo je grančicu i počeo da mu izbija oko, šiklja krv na sve strane!
- Ajde opusti se. Nek' se igraju deca, nećemo da se mešamo...
Pobednički argument muškarca u prepiranju sa lepšom polovinom zbog bacanja letimičnog pogleda na sise koje nisu njene.
(naizgled miran dan u parku; muškarac šeta sa suprugom dok pored njih prolazi teta sa bujnim poprsjem istaknutim na "o'š malo sine?")
- Bogami... dobro se drži teta.
- Šta zevaš? Hoćeš da kažeš da su njene grudi lepše od mojih, šta?
- Jesam ih pipnuo pa da znam da li su lepše?
- Ne znam ja!
- Nemoj da izigravaš paranoika. Ako već postim, smem da komentarišem jelovnik.
Tokom odrastanja menjali smo mišljenje o njima.
-Do šeste godine: Sunjđer Bob i strumfovi.
-Oko desete-jedanaeste počinjemo da kontamo Simpsonove i postaje nam omiljeni crtani.
-U dvanaestoj postajemo malo zreliji pa prestajemo gledati japanske crtaće koji su do tada bili na vrhu lestvice.
-Trinaesta je posvećena Saut parku.
-Negde sredinom četrnaeste nam svi ovi postaju dosadni jer smo ih naucili napamet,pa se vraćamo Sunjđer Bobu.
Prostor-vremenski entitet iz koga je isključen prostor. Četvorodimenzioni koordinatni sistem bez tri dimenzije. Vremenska osa u kojoj postoji samo prošlost. Knjiga iz gramatike, napisana u perfektu. Fiktivni lokalitet koji nastanjuju: pičkice, pičketine, pičkurine, pizduljine, plačipičke i ostali varijeteti nosilaca ordena najvišeg reda "pička u duši", koji preziru sadašnjost i plaše se budućnosti. Zombilend prepun melanholije i licimurštine. Groblje živih leševa. Mulj taloga.
- E da znaš kako je NEKAD bilo: muzika 80-ih...Tito...da je Đinđić živ...crveni pasoš...spavaš na klupi u parku, niko te ne dira...Zvezda prvak sveta...bratstvo i jedinstvo...Nesvrstani...devojke su bile časne, a ne ko ove kurve danas koje se kupaju svaki dan...muškarci su cepali drva...Yugo se izvozio u Ameriku...moral je bio na najvišem nivou...čast...poštenje...čojstvo...A šta je ovo SAD?
- Aj, se lepo, ti, goni u taj tvoj Nekad i pusti mene da živim svoje SAD. Ili umri, možda je i bolje tako.
Ako ste ikada imali prilike da odgledate bar jednu epizodu sada već kultne američke serije o četiri dozlaboga iskompleksirane ali URBANE kuravele-polovnjače zvane 'Sex&City', sigurno ste čuli i za ovaj gadan katolički izraz. E sad, ovolika količina sarkazma ( pre će biti, besa ) nije prouzrokovana frustracijom koju izaziva nemoć da se zaustavi transport ogromne količine fekalija iz američke televizijske produkcije do naših konzervativnih toplih domova, već činjenica da naše devojke to gledaju i jedva čekaju jebenu reprizu. Mislim, pored gomile interesantnih stvari koje mogu da nauče gledajući ovu zanimljivu seriju kao na pr. koji su sve ukusi sperme, šta treba uraditi da se isti poboljšaju, gde su na Menhetnu zgodna mesta da drljate đanu u prirodi, kako u Central Parku iskoristiti već korišćen kondom itd..., tu je i par korisnih informacija o nama, muškarcima, i našoj ( iz epizode u epizodu ) nepopravljivoj kurvarskoj prirodi...a tu je, naravno, i plemeniti izraz iz naslova. Naime, koliko god da je muškarac lep, dobar, pametan, šarmantan, bogat, uspešan, ima veliki tuki itd., ništa mu to ne vredi ako je i 'premature ejaculator'. Na srpskom bi ovo moglo da se prevede kao 'prevremeni svršač' ili sl.
Već mi se, da budem iskren, prilično popeo na kurac ovaj izraz a otkako sam pre nekog vremena čuo neku klinku kako ga na sva usta ( pocepala joj se, dabogda ) koristi, morao sam moju muku da podelim sa vama, dragim Vukajlijašima.
- I kako je prošlo sinoć sa Milanom, Marija...?
- Hm,...pa ne znam šta da ti kažem...
- Znaš, deluje mi onako...baš seksi.
- Jeste, draga Jelena, to sam i ja pomislila, samo...sperma mu smrdi na buđ a i 'premature ejaculator' je!
- Oh, nije valjda! Pa, to je greh, čist greh...!
M'RŠ, BRE, U PIČKU MATERINU!!!
Izraz kojim sire narodne mase cesto stavljaju do znanja nezadovoljstvo o nekome/necemu.Vrlo cesto dopunjuju taj izraz sa pridevima ili priloskim odredbama.
I
Zika : Je l' dosla ona kurva sto predaje srpski u skolu?
Mile : Ma jeste, 'bem je usta.
II
Zoki : Sta uradi Palermo ?
Miki : Ma X, primili gol u poslednjem minutu nadoknade...
Zoki : Pu 'bem ih nesposobne,ode mi tiket !
III
Vasa : E brate,je l' smuvo Dzoni onu malu ?
Aleksa : Ma jok,bili zajedno sami u parku 3 sata i nista...
Vasa : E 'bem ga glupog.
Mejdan je gradsko naselje u Banja Luci sa oko 30 000 stanovnika, među kojima je 50% ludih kriminalaca od oko 15-18 godina. Mejdan bije glas da je pun kriminala. Prvo pravilo Mejdana je: nikada ne reci "živim u Mejdanu" nego "živim na Mejdanu". Svaka osoba koja živi na Mejdanu uz svoje prezime nosi još i prezime Samejdanović. Naime, naselje (geto) posjeduje dvije škole prilagođene za normalno školovanje djece, međutim, te dve škole su dve ratne strane i to je neminovno. Mejdanci su poznati po poslovici zakon luđeg, ne jačeg, ali ima i djece koja vode normalan život u skladu sa svojim godinama. Jednog mejdanca možeš prepoznati među hiljadu ljudi, oni nose šuškave najk trenerke makserice. Uglavnom, opšte poznato je da samo u rijetkim situacijama prelaze Gradski most, a oni građani koji sa druge strane krenu preko gradskog mosta ulaze sa dozom opreznosti na Mejdan. Glavnu priču vode uglavnom djeca između 14 do 18 godina jer je to fazon. Poznati su po izrazima aj brale ili ti bjat moj ludi, iako se ni ne znaju niti su se dvaput sreli u životu. Cure iz naselja se uglavnom ponašaju kao i momci. Međutim, ima i onih koje se stide što su sa Mejdana al' neminovno je da ne mogu proći kroz naselje bez onog: alo školski. Vrlo su srećni jer imaju plažu kod Vrbasa i puno klupa na kojima ostaju do kasnih sati (djeca od 14 godina). Poznati su još i po jednom od najjačih klubova četvrte lige RS - "Naprijed", koji ima jako bogat i uređen stadion sa tribinama koje uglavnom služe za okupljanje naveče (djece), ali, kad se sve to pogleda dobar je za život djeci koja glume beogradsku raju.