Kaze se za nekog ko je apsolutno i ne opozivo rugoban.
Neko s kim se majka priroda grublje nasalila i kome ni skalpel ne pomaze,
a kamo li imena koja po narodnom verovanju trebaju da donesu lepotu i jedrost.
Cak sta vise,to celokupnoj situaciji daje jos bizarniji oblik.
Lepa,Svetolik,Andjela,Bogdan...
Na izraz "u moje vreme.." možete doći do zaključka da sagovornik želi da ukaže na razliku u generacijama. Najčešće roditelji upotrebljavaju te izraze, mada se u određenom procentu nađu primeri iz gradskog prevoza, sa ulice, u studentskoj službi, u šefovoj kancelariji, dakle u svakodnevnom životu. Takođe jako često ovaj izraz koriste političari koji su nekada bili na funkcijama pa ih vuče nostalgija.
Primer iz 1960tih:
Otac sinu: "Što sam ti kupio kog đavola te klikere, po ceo dan se zamlaćuješ! Eee u moje vreme mi smo se igrali rata, Robin Huda, u prirodi!"
Primer iz 1980tih:
Otac sinu: "Au izem ti te lego kocke, ne odvajaš se od njih. Ko smisli Deda Mraza pa da vi klinci tražite takve poklone? U moje vreme se igralo sa klikerima, e tooo su bile igre!"
Primer iz 2000tih:
Otac sinu: "Vrag me odneo kad sam ti uzeo taj kompjuter! Ne može te čovek otkačiti od njega, po ceo dan te pucačine, k**** palac, zatupljuje mozak to, popustićeš u školi, o Bože šta sam ti učinio pa mi ovo radiš! U moje vreme se igralo lego kockama, tako se oštrio kliker a ne te.. te.." - izlazak iz sobe u punom crvenilu i nedostatku komentara.
Primer iz 2020tih (nije nemoguće!):
Otac sinu: "Budalo, jesam ti sto devedeset i dva puta rekao, nemoj koristiti night elfove za štekanje, imaju loše kule, gradi te zmajeve izgubićeš od insejna! E ako izgubiš, igraćeš kanter dok ne savladaš lob iz PES-a! U moje vreme su procesori bili slabi pa sam morao pri penalu da šutnem u levi ugao da bih upucao loptu na dust2 pa da im padne heroj na devetom levelu.."
Još jedan oblik zavidnosti u našem narodu. Pokušaj da se omalovaži sve ono što je drugi steko i da se u prvi plan stave tvoji neuspesi, što bi se reklo ,,čega se pametan stidi, time se budala ponosi''. Kao da će sagovornik žešće da se potrese posle te izjave i da se odrekne svega.
-Mile: Jao, pukoh sinoć na Inter za 5000.
-Bole: A, Đoletu baš Inter doneo 150 000.
-Mile: Jebe mi se za njega, kolke pare ima, a hoće ga ko budalu kurac...draže mi je moje ništa, nego njegovo sve!
-Bole: I to što kažeš. Bolje da nemaš ništa, nego da živiš pristojno.
Sin prvenac, napunio 30 godina. Završio srednju školu i već 10 godina radi za crkavicu jer u struci nema posla ako nemaš debelu vezu ili 5 'iljade jevreja za pol-poziciju. Roditelji zašli u godine, majku bole zglobovi, otac se žali na krsta. Nit' ima devojku, niti razmišlja o ženidbi. Familija ga gurka i zapitkuje, on svima priča: "Biće, ne brinite." U tom dolazi deda sa sela na par dana, da obiđe rodbinu
- Odi derane blago dedino, da te ja nešto priupitam.
- Kaži deda, samo brzo, moram do kladže da uplatim fiks na Siti, dobra kvota.
- Dobro je deda, najeo sam se nekog kačamaka i mleka od sinoć.
- ...
- Nego, kaži ti lepo dedi, ima li neke curice, da otpečati deda onu dušmanku što sam je zakopao kad si se ti rodio?
- Ma kakva cura deda, sve one traže nekog sa parama i dobrim kolima, da imaju svoj biznis i ušteđevinu.
- Ih, more nisi ti lepo tražio, nemoj dedu da sekiraš. Star sam ja, a i roditelji ti više nisu sasvim mlađani. Evo, ja čuo da je Danica Steve Arapa došla na mesec dana iz Austrije, mlada, fina, mirišljava, iz bogate kuće, završila fakultet u Austrije. Da kažem koju lepu reč za tebe, a? Još mi njen deda duguje što sam ga onomad vadio iz skeptičke jame kad se umalo udavio, sve će deda da sredi. Vreme ti je da se ženiš.
- Neka deda, sam ću ja, ima vremena. Ništa se ti ne brini. Čuj, žurim da se ne zatvori Mozzart, pričaćemo kad se vratim.
-----------------
Prošlo je 6 godina, deda umro pre 4, otac i majka u penziji, prvenac ostao bez posla jer je firma propala, nijedna ga neće bez plate. Mala Danica se udala za unuka Žike Ciganina i rodila mu trojke, Siti je puk'o u zaostavnom vremenu, a rakija još stoji zakopana u podrumu.
Stih upućen određenom predmetu valjkastog oblika koji smo u mraku pronašli u potrazi za svećom u trenucima odsustva električne energija.
Ljudi imaju veliku potrebu da gledaju na tuđi život iz zaista nepotrebnih razloga, a čak i bez nekog valjanog povoda. Sve bi bilo okej da ga oni gledaju sa pozitivno usmjerenim mislima, ali...
Traže rupu u zakonu. Preturaju po papirologiji kao advokat. Ili ne, oni su advokati. Brane sebe, tebe ubijaju. Ne doslovno, ali tu je to negdje.
-Biljo, srce drago, pička ti je kao amazonska prašuma. Ne toliko čista i nedodirljiva, nego...shvataš me uopstalom.
-Draga Jovana, pa pogledaj malo na sebe. Vidiš da imaš jednu obrvu a ne dvije kao sve normalne žene, noge ti se zapetljaju u dlake ispod pazuha kad spavaš, a brada ti jača nego u tvog muža.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Hahaha!! Kakav ti je to šut keve ti? Valjda trebaš namještati rukom pravac lopte, a ti je kopaš negdje iza leđa.
-Žvaljo jedan škundravi, šta ti pričaš? Nadimak ti je Sajla, do skoro si mislio da u basketu možeš da tražiš ofsajd, trojku si brojao tri poena a ne dva. Kad bi stoni tenis igrao sa mnom ja bi te ladno lobovao. Tišina!
Izuzetno ružan muškarac.
Tok-šou. Gost emisije odgovara voditelju u uglađenom, socijalno prihvatljivom maniru, ubacujući tu i tamo poneku kilavu šalu. U jednom momentu, gost diže tenziju auditorijuma i otkriva detalj iz svoje rane, mučne mladosti. Nešto što je još tada determinisalo njegovu sudbinu i lansiralo ga u svet poznatih.
Inspicijent emisije diže tablu sa natpisom APLAUZ, i gromoglasno pljeskanje se rasplinjuje po sali. Tada stupa na snagu potpuno uzaludan i iritantan gest.
Gost, premda je svestan da ga niko neće čuti, ubacuje još par misli tokom galame. To mu je šansa ili da ispadne nedodirljiv, ili da poprcne i voditelja i publiku.
-I brao ja tako šljivu ranjaču kod babe na selu, kad puče grana ispod mene i ja počnem da se strovaljujem sa pe-šes metara ka zemlji, a samo jedna misao mi u glavu: jebeš mi mater ako ne bi bilo loše da znam da letim. E tad sam znao da ću budem pilot i to me je...
.......................PLjESPLjESPLjES - Hehee PLjES - A mogao sam - PLjES- da odlučim da PLjES - budem i - PLjES - drvoseča hhehehehe PLjESPLjES
________________________________________________________________________
-Jeste, jeste, usrala me ptica dok sam držao govor na Kanskom festivalu, dobro si obavešten..................................... da ti to nije neki vrabac javio?
...PLjESPLjES - E moj brajko - PLjES - evo samo - PLjES - da kažem - PLjESPLjES - da mi - PLjES - pušiš - PLjES - kurac - PLjES - da, da - PLjES - na Kanskom festivalu mi se to desilo.
Priče u kojima se najradije sećate stvari koje ste radili u svoje vreme. Najčešće su praćene smehom i nazdravljanjem.
Je li bre. Je l' se sećaš ti Peđe, što mu ćale radio u automehaničarskoj radnji? Kad se vratio sa Jelenine svadbe mortuzovan, pa nije mogao da uđe u kuću. Zaspao ispred vrata, a ćale ga sutradan jurio šesnaesticom, hteo da ga ubije.
Česta umirujuća sugestija oca svom sinu u vreme jugoslovenskog socijalizma.
Danas međutim, ove reči, svojim mnogobrojnom potomcima, mogu da kažu jedino sakupljači sekundarnih sirovina. 99% od preostalih stanovnika ove napaćene zemlje nemaju stalan posao a većina njih nema ni potomstvo.
Sredina ne postoji.
Idemo iz krajnosti u krajnost.
