Vrhunac bezizlazne situacije, u kojoj je samo pitanje vremena kad će te neko naći, videti i ismejati se u facu. Momenat u kome samo čekaš da neko naiđe i da pukne bruka, jer drugog izlaza nema.
-De si Mare, ko ti zatvorio okice?! -Ma Kiza.. -Što brale? -Pa, uhvatio me kako ližem dojkare maloj Smilji.. -Pa?! Šta njega boli kurac za Smilju kad je sa Marom?! -Pa.. Mara je bila dole, ljubila mi močugu. -Aaaa.. Kapiram.. Pa što se nisi branio?! -Ne pitaj.. Bio sam zavezan lisicama, Mara voli te vratolomije.. -Au sinko.. Još neke mirođije dok sam još tu, da ne čujem od drugih? -Dok mi ga je pusila gurala mi je prste u čmar.. -Jel me ložiš?! -Ne prste, pesnicu.. Ali to samo da ne saznaš od Kize! -Au brale, pa ti k'o da si se usro u liftu koji je zaglavljen na međuspratu. Samo je bilo pitanje vremena kad će te neko videti i izvrištati.
Ograničeni prostor, gde će se iznositi i iskoristiti svi odevni i obuvni predmeti koji još uvek (po mišljenju vlasnika) nisu za bacanje. Naravno, potrebna bi bila tri života i prečnik kuće ravan prečniku Zemljine kugle pa da se sav taj krš iznosi oko iste.
Milojka: "Milenko, da bacim ove cipele, pogle' kak'e su pocepane i đon im otpao, a nemaju ni pertle."
Milenko: "Neka neka, valjaće za oko kuće...mnogo vi besnite i bacate, kad bi malo štedeli ne bi kukali da je teško, nego ovako očuvane cipele hoćeš da baciš, pa neko plače za 'vak'im."
Fraza kojom samoproklamovani gospodari kuće pokušavaju nametnuti svoj alfa-mužjak status lepšoj polovini.
- S' obzirom da sam jači, da jedini radim, samim tim imam primanja koja prehranjuju ovu porodicu, JA odlučujem šta ću da obučem kada izlazimo. Valjda se zna, sunce mu poljubim, ko namešta anten... - Mili, slušaj. Da sam htela se udam za izfeminiziranog metroseksualnog tranvestita, otišla bih na splav, u generalno predstavništvo izfeminiziranih metroseksualnih tranvestita, otela jednog, zaključala u podrum i silazila samo kad poželim da me poliže kao poštansku markicu. Stoga skidaj taj pokušaj od košulje i obuci nešto muževnije, da te ne bih prebila. Jasno? - Kzm št kurac, nšta nmg... - I ne mumlaj k'o pička, nego požuri, počeće nam banket, a ako ostanem bez koktela, tek onda si najeb'o! I da, od danas ja nameštam antenu, ukoliko ne želiš da ti istu nabijem u prkno!
Urbana verzija ruralnijih poslovica "Da se zna ko kosi, a ko vodu nosi", "Ko trese šljive, a ko čuči u potoku" i "Ko vozi traktor, a ko otvara kapiju". Potiče od drevnog običaja da glavni majstor u kući buši zid, dok mu neuki pomoćnik drži usisivač tik ispod mesta bušenja, da prašinčina ne padne na pod.
Poslednja linija odbrane zeta u borbi protiv tašte. Kad tašta načisto udavi zeta i kad on više nema čime da se brani, ova rečenica mu je karta za trenutni izlaz iz nezgodne situacije i doživotni izlaz iz taštine kuće.
-Kapiram ja da je ona mogla da se uda za kog hoće, ali koliko god da sam beskoristan, ipak sam uradio jednu korisnu stvar, izneo sam vam đubre iz kuće. Oprem dobro!
Fraza koju najčešće koristimo da bi od roditelja dobili dozvolu da zadržimo psa, mačku ili neku drugu domaću ili divlju životinju koju smo pokupili na putu od škole do kuće. Obično se dešava manjoj deci , koja nisu svesna malih šansi uspeha njihove misije . Takođe , najčešće se pita mama, jer je ona popustljivija od ćaleta.
Dete : "Ćao mama, stigo sam !" Mama : "E super , kako bilo u školi ? Jesi ispravio keca iz mate, ili smo džabe dali tolke pare za tvoje časove , inbecilu parazitski ? " Dete : "Nisam, znaš kakav je profesor , od kad mu žena ne da pičke mora da jebe nas đake. Nego...mislio sam da te pitam nešto ... al` nemoj da se ljutiš ..." Mama : "Jao majko, šta sad hoćeš !?" Dete : "Jel se sećaš kako ste me zajebali za rođendan. One pare što sam dobio od ujka Joce iz Vilhelmshafena , pa si ti rekla da ćeš ti da ih pričuvaš , pa mi ih nikad nisi vratila ?" Mama : "Ne znam ja ni za kakve pare ..." Dete : "A jel zna tata kako plaćaš baštovana, a ?! " Mama : "Dobro ajde !! Šta hoćeš , reci , samo ne govori onom tvom impotentnom ocu ništa...ako ti je uopšte otac..." Dete : "Kad sam se vraćao iz škole , put mi je preprečilo jedno kuče. Reklo mi je da me neće pustiti da prođem ako ga ne udomim. I onda sam ja ..." Mama : "Kakvo bre kuče , dal si ti normalan ?! " Dete : "Pratilo me je do kuće !!! " Mama : "Ne može ! Jedva i tebe hranimo , đubre jedno nezahvalno ! " Dete : "A za baštovana imaš pare, a ?" Mama : "Dobro, dobro... možeš da ga zadržiš , jebalo te kuče da te jebalo i kako si uopšte saznao za baštovana ?!" Dete : "Ima klip na netu , prvo zaliva cveće crevom , pa onda tebe isto crevom , samo nekim drugim !! " Mama : "Marš u sobu , videćeš kad ti otac dođe !!! "
Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.
M: Aaalooo dobro veče! J: Dobro veče. M: Kako ste? Jeste zdravo? J: Dobro smo. Zdravi smo. M: Ima li zime? J: Ima M: Kako si ti sine? J: Dobro je. M: Je' slušaju matori? J: Slušaju. M: Ima li kak'a devojkara? J: Ima. M: Jel znaš ko je na telefonu? J: Ne'am pojma! M: Ovde deda Mića iz Obrenovca jel se sećaš ti mene? J: Ne mogu da se setim. M: Kako bre ne znaš ja sam jednom kad si ti bio mali dolazio, uzim'o mistriju od tvog dede! DEDA MIĆA iz Obrenovca BRE! J: Ne znam stvarno. M: Pa sa kim ja razgovaram? J: Sa Jovanom Ilićem. M:... J: Alo!? M: Ja sam izgleda pogrešio.tu tu tu J: Idi deda u tri lepe pizde materine prođe mi poluvreme dok se ti identifikuješ!
