Pojava da neko vešto sakriva svoje političke ili bilo koje druge stavove, samo da bi sebe poštedeo svađe i diskusije sa ljudima koji su toliko sujetni da misle da su uvek u pravu, a samo prisustvo većine im daje još veća muda.
- Jedva živu glavu izvukoh, a ti me pitaš zašto kasnim...
- Pa, šta je sad bilo?
- Ma bio sam na nekoj slavi i kad sam im reko da moram da idem na sastanak omladinskog odbora proevropske stranke, maltene me oni ljudi nisu počeli krompir salatom gađati...
- A bila posna slava?
- Sreća, inače bi na mene letela pečena prasad...
- Pa kad si glup, pa na srpske slave se uvek ide sa Tominim ili Šešeljevim bedžom, ili minimum sa Tadićevom slikom kao podlogom za pikado. Ja tako uvek radim.
-------------------------------------
- Juče sam ipak gledao Montevideo...
- E, izdao si hard kor, pa kako to, ti reče pre bi dao da te pregazi Koridor 10, nego...
- Aj, ćuti ne seri, morao sam zbog Nataše i njenog društva, ajde idi se pa ti svađaj sa tri nedojebane žene i četiri klipana oko kvaliteta današnjih filmova kad si toliko pametan.
Uzeće sve što može i napraviti haos samo ako dobije priliku. Daš mu prst, a on hoće celu ruku i neće stati, a kada uzme sve, zapevaće svoju pesmu.
1) Nije šejk došao u Srbiju jer je željan kajmaka i krompira. I neće stati na nekoliko hektara obradive površine k’o što je kupio onomad u pauzi posete stuba srpstva i obronaka Zlatibora. Zapišao je teritoriju i počinje da penetrira ka Beogradu.
2) Ćero, nemoj da ti prodaje te priče, ta glava nema ramena i dok ne bude detaljno istražio prostranstva neće stati. Zato ćeš kafu da piješ u kafiću, a ne kod njega kući.
3) 2013. Nikakvo priznavanje mi ne tražimo od Vas, samo želimo da uspostavite diplomatske odnose sa Kosovom i Vaš put ka Evropskoj uniji je utaban. Živim blatom.
20xx. E sada još samo priznajte Kosovo i postaćete punopravni član Evropske unije.
Multifunkcionalni predmet. Pored svoje prvobitne upotrebne vrednosti, informisanja, ima i bezbroj drugih namena.
(muž ulazi u kuću u blatnjavim cipelama)
Žena: Alo svinjo jedna de si pošo?
Muž: U sobu
Žena: Pa znam da ideš u sobu, na kauč, gde bi ti išo, nego de ćeš s tim blatom? Drži obriši ih i ostavi ih tu (baca novine na pod)
(za vreme ručka)
Žena: Uzmi te novine pa stavi ispod tanjira, pregrejo se.
(šuma, negde na planini Tari)
Radojko (vrši veliku nuždu iza žbunja): Aauuuuh!
Milisav: Oj Radojko, je s živ?
Radojko: Uuuurh! Ne zajebavaj, nego daj papira!
Milisav: Pa otkud mi!
Radojko: Pa daj nešto, je l imaš novine?
Milisav: Imam, imam, samo reci koje ćeš Alo ili Novosti? (kikoće se)
Radojko: Samo se ti smej, i daj Novosti, one Alo su tanke!
Literarni pandan kolektoru otpadnih voda u jednom omanjem ali ipak dovoljno velikom gradu, na primer, Meksiko Sitiju. Zbirka književnih naslova čiji se kvalitet jedino može uporediti sa onim života u Keniji, vazduha u dalekom Pekingu, pljeskavica u jebenom veganskom restoranu ( oprosti im, Gospode, ne znaju šta čine). Kolekcija romana svih vrsta i podvrsta koje vam jedan školovan lekar ( pa, čak i onaj koji je studirao u Kragujevcu; prim.prev.) nikada ne bi preporučio posle jela...i ukoliko ste bilo šta sofisticiranije od jednog panja. Loš izgovor za trošenje kertridža, šteta za seču šuma, uvreda za toalet-papir. Svojevrsni dokaz da pismenost, iako poželjna, možda na kraju ipak nije za svakoga.
Doduše, da nije cenjenih urednika iz pomenute izdavačke kuće ( koje ovom prilikom srdačno pozdravljamo ), neki od najinteresantnijih - a vrlo moguće i najkancerogenijih - romana u istoriji interesantnih romana ne bi ugledali svetlost dana a kamoli postali omiljeno štivo međ’ pomahnitalom masom vernih čitatelja i čitateljki ( ovih drugih malo više; prim.prev.). Vi se, draga braćo i sestre sa Vukajlije, nikako ne morate složiti sa ovim što ću reći i stoga me slobodno možete gađati ciglom ukoliko me ikada budete sreli na ulici, ali...verovatno bi i planeta Zemlja bila mnooogo siromašnije mesto da su više puta odbijene ideje nekakvih skribomana i psihijatrijskih slučajeva to i ostale.
U “Laguni” se, Bogu hvala, svaka ideja štampa. I svaka ideja je bestseler. Čak i pre nego što izađe iz jebene štamparije. Drama, triler, letopis ili naučno-fantastična trilogija o epskoj borbi jednog frizera u postapokaliptičnom Somboru – sasvim je nebitno izdavačkom odboru Daunovaca koji su zaposleni u ovom očito ATEISTIČKOM preduzeću. Oni će, naime, svojoj žrtvi ponuditi ne samo knjigu za svaku priliku i nepriliku već će istoj predložiti i nešto iz širokog asortimana posthumne kategorije, a kako bi pomenuta bila u mogućnosti da čak i POSLE svoje smrti uživa u rečenicama istaknutih autora sa dva ili više prezimena. Tašti je rođendan a vi imate odgovoran zadatak da joj kupite poklon dostojan ćerke koju je dozvolila da oženite?
Nema problema. Na polici sa natpisom “Poklon-knjige” ( KUPI 3, PLATI 2!) imate čitavu gomilu trilera sa reči “draga tašta” u naslovu. Tvrdi povez se podrazumeva.
Uostalom – šta loše i može da izađe iz nečega što se zove “laguna”?
Zavalite se, opustite i uživajte u sledećih nekoliko rečenica-odlomaka iz bestselera koje nudi izdavačka kuća “Laguna”:
“...U tom trenutku, u glavi prečasnog Balzaretija nešto je eksplodiralo. Ispustio je krst koji je do tada držao u ruci i kleknuo pred Raspeće od ebanovine iz 18. Veka, koje je izradio čuveni majstor Lucio Sila, a po naredbi Grofa od Mantove, naslednika svog oca, takođe Grofa od Mantove...”
“ – Karen, dušo, jesi li spremna? – Da, da, evo odmah silazim. – slagala je gotovo istovremeno. Karen Adams je bila mlada i uspešna advokatica u firmi “Loh&Nes”, i...”
“ Probijao se kroz kišu metaka kao tigar kroz džunglu Amazonije. Čak i kada bi ga neko zrno i pogodilo, pridigao bi se i nastavio dalje sa takvom odlučnošću u očima da je to bilo zastrašujuće. Zastava je bila blizu...”
“Izlazim iz tvog privatnog aviona osvežena, namirisana, voluminizirana. Na sebi imam beli šorts, paučinastu belu tuniku...”
...i "ostatak od svršotine", možda?
Poređenje koje se koristi kada neko dozvoli vrlo nestabilnoj ličnosti da donese važnu odluku, dođe u posed nečega bitnog, dobije moć da odlučuje o sudbini ljudi ili uopšte bilo šta što bi moglo da naškodi nekome.
Opšte je poznato da je Žirinovski poprilično nenormalan i da kao istaknuti član, takozvanog trilinga ludaka Šešelj-Mihalolijakos-Žirinovski, ne bi trebao da dođe na hiljadu kilometara od dugmeta za lansiranje nuklearke, jer bi je naravno iste sekunde lansirao, a da ne bi ni razmišljao gde će. Samo da pukne.
- Marijaaaaa! Marijaaaaa!
- Ne čuje te brate.
- Marija bre!
- Šta je mentolu, šta se dereš? Perem sudove, ne čujem te od vode.
- Daj brzo vazdušaru! Brzooooo! Evo ih!
- Ko Marko?
- Evo ih đubretari, daj pušku!
- Ma evo ti puška, jeb'la te ona.
- To bre! Idem na terasu da ih gađam, mamu im jebem bezobraznu, oni će da mi lupaju tu svaki dan jebeni....
- A ti si Saša još veći mentol od njega da znaš.
- Što ja?
- Ti si mu kupio tu pušku.
- Pa mislio sam da će mete neke da gađa, nešto, taj fazon. Nisam znao da će gađati đubretare.
- Đubretare, poštara, radnike obezbeđenja iz Maksija koji dolaze po pazar, penzionere. Sve živo gađa.
- Ozbiljno, nisam znao da će to da radi.
- Ma daj bre, nisi znao. Znaš ga ceo život. K'o da si Žirinovskom dao dugme za lansiranje nuklearke. Vidi kupi mu lovačku sledeći put, da ubije nekog, pa da se rešim budale na dvadeset godina.
Recenica koju vecina mladih u Srbiji starosti od 15 do 25god. barem jednom nedeljno izgovori nakon sto se probude mamurni i obeznanjeni posle odlaska u kafanu ili klub.
Vece zapocinje cekanjem autobusa na stanici i kurcevitim paljenjem pljuge(zato sto si u kosulji i naravno okupan parfemom),a zavrsi se umazan blatom,karminom od ko zna koga i naravno mrljama od kecapa(od pljeske za koju se ne secas da si jeo nego ti je najbolji ortak rekao).
Zavrsava se naravno dok na tv-u traje ''Dobro jutro Beograde'' i dok posten narod ide na posao.Ne secas se naravno nicega sto je sinoc bilo,nema ti para ni rukavica,a u dzepu imas 3 upaljaca i casicu za tekilu iako se na zurci sluzilo pice u plastici...
OBAVEZNO te vidi prvi komsija koji ce tvom caletu ujutru reci:,,Je li Mirko onaj tvoj stariji se opet napio,hehe...''. --Danima ne izlazis iz sobe dok SMS-om pristizu cestitke od ljudi koji ne veruju sta su sinoc radio(tj. kakva si svinja). ZIVELI :D
7 razloga zašto prosečnom političaru u Srbiji ne treba dozvoliti da upravlja klima uređajem a kamoli državom.
1. Zato što će osnovati bar pet skupštinskih odbora i kriznih grupa da se dogovore kad
zameniti filter a kad baterije u daljincu.
2. Zato što će njen zvuk da ga inspiriše da napiše novu hit pesmu. (izvode Keba i Đorđe David u duetu)
3. Zato što za smrad uporno optužuje starog vlasnika a sam neće da promeni filter.
4. Zato što će ju kada se pokvari gađati cipelom i polevati vodom, (uz obavezne psovke i kletve) i optuživati masone , FBI ,koka kolu i ostale da su je pokvarili.
5. Zato što će na prozivke revizora da ostavlja otvoren prozor dok je ista uključena i tako troši previše struje, odgovoriti da sprovodi recesivne mere štednje i klimu uključuje isključivo vikendom kad je jeftina struja (iako tad u prostoriji nema ama baš nikoga).
6. Zato što ne voli da ju uključuje, jer onda ne može da zavrne rukave i pokazuje bicepse prisutnima,a i isušuje vazduh pa škodi tenu.
7. Zato što ju ne koristi jer nije obavešten, da je klima u prostoriji.
Zalizan i ljigav izraz kojim neko pokušava da se ogradi od imenovanja osobe o kojoj se govori i time da do znanja da u toku nije ogovaranje il, božsakloni, prozivanje. Naravno, iz pljuvačine se tačno vidi o kome je reč, ali usled omanjih belih bubrega govornik vidi za shodno da se sakrije iza ove fraze. Ostavlja prilično jadan utisak dok se lepljive sline u slapovima spuštaju niz usne bezmudnog pričača pa ni ne čudi što ga najviše koriste političari.
-Kuj je pokro vaše pare, pitate se sigurno. Ja sam, kao što znate gospoin čoek, pa ih neću prozivati. Nije to moj nivo. Samo ću reći da su "ONI" koje sad neću da imenujem, a čiji je slogan bio: "Uz Mikicu zvanog Krečana - Mojmilovo ko Dolče Gabana.", poeli, popili, popušili i prokurvali ceo fond za uvoz beloruskih simentalki!
-Jesam vam lepo reko! A posle Ćomla debil, Ćomla geak a Ćomla lepo kazo: "Nemojte gađati babu smećem sterase!". Nemojte! I sad kevi da kažem šta? Pogodili slučajno komunalce pa nas oni umlatili, jel?
-Smislićemo već nešto, ne kenjaj više...
-A "ONAJ" buzdovan, koga neću da imenujem kaž...
-Brate, pokazuješ prstom na mene.
-Ne znam ja ništa, samo kažem da je "ONAJ" budak čije ime neću reći, reko da rokamo babu grudvama buđavog kajmaka i štipaljkama, čisto da se zna.
-I dalje ti je prst uperen u mene.
-Nisam spominjao imena, ne znam ja o čemu ti pričaš.
Nije lako biti dosljak ni u starijim godinama, ali kad si klinac to moze da bude uzasno iskustvo. Dodjes u novi grad u kome nikog ne znas, nikog ne poznajes, u skoli kreces ispocetka, nigde ne mozes da se uklopis. Starosedeoce za sve to nije briga i ne razmisljaju kako je tom klincu, za njih je dosljak uljez koji sluzi za zabavu i ponizavanje, i u stanju stanju su da budu zaista uzasni.
Tamo '99. za vreme bombardovanja, kod nas u kraj je stigao klinac iz Nisa, sklonio se tu valjda kod tetke. I svakog dana zabava je bila naci novi nacin kojim ce mu se staviti do znanja da mu tu nije mesto, i radili smo svasta, od fore sa auspuhom nakon koje bi zavrsio umazan blatom, do igranja zmurki pri cemu bismo svi otisli kucama a njega ostavili da se krije i ceka. To je trajalo sve dok se klinac nije vratio kuci, a nakon toga ga se retko ko vise i secao.
Proslo je mnogo godina od tad, i ja sam, cudnom ironijom, zavrsio u Nisu kao student. Sada sam ja dosljak, i mada je to u ovim godinama i lakse, ima trenutaka u kojima se osecam uzasno. I eto, sad sam se posle mnogo vremena setio tog klinca, i samo se nadam da ga slucajno ne sretnem negde, jer od stida ne bih mogao da ga pogledam u oci.
Najretardiraniji mogući tip događanja u periodu od '95. pa na ovamo. Sastoji se u tome da trupe KFORA/SFORA/IFORA/dodaj-generičko-ime na slobodan dan zalaze među nativnu žgadiju da vide kako se demokratija koju su zasijali primila. Zalaze tako po osnovnim ili srednjim školama, kao druže se se sa klincima, podijele nekoliko majica i časopisa Mirko koji je sušta američka propaganda. Glavna ideja iza toga je da se djeci usadi kako su oni ustvari kul, a nikako najveći šljam koga sopstvena država nije mogla da trpi pa ga poslala negdje u tri lijepe Bogu iza nogu. Onda se malo igra fudbal: njih deset elitnih američkih marinaca (čitaj: zadriglih džindžer kikiriki-puter žderača) versus dežurni razred koji se u tom momentu zadesio na fizičkom. U toku utakmice na svakih pet minuta jedan od džindžera zatripuje ko da je u Tim Fortresu vrišteći "MEEEEEDIK" i onda se valja po podu dok ga ne odnesu do obližnjeg Hamvija gdje umre od posljedica iščašenja zgloba. Za to vrijeme dežurni zajebant angažuje nekog od štrebera koji zna bar pet riječi više od fuck, mother i your (ne nužno tim redoslijedom) da mu prevodi dok podjebava nekog od preostalih vojnika. Po završetku tekme, dži aj džoovi pokupe preživjele sa terena i onda odjebu u suton na krilima moćnih rendžera, zadovoljni svojim dobročiniteljskim radom.
Kolona od pet Hamvija isflekanih maskirnim bojama i blatom parkirana ispred fudbalskog terena lokalne srednje škole
G.I. Joe1: Hočemo igramo soker xexe? Kod nas in amerika soker je vomen sport, a mi imamo trve menli sport - futbal.
Lik1: Ženski sport, kažeš? Aj može jedna partija. Mileee, zovi Katicu, da im pokaže šta je ženski sport!
U međuvremenu, par metara dalje od terena...
Razredni zajebant: Jeba, aj prevodi mi.
J: Šta da im kažem?
RZ: Pitaj ga odakle je!
J: Ver ar ju from?
G.I. Joe2: Aj'm from Lujizijena, but maj korenci su are iz Austrejlija.
RZ mu prilazi i kao gleda ordenje na košulji
RZ: De pitaj ga je l' voli Eminema!
J: Du ju lajk Eminem?
GIJ2: Ou jea, jea, veri mač.
RZ: E jebo ti on mater! Ahahahaha
Čitav razred pada u trans od smijeha
GIJ2: Vat did hi sej?
J: Hi sed: najs veder det vi'r heving tudej
