„nevladine organizacije“

Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.

U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...

Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.

Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.

Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....

PGPepe González · 9. feb 2012.💬 6873583

Idealna prilika da i najgori štreber i čovek sa dnom od krigle mesto stakla za djozluke utera i sprži ortaka koji ga smara celo veče. Lep i suptilan način za diskretno odjebavanje smarača. Naravno, pod uslovom da ga isti ne skonta.

-I tako, kažem ja njemu, kakve bre nevladine organizacije, kakvo spašavanje drveća, jebeš ti to sve ako je meni flaša i dalje prazna. Za koji kurac?!
....(namešta cvikere srednjim prstom)....
-Šta radiš ti bre?
-Nameštam naočare, što?
-Ma ništa, učinilo mi se.. Druga stvar, koja bre teve pretplata, šta je taj glavonja za mene uradio? Pa ja kad bi ga video uživo, zapuc’o bi ga glavom u nos, šta on ima nas da proziva, da ga jebala i pretplata, nek me hapse, evo, odmah! (pruža ruke šatro da mu stavljaju lisice)
-Aha...
....(opet namešta cvikere srednjim prstom)....
-Jesi ti to opet meni pokazao srednjak?
-Šta? Ma šta je s tobom, skliznu mi naočare s nosa...
-Dobro... i na kraju, ti likovi što su po ceo dan na netu, da im jebem sve po spisku, ja zadnje dve godine lopatam ko konj! Iz nozdrva mi curi prašina od lignita, iskašljavam piljevinu, a oni, šta, ni dana staža! Paraziti bre!
....(srednjak, podiže naočare)....
-E sad ću ti jebem sve po spisku! Nameštaš naočare, a?
-Pa da, št...
-Sad ću ja da ti ih namontiram, sunce li ti štrebersko! Evo! (šamarčina) Vidi kako sad stoje! Malo ukrivo, da ih ispravim?
-N, n, ne, ne, ne, s..s..s..sve je u redu!
-I ja mislim!

LUlusesku · 1. feb 2011.💬 3281790