Blaži izraz za krajnji produkt probavnog sistema iliti izmet. S obzirom da su u srpskom jeziku oni "vulgarni" izrazi (svi znamo koji) u čestoj upotrebi moglo bi i da se kaže: Jedi stolicu! Pojedeš mi stolicu! Al si pojeo stolicu! itd. u svim glagolskim vremenima, zatim Vidi stolice... Koja si ti stolica od čoveka! Stolico jedna! Ne stoličari! Ili što kaže Bora Čorba: "Osećam se ko poslednja stolica"
Ili naziv pesme od Čorbe...Stolicavalj ;) (onda se baš pitam zašto je onaj izraz tako vulgaran?:p)
Duhovita opaska na nečiju konstataciju da bi mogao da zagreješ stolicu.
Ćale: Ajde sine, zagrej malo stolicu. Sin: Ćale, opet jedeš govna ? Ćale: Šta bre ?! Sin: Pa kažeš da ti podgrejem govno. Ćale: Mamicu ti malu, dolazi vamo bre. Sad ću ti jebem sve po spisku...
Pre bilo kakvog fizičkog napora potrebno je zagrejati se. Ovo važi i za određene aparate.
deda: Jel` baba hoćeš malo da se potsetimo kad smo nekad bili mladi? baba: Eeeee deda, dobro si se setio za te stvari, ja sam pomislila da si to za to načisto zaboravio. posle 55 minuta, baba: Deda, hajde više kreći, ja sam se smrzla načisto. deda: Sačekaj malo, samo da dostigne radnu temperaturu.
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite. -Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni. -Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led. -E onda dobro. Skida sako, seda na stolicu. -Kolega, izvucite karticu sa pitanjima. -Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite. -Molim vas, kolega, izvucite karticu. -Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće. -Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu. -Ako je do procedure, onda dobro. Izvlači karticu, pročita je i kaže: -Mogu li da zamenim pitanja? -Zašto, ne znate ili niste sigurni? -Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije. -Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje. Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu. -Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje. -Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola? -Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka. -Dobro onda. I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara: -Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu... Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
Guziče ravno k'o planeta Zemlja u mislima prvobitnih mislilaca. Nastalo premalom korišćenošću gluteusa od strane zrikave nerdovke, koja ne samo da ga nije koristila valjano, već je redovnim grejanjem stolice još dodatno ugnjetavala prirodni rast i razvoj. Nakon bespovratno proćerdanih godina, dotičnoj je došlo iz dupeta(ma kol'ko to ironično zvučalo) u glavu i skontala je da život se ne odvija između četir zida čitaone i amfiteatra fakulteta, već da pregršt mladih nerasta sličnih njoj čeka priliku da je razbije k'o Dinkić srpsku ekonomiju. No naišla je na mali problem- dupe.
Smestiti se, sesti u neku fotelju ili neku udobniju stolicu, tako da se skoro utopite u nju. I kada sednete nema Vam spasa, ne ustajete čak i da Vam život od toga zavisi.
- Ajde bre kretenu ustaj! Imaš 30 godina, nemaš posao, nemaš devojku, utelembečio si se u tu stolicu i samo igraš igrice k'o da će sutra smak sveta!
Obično kada smo na slavama, ili nekim proslavama gde ima dosta ljudi, pojedini se često šetaju gore - dole i ustaju sa mesta. Kada nas pitaju da svoju stolicu gurnemo malo prema stolu kako bi prošli , u većini slučajeva refleksno pomeramo samo leđa, a ne stolicu, što njima, nije od pomoći.
- Možeš samo malo da se pomeriš ? - Daa, daa naravno. ( refleksno pomeramo samo leđa ) - ...
