Pijanac koji je imao tu nesreću da se druži sa trotoarom pa pritom pokupio po koju fleku (čitati: stil svinja), poput prezaposlenog čuvara mreže, na terenu kvaliteta oranice.
keva: Jao crni Dejane, šta napravi to?
Deki: Nije mi ništa, malo se samo okliznuh... dole ispred Zoranove kapije neki led.
ćale: Malo? I vidi se da je malo... po količini blata na tebi. Jbg, dešava se, pogotovo u takvom stanju, stoko pijana!
Deki: E stari, nisam ništa pio... bili smo malo na fudbalu, pa posle navratismo do Zokija...
ćale: Aaaaa, fudbal znači... A tebe verovatno stavili da braniš? Slušaj majmune pričaj ti to drugima... znam ja dobro te utakmice. Vuci se sad na pranje a porazgovaraćemo sutra kad se rastrezniš.
______________________________________________________________________
radnica: Momci, kako rekoste, dve rol šunke?
Sale: Da, da.
radnica: A za golmana nećete ništa?
Sale: Golman je malo popio i trenutno mu nije do jela.
Deki: Nisam pijan... Jedna gurmanska za mene!
Sale: Deki brate, u pekari smo.
Ovo je jedna igra lopticom i palicama koja se igra u potamiškim selima i tu je i nastala pre nekih 300 godina.
Pravila:
Postoje dve ekipe od kojih jedna rilja a jedna šora, ko šta radi odlučuje se bacanjem palice i hahvativanjem.
Oni koji šoraju svako uzima po jednu palicu i stacionira se kod cure. Cura je nešto ekvivalentno golu i na terenu ima dve cure. Kada igraš šorne, to jest kada udari lopticu koju mu podbacije jedan od igrača koji riljaju, on trči od jedne do druge cure kako bi ponovo mogao da šora... i tako dalje. Ako ga tokom trčanja pogodi loptica ili ako mu neko od igrača koji riljaju uhvati lopticu u letu onda je ekipa koja šora presušila i onda se menjaju uloge.
U slučaju da više nema igrača sa pravom šoranja i svi se nalaze na drugoj curi onda je rizik i tada se ekipa koja šora mora da vrati bar jednog igrača u prvu curu kako bi on šorao a oni što riljaju ga gađaju.
Izrazi:
Baskija: palica kojom se šora
Riljari: Ekipa koja rilja, to jest hvata loptu
Cura: ima ih dve. Sa jedne kreće do druge, tamo može da se zadrži i bezbedan je, a da bi ponovo šorao mora da se vrati na prvu.
Bacanje palice i nahvativanje: Igrač jende ekipe baca palicu igraču druge, ovaj je hvata i onda igrač koji je bacio palicu stavlja šaku do njegove i tako do vrha palice, tako se odlučuje koja ekipa rilja a koja šora. kome se šaka nađe na vrhu i nema više mesta ta ekipa šora.
Presušiti: Ekipa presuši kada je pogođen jedan od igrača, a igrač presušuje kada mu se uhvati živa loptica koju je šornuo i nije pala na zemlju ili kada baci palicu. Kada ekipa presuši onda odlati da rilja, a kada igrač presuši onda nema pravo da šora dok ne protrči kroz cure.
Kažu da je ovu igru Mihajlo Pupin odneo iz Idvora u SAD i da je tako nastao Base bol
Najpopularnija kartaška igra novijih generacija.
Iako se ove karte isključivo koriste za tu jednu jedinu igru, UNO je ubedljivo najigranija igra po kućnim žurkama, druženjima, kafićima, a neki bolesnici umeju i na izlet da ga ponesu.
Razlog popularnosti ove igrice leži u tome što je za kapiranje ove igre dovoljan i nivo inteligencije ravan makarenku, pa tako oni likovi koji zbog IQ-a ne mogu da ukapiraju ni jednu drugu igru mogu bez problema da uživaju u kartanju.
Najveći problem je ipak taj što ova igra nema konkretna pravila, već svako društvo ima svoja pravila koja su često totalno neprihvatljiva za neko drugo društvo. Kao običaji kod različitih naroda.
- Evo je ona karta što menja smer igre. Sad igra Igor.
- Brate to ne menja smer. Šta sereš, ta pauzira bacanje.
- Ne lupaj debilu, ne igra se tako.
- Pa nzm, mi igramo drugačije.
(Zatim dolazi ili do žustre rasprave ili siromašnog kompromisa. Sve zavisi od inteligencije većine.)
Primer 2:
Ćale: Šta ste radili sinoć do tako kasno?
Ja: Ma kartali se.
Ćale: Ooo, pa lepo. Šta? Lore, Meksiko, Tablić?
Ja: Ma ne ne, to niko ne zna, Uno smo igrali?
Ćale: Šta ti je to?
Ja: Ma neka igra, bacaš broj na broj ili boju na bo...
Ćale (prekida): Ok, ok. Ne zanima me. Jebem vas u usta.
Nagoveštaj ludila, javlja se kod obrazovanih, poluobrazovanih i svih onih ljudi koji poseduju školsku diplomu, ali nisu mogli da si priušte da ju kupe.
Trenutak buđenja, zaostavština noćne more još tinja u svesti.
„U jebem ti, kasnim! 10 i 45, aaaa dvočas matematike, padam 100%, jebem ti alarm, k’jarcu!
...Faaaak, 25 neopravdanih, ne samo da ću pasti, izbaciće me iz škole! Ne mogu da verujem, zašto baš jaaaaa!?!?“
.
.
.
17 stotinki kasnije
Odsečno bacanje pokrivača i naglo uspravljanje u sedeći položaj, hvatanje glave rukama u očaju, pokušaj podizanja na noge, udar glavom od ivicu kreveta iznad, povratak u sedeći položaj...
.
.
.
15 sekundi kasnije:
„Nije petak, kako, šta mi se to deša...?“
.
.
.
20 sekundi kasnije.... Otkrovenje!
„2010., jebote pa ja sam završio školu prije... 4 godine!!?“
.
.
.
Minut kasnije:
„Neću morati da pravdam časove?!“ :Luđačko-manijčki smeh:
Tišina...
Buraz sa kreveta iznad:
„Jebote pa ti nisi normalan... Idi se ubij i pusti me da spavam...“
Najupečatljiviji predstavnik ove pojave je Dobrivoje Kašiković Mikser (pokojni Milenko Zabaćanski), lik iz serije "Porodično blago" poznat po neverovatnoj sposobnosti da obrlati bilo koju osobu u bilo kojoj situaciji.
To je lice koje predsravlja doktorat u školi života, savršen spoj talenta i iskustva. Svoje tajne i beskrupulozne namere skrivaju iza face koja izgleda dobonamerno kao majka Tereza i nevino kao ciganka pre dvanaeste godine. Retki su pojedinci koji je poseduju, ali su veoma aktivni, pa ćete im se s vremena na vreme naći na putu. Sve što tada možete je da se nadate da će bar da koriste kondom dok vas obradjuju.
To lice donosi prosjaku zaradu od 2000 dinara na sat, na ispitu donosi zagarantovanu šesticu, šalterusa bez žalopojki i prituzbi odradi svoj posao kada se pojavi klijenta sa ovakvom facom. Sa takvim facom noge vrh riba se šire pred vlasnikom iste . I to ne samo one koje se i inače često šire, kao Stanijine, nego i one poput Roksande Djordjević voditeljke na b92, koja se tokom godina rada na televiziji ni jednom nije nasmejala.
Lik iz maratonaca : Nemojte ljudi ko boga vas molim! U ovom mestu ima još 10 bunara, a vi sve bacate u moj
Rezultat : tovar namenjen za bacanje u bunar (pokojnik) odnet na drugo mesto
Mladjan Dinkić : Svaki punoletan gradjanin Srbije će dobiti besplatne akcije u vrednosti od 1000 eura
Rezultat: G17+ prošao cenzus na izborima
Sinan Sakić : Do zore rade klubovi
drže ih moji drugovi
Rezultat : Kafana u transu, 23 slomljene čaše
LGBT aktivista sa ovakvim licem: Ićiću na večiti derbi i poneću zastavu LGBT organizacije
Rezultat : Dobar dan, moje ime je Roksanda Djordjević, a ovo su vesti dana: ' Na 145. večitom derbiju poginuo LGBT aktivista'
Prica koju matorci vrte svako jutro, svako vece, svaki bozji dan kao opravdanje da izbegnu finansiranje potreba svojih potomaka.
Dan 1
Dobro jutro mama treba mi neka kinta za faks?
E ja sam taj novac mukotrpno stekla, nemam ja novca za bacanje mogla bi i ti nesto da zaradis evo vidis kako tvoje drugarice rade.... bla, bla, bal.... do popodneva
Dan 2
Dobar dan tata, e keva mi nije dala kintu juce imas li ti nesto, imam vezbe popodne?
Ako ti nije dala i ne treba da ti da jer znas ti kako je nekad bilo i sa koliko smo mi morali da pocnemo da radimo, pa nismo nista ni imali a porodica nas je cekala gladna kuci... pa to je mukotrpono stecen novac... bla, bla. bla...
Sin koji se vratio u rodni grad posle 5 godina fakulteta, obnovivši opet drugu godinu.
Sinko, saće tatko da ti metne sve na papir. Da vidimo: 100 evrića stan + još oko 30 za račune, sve ukupno oko 130 jevreja. Dalje: 3000-4000 dinara nedeljno za trošak, znači to je još oko 30-40 evra. Dvaput obnovljena prva, jednom druga godina, aha, to je po 15000. Prijava ispita po semestru oko 2000, knjige, ne znam koji si ih kurac ni kupovao, oko 10000, kojekakve ekskurzije, neka budu 5000 dindži, školarina, da, da školarina 80000. Taaako. Plus pijančenja sa onim tvojim babunima svako drugo veče, bacanje love na Nemačku treću ligu, zatim rulet, sve na crno, šta je, pa znam ja sve, eee, bio sam i ja u tvojim godinama. Ima još toga, ali to bi uglavnom bilo to. Elem saću ja zovem tvog striku Omera da te ubaci u kamenolom, pa ćeš ti meni sve ovo lepo da otplatiš, pa posle radi šta oš, pište mi, d'oprostiš na izrazu, muda.
''Biće on mamin ekonomista, ljubi ga majka''. Biće on moj kurac...
Kažu ekonomisti da situacija u najpopularnijem sportu oslikava finansijsko stanje u državi. Nemaju oni pojma, da ti ja kažem. Kafana je jedino pravo merilo finansijske sposobnosti gradjana jedne države. A i sistema uopšte.
London, Engleska, kafana kod Džoane.
Dva ortaka, Šon i Mark ove večeri idu u kafanu. Automobile im parkira osoba čije je to zaduženje i za šta dobija 100 funti kao napojnicu. Kao i svi redovni gosti imaju svoj sto. Unutra ih dočekuje gazda koji ih ljubazno pozdravlja i odvodi do njihovog stola. Dok ide pored njih, izgleda kao da im se klanja. Dobijaju jednu flašu vina na račun kuće, a konobar napojnicu od 100 funti. Posle par tura, primećuju dve opasne anglosaksonske cavulje koje ih šmekaju sedeći za šankom. Odmah šalju bocu vina, pozivajući ih u separe. Konobar dobija 100 funti. Nekoliko tura kasnije, plaćaju račun i ostavljaju još 20% od računa kao napojnicu. Odlaze sa cavuljama u svoje stanove.
Desimirovac, Srbija, ,,Kairos''.
Dva ortaka, Šone i Mare, ove večeri idu u kafanu. Idu sa Maretovim stojadinom koji, zbog nemogućnosti nalaženja parking mesta, završava parkiran u obližnoj njivi. Pošto su očistili patike od blata, pokušavaju da udju u kafanu. Provlačeći se kroz masu seljana , nekako dolaze do stola koji je Šone rezervisao još prošle subote. Tamo ih čeka tip od nekih 40, 45 godina, ćelav i bez vrata, sa prst debelom kajlom i 2 rasne plavuše od po nekih dvajes' leta. Skida naočare za sunce i kaže: ,,Izvolte momci?'' Šone pronalazi konobara i pokušava da objasni da je došlo do zabune i da je to njihov sto, a kao odgovor dobija upozorenje da ne kenja previše jer može da se saplete u mraku. Odustaju od uzaludne borbe i sklanjaju se negde u stranu. Presabiraju se izmedju sebe , proračunavajući svoj večerašnji finansijski fond. Zaključuju da imaju maksimum za po tri piva, ako žele i da doručkuju nešto sledećeg dana. Detektuju dve solidne devojke, prilaze im i kreću sa pričom. Šone uspeva, Mare ne. Pošto su izgurali auto iz blata, kreću ka svojim kućama. Nakon što ih je ostavio ispred Šonetove gajbe, Mare se, po ko zna koji put, suva kurca zaputio kući. Šone uvodi devojku u stan, i odlaze u njegovu sobu, preskačući ćaleta koji je pijan zaspao na podu u dnevnoj...
...i da, jebeš zemlju u kojoj za veče možeš popiti više nego što zaradiš za mesec dana!
Tip gubljenja koji se odlikuje dvema glavnim osobinama:
1. Naći ćete dotičnu osobu (ili stvar, totalno je primenljivo i na stvari), ali tek posle izvesnog vremena, koje ćete najčešće provesti u agoniji (jer vam je jako stalo do toga) ili ćete biti pijani, pa jednostavno nećete primetiti gubitak.
2. Stanje u kome pronađete dotičnu osobu/stvar je, blago rečeno, diskutabilno, ali scena ostaje urezana u pamćenje, ma koliko bili olešeni.
Pomenuti festival, 4 ujutru, Luis rastura, nas četvorica u agoniji, sedimo na nekim klupicama, jedan ortak se izgubio pre 3 sata, ne javlja se na telefon, i mi već razmišljamo da li je ostao bez jednog bubrega ili oba, kad se lik pojavljuje ni od kuda, prljav, znojav, i što je najgore - dobro raspoložen, seda pored nas i kaže: "Jebo te, kakva ludnica! E ajmo da jedemo nešto, crko sam od gladi."
Po nalasku izgubljene osobe/stvari, prva emocija je sreća, a za njom sledi bes neverovatnih razmera koga može pratiti fizički (kontrolisan) napad na osobu, ili (ipak pažljivo) bacanje nađene stvari, jer nam je, posle svega, još uvek stalo do nje.
Prokleti čovek sa konstantnim mrkim pogledom, sumornim licem i usporenim pokeretima. Nadasve misteriozno biće, sa pritajenim zlom u sebi. Uvek spreman da načini neku pakost, i zloba mu prosto viri iz očiju. Smatran čudakom od svoje okoline.
- Nestala mi mačka, sumnjam na onog anatemnjaka sa drugog sprata, mislim i da sam čak čuo neko mjaukanje, ali ne smem da mu odem na vrata, šta da radim.
- Idi mu na vrata, pitaj da li je video, valjda ti neće ništa.
- Ma jesi li ti normalan, već zamišljam kako me ona grdosija uvlači u svoj stan, i vrelim voskom crta pentagrame po meni, spreman da me žrtvuje svojim bogovima.
- Au čoveče, pa ni ti se ne razlikuješ mnogo od njega.
______________________________________________
- Dobro veče čudna starino. Dođoh da sa sebe skinem anatemu, što vekovima beše prokleta porodica moja. Išao sam raznim travarima, i kvazi čarobnjacima, ali nije pomoglo, jedino čuh za tebe kao jedinu preostalu pomoć.
- Skunuh mnoga prokletstva, ali tvoje je vrlo jako, trebaće mi dosta truda, a boga mi i dosta novaca. To ti dođe 5000 evra.
- Puši bre kurac, nek sam proklet još toliko, nemam para ja za bacanje.
