Činjenica koja dovodi u pitanje razlog pojenja preživelih Srba 1389. vodom. Jer, računajući tadašnju prosečnu površinu od 1,5 hektara zasađenog ječma po domaćinstvu, plus trećina hmelja i trećina vode, od ove količine požnjevenog ječma moguće je proizvesti oko 200 hektolitara piva. Ova hektolitraža bi bila sasvim dovoljna da se raspodeli na ukupan broj srpske vojske pre samog početka bitke, a uzevši u obzir preporučeni procenat alkohola u pivu u 14. veku od 7,5 %... ko zna kakav bi krajnji ishod sukoba bio. Jedino moguće objašnjenje za suludu neiskorišćenost ove dragocene tečnosti možda leži u primeru. Psiha i te fore.
Večita dilema kladioničara, koji nisu sigurni koja od ove dve metode im je do sad bila manje baksuzna. Obično se pojavljuje kod onih kladioničara, koji igraju 5 tiketa dnevno (minimum!), ali često ne zaobiđe ni ove sa manjim stepenom zaraženosti. Naime, poznato je da su mnogi igrači sujeverni i da svaki od njih ima neki način prizivanja sreće. Neki imaju svoje srećne olovke za ispunjavanje listića, neki misle da će im sreću doneti to što cirkaju vops dok gledaju tekmu, a neki polažu svoje nade u semenke i kikiriki. Pokušaće sve živo samo da na kraju pljušte govna po njima. Ima i onih koji misle da će imati više sreće ako uplate tiket na šalteru kod dobre ribe, dok grob riba donosi nesreću na nivou crne mačke što prelazi put. Dakle, u moru tih "rituala" se nalazi i ova dilema: pratiti ili videti na kraju šta je bilo? - pitanje je sad. Većina njih često menja mišljenje o tome koji izbor će im doneti sreću. Nerviranje im ne gine, šta god da izaberu.
Gledajući sa prozora kroz durbin vožd prozbori srdito: "Šta radi onaj Dobrnjac, 'usta ga jebem?!" Vojvoda Jakov ga gleda smeškajući se u brk. - "Pa pošalji Stevu bećara na levo krilo, govedo jedno neopevano!", nastavi vožd da se nervira, iako je samo pitanje vremena kad će Turci biti potučeni do jednoga. - "Zatvori pendžer, Đorđe, bije promaja.", vojvoda Jakov pokušava malo da mu skrene pažnju. - "Pendžer, pendžer... Jeb'o te pendžer! Imaš srpsku reč prozor, mani me s tim tursko-čobanskim rečima.", odbrusi mu vožd ljutito. - "Dobro, onda zatvori prozor, brate. Ubi ova promaja. Bogami ubi.", zamoli ga vojvoda još jednom. - "Boli vas opozicionare, da prostiš, kurac.", zatvori vožd prozor, te nastavi: "Nemate vlast, ali niste ni odgovorni." - "Kako nismo, pa ovo je i naš ustanak!", na to će Jakov. "Ne razumem što se tol'ko nerviraš, Đorđe. Pocepaće ih naši junaci k'o Mladen slaninu." - "Hajd' u pizdu materinu, sad me nasmeja pravo." kroz smeh će vožd. "Ma nerviram se... zašto - stavio sam pedes' dukata na ovog Stevu bećara da će da pobije više od dvades' i šes' i po' Turaka, a danas mu nešto slabo ide vojevanje." - "Au! Nisi treb'o to da igraš, crni Đorđe.", odma' mu reče Jakov. - "Što, more? Pa u formi je još od samog početka bune.", pogleda ga vožd sav začuđen. - "Povredio se 'nomad kad je Hafis-paša navalio na njihovu četu. Jedva stoji na levu nogu.", objasni vojvoda Jakov apsolutno stručno kao Gorčin Stojanović. - "Ma šta veliš? Kako to nisam znao, o jeb'o me konj!", razdera se Crni Đorđe gromoglasno. "Eh da sam znao, ne bi' ga ni lud stavio na 'artiju." - "Ja ti predlažem, ako dozvoliš, da ne gledaš to više. Samo džaba kidaš živac. Ja sam neki dan uzeo lepe novce, a nisam nikako gled'o šta se dešava. Tako se valja.", mudro mu dade savet Jakov. Svaka mu je ka' Gorčinova. - "Kojekude, hajd' da probam. Možda mi se tako bolje posreći. Daće Bog!", ponada se vožd da možda ipak nije sve izgubljeno. - "Nego da opalimo mi partiju šaha?", predloži vojvoda nonšalantno. - "Ma da, bre! Taman da ubijemo vreme dok oni ne završe.", trljajući ruke složi se vožd. - "'Oćeš crne ili bele?" - "Čekaj, ti Crnog Đorđa pitaš da l' hoće crne il' bele?", priupita vožd vojvodu gledajući ga kao krava mrtvo tele.
Posle samo 5 minuta vojvoda Jakov napravi šah-šeh. Crni Đorđe tad obori sve figure, prelomi tablu o koleno, te uze belog kralja, stavi ga na panj i oseče mu glavu. - "Šah-mat." veli on Jakovu, te opet uze durbin i otvori prozor.
Izlazak gradskih "mangupa" u seoske kafiće. Malo cvrcnu (i seljaci cvrcnu, obično malo više), pomute svest, život se čini lep. Oni su spermatozoidi pobednici, biće to dobra noć. Ne lezi vraže, neki ker je već zapiš'o tu teritoriju, nalazite se na njegovom terenu. To je seoski arambaša, a vi ste njegove simentalke došli da gledate, šta niste? Jeste, bar vaše guzice jesu, ili je u krajnjem slučaju neko od vas prič'o da je njegova mama balerina, ma smisliće njegovi uskoci već nešto. Sve u svemu, atmosfera se zagreva poput ringle. Biće belaja.
Grub polni odnos penetracijom kroz zadnje dveri prouzrokovan nekim postupkom kojim vas je vaša ljepša polovina ponizila u društvu.
- Kako si mogla pred kumom da kažeš da usisavam kuću i perem suđe? - Pa, kad to radiš! - Radim, ali da me niko ne vidi. Znaš i sama da spustim roletne svaki put kad se prihvatim usisivača! Ja ti pomažem, a ti me ponižavaš. Grrrr... - Izvini... Nego, šta će ti taj maslac? - Sa' ćeš da vidiš. Lezi ovde na pod. - Neću! Djeca spavaju! - Naša djeca će razumjeti. Lezi!
Uglavnom bolest naših očeva. Činjenica da nekada svet posmatramo kao da preko njega leži naš otac, a mi možemo da živimo, krećemo se i dišemo isključivo u onim delovima na kojima nema njegovog tela. Ovaj poremećaj je ekstremna i prekopotrebna preokupacija sa sopstvenim ugledom, moći i izgledom...
* neprincipijalni narcisisti - manifestuju izraženu antisocijalnost - prevare, eksploatisanje drugih ljudi, beskrupuloznost.
* fanatički narcisisti - sa svojim paranoidnim pogledima na svet, uz večitu viziju (sopstvene) omnipotencije.
A onda se NPL reflektuje i u nama, od naših očeva, ali potpuno obrnuto:
Na scenu stupaju mehanizmi odbrane, auto-mrcvarenje i pucanje random gluposti u etar** sve u cilju izbegavanja jednog najobičnijeg razgovora pred ogledalom (što nije nimalo strašno). Ako nekom nije jasno na sta tačno mislim, nek' ukuca u gugl f60.4 i klikne I'm felling lucky - što je, jelte glavni exhibit definicije.
Ameri ga zovu jos i "lap dance" iliti "krilni ples", najgluplji od svih glupih americkih izuma.(kod nas se na srecu nije omodio ,al ne lezi vraze, tako sam se u pocetku smej'o na bombona pljeskavice iz Meka, kad ono..) Musterija placa curi da mu igra naga u krilu, ide maca oko tebe al' ne sme da se pojebe.Malo podseca na Tantalove muke, samo sto Tantal ne moze da dosegne hranu i pice ,a u ovoj prici sisicze. Nepoznato je zasto u startu ne plati prostitutku koja je skuplja svega 10 $, ali bar ne izopacuje stari zanat, za razliku od ovog "placebo" seksa.
Osoba koja sve zna, a nikad ništa nije pretvorila u delo. On nikad ne može napraviti grešku jer nikad ništa i ne radi. Jedino u čemu su uspešni jeste njihovo ocenjivanje tuđih uspeha.
- E pazi koju ribu lik voda... - Ma riba je grob, meni takve čiste sneg pred ulazom...
Dugme kojim se ukljuci automatsko menjanje pesama po principu RANDOM. Ja ga koristim kada igram neku igru, pa da mi muzika ne bi stala na kraju, ukljucim Shuffle, ali ne lezi vraze... Cim udjem u igru, pocnem da igram, kad ono zavrsi pesma i posto mi je playlista sa svim pesmama na kompu (od metala i rocka koji ja slusam do narodnjaka koje brat slusa), winamp naravno prebaci na Vesnu Vukelic, Seja Kalaca ili nesto tako i onda moram da uprem Alt+Tab, prebacim pesmu, iskljucim Shuffle, pa enqueujem nekoliko, i tako stalno...
Da budem sasvim iskren, i nisam baš najsigurniji kako bih definisao ovu neobičnu podvrstu srpskog homo-sapiensa a tako zastupljenu u skoro svim društvenim klasama i slojevima naroda našeg. Upravo tu, naime, i leži problem kategorizovanja ove grupacije nebeskih ljubitelja "hleba nasušnog" kao sakralnog i, stoga, veoma nezaobilaznog dela svakodnevne ishrane, jer se pomenuti nikako ne mogu svrstati u samo jednu ( preferabilno, onu najnižu ) društvenu kastu, kojoj na prvi pogled možda i pripadaju.
Elem, međ' nama Srbima već predugo vlada uvreženo mišljenje da je pomenuta pojava standardan manir jednog SELJAKA, tog neizdrživog pećinskog čoveka kojem crno viri ispod noktiju a praziluk iz ušiju, ali ta tvrdnja, barem statistički, nikada nije držala vodu. Zanemarljivo malo ili čak nikakvo prisustvo internacionalno prihvaćenog bontona za stolom jedne prosečne srpske porodice najbolje se dâ objasniti postojanjem našeg, ALTERNATIVNOG kodeksa ponašanja u toku obedovanja, koji, međutim, nećete pronaći ni u onim bolje snabdevenim bibliotekama i knjižarama ali zato do mile volje možete posmatrati Vašeg bakutanera u prilikama kada egzistencionalno rabi svoje kastanjete.
U pomenutoj predstavnici prve generacije - one koja nikada nije krila svoje "primitivno" poreklo - uostalom i leži objašnjenje za pojavu iz naslova: hleb na stolu ne predstavlja samo (pri)prostu hranu kojom ćete utoliti glad ili pokupiti moču već simbol nade, poštenog rada, opšteg bogatstva i dobra. To, čak, i pored svojih akademskih diploma znaju i doktori, hirurzi, profesori, arhitekte, inžinjeri, umetnici i svi ostali koji tu "odvratnu" motiku nikada nisu uzeli u šake. Bon appétit!
- 'Ajde, sine, uzmi i hleba malo... - Dobro, majka, koliko puta treba da ti kažem da hleb NE IDE uz špagete?! Ni uz krompir, karfiol, pirinač, supu i ne znam ti ja šta sve još! - Dobro, sine, dobro...A da ti ipak otkineš jedno parčence, nećeš se najesti samo od toga...
1.glupa, pokazuje svoje atribute u svakoj zgodnoj ili nezgodnoj prilici.misli da se ceo svet vrti oko nje i ponekad se poistovecuje sa jelenom karleusom ili nekom "pametnijom", moc govora sveden na minus beskonacno i pali se na jos gluplje frajere, prepoznacete je kad kupuje dorucak u minicu sa dva kila pudera i dekolteom do pupka 2.pametna, oblaci se skormno ali seksi, voli tipove koji se ne eksponiraju, najcesce nosi trenerke ispod kojih lezi savrsena figura.prepoznacete je kako ide na pijacu bez trunke sminke na licu i bez imalo kompleksa sto nije u "fulu" 3.prepametna, na zalsot takvih nema
