Đuletu svaka čast, stvarno je majstor svog zanata, ali bolje da je onoga dana slomio nogu nego što je odlučio da napravi ovu pesmu. Poražavajuće je kada svaka Grand šuša na svojim nastupima mora da je izvede i da to bude praćeno pokličima tipa ''Idemo, Ajmo, Toooooo, Roookaaaaj'' usput glumeći neko rok ludilo. Narodna veselja (svadbe, osamnaesti rođendani, donedavno i ispraćaj u vojsku) se ne mogu zamisliti bez ovog hita i polako tokom godina ''Neko te ima noćas, neko te voli'' dobija svoju mlađu turbo folk verziju koja skoro pa i da nema više ikakvih dodirnih tačaka sa originalom osim teksta naravno.
N.N lice 1: '' Nemaš pojma, pa dok je Dio bio pevač Rainbow-a ta grupa je imala najbolje hitove. Posle je onaj pozer samo pokušavao da ga imitira, ali nikako da mu pođe za rukom''
N.N lice 2: ''Kapiram ja tebe, ali Riči Blekmur je oduvek bio centralna figura i čovek zadužen za pesme, ova dvojica su samo pevala ono što Riči komponuje, on je mastermajnd.''
N.N lice 3: ''Gde ste pajseri? Je l' jebete nešto?''
N.N lice 1: '' Ajde produži pijan si. Džabe sedaš, pričamo o rok muzici. To je znaš ono od čega si ti operisan''
N.N lice 3: ''Ja operisan? Pa dobro bre jebem vam sve, jebali vas vaši Reinbouvi, Dip Parpli, Gans end Rouzesi... Kada Dženan opali ''Neko te ima noćas, neko te voli'' to je rok, to je muzika... Uz to ludim, čak se i šutka napravi na koncertu''
N.N lice 2: ''Brale, to ne peva Dženan nego Van Gog. To ti je hit još od pre Hrista''
N.N lice 3: ''Beži bre, ti ćeš mene da učiš. Kakav Van Gog, taj je bio moler, a ne pevač. Imaš ti mnogo još da učiš o rok muzici pa da znaš k'o ja. Sledeći put te vodim na koncert Ace Lukasa pa da vidiš kada on razvrti ovu Dženanovu... ma haos!''
Stecište ljudi čije nedostatke nauka uglavnom može da konstatuje i opiše. One modifikovane i prepredene budale i ludaci su , na žalost, na slobodi i vršljaju bez nadzora, kako im se ćefne.
Ne treba ni da se naglašava koja ludnica je jača-Guča, škola, studije, žurke, preduzeća, razni penzionerski redovi u domu zdravlja, banci, pošti..., ili model za Royal Academy of Science-Narodna skupština Republike Srbije
Ovo se odnosi na sve one likove koji pokušavaju da budu neke face, ali realno to ne biva, jer jednostavno nisu kovani za to.
K'o što ova narodna kaže, možeš da kresneš 100 debelih i bubuljičavih, ali bačje nećeš biti. Zato što si jajara, vazda prodaješ muda za bubrege i uvek se hvališ time. The real rocknrolla se ne postaje, bratac, tako što ćeš se ulicom hodati razbacan ko muda na kosidbi, za ovu titulu moraš da ocediš krv, suze i znoj; Prometejevu školu moraš bre da prođeš za to.
...
-Gde ti nestade sinoć, brate?
-Ehm, ne bih da se hvalim, ali priveo sam onu klinku, bila nevina, odr'o sam kurac! Ne mogu bre više da karam ove nevine, ova mi je četvrta za ovaj mesec, hehe.
-Brate, veruj mi, nisam to ni svatio kao pohvalu. Imaš bre 27 godina, kad si zadnji put bio s ribom starijom od 15?!
-Brate, ja bar nešto karam...
-Ee, moj ti, pa i gavran leti, al' soko ne biva...
To je ona cupava sto dobila MTV nagradu pa se trti i izigrava veliku i "u primitivnoj Srbiji neshvacenu" zvezdu pevajuci onu jednu jedinu tako upeatljivu pesmu da je se i ne secam, ali znam da je skroz prosecna. Ima jos kvalitetnih muzicara u Srbiji koje za razliku od Aleksandre Kovac neko i slusa.
Reci bau vau vau jipi jo jipi je, bau vau jipi jo jipi jeeeeee!
Ovo je ta velika umetnica pevala sa svojom sestrom pre desetak godina. Najupecatljivije od njih.
To su umetnici koji su učestvovali u ilustraciji ove jako poučne knjige i koji se nikako ne mogu staviti u isti koš sa porno glumcima...
-E Mare je l' si vid'o onu pičku kako je dobra iz Kamasutre?
Jao tebra, pa ona je devojka umetnica, vidiš da nema nigde penetracije u krupnom planu.
-A jeeeeste, ona gola, on go, meni to isto kao u porniću, samo nema razvijene fabule i pomoćnih alatki...
Stara narodna poslovica koja je bitnija od azbuke, tablice množenje i ostalih mast nou stvari. Rečenica kojom su naši stari hteli da nam kažu toliko toga u jednoj maloj rečenici. Da znamo šta je žensko, koja je ona za rađanje naslednika, a koja za blajv u obližnjem svadbarskom čučavcu.
Da kučka ne vrti repom, ne bi kerovi za njom išli - Da devojka ne meša guzicom, ne bi momci za njom jurili. Odnosno, da devojka neće nešto sa nekim drugim pored tebe, ne bi ni oni kvarili ono nesalomivo. Takve su one, to im je u krvi. Baš kao i mi, mužjaci.
Valjda je to sastavni deo života, šta znam.
- A joj, matori, kako ću onog Mića Zelembaća da izgazim kad ga budem video, pa to neće biti zdravo.
- Što, bratić, šta ti je uradio?
- Nije meni ništa, u stvari, jeste i meni, muvao mi Mariju. Nešto kao porukice za laku noć, ovo - ono, pa ubiću ga!
- Čekaj, šta mu je ona odgovorila na to?
- Ma, ona ga kulira, odgovorila mu kao u faz...
- Čekaj, kako ga kulira, kad mu je odgovorila?
- Ma, brate, kulira ga ona, nego on kret...
- Da, da, cvećka ti je Marija.
- Čekaj, šta hoćeš time da kažeš?
- Znaš onu staru kinesku poslovicu, nebo je plavo, trava zelena, vetar duva, a devojka ti se jebe sa strane, dok si ti ćorav i ne možeš da ukapiraš to, jebem te maloumnog!
Stara narodna mudrost koja se odnosi na to da kada treba da pozajmiš nekome nešto on te kumi, moli, preklinje, uz obavezno:
"Vraćam tad i tad, samo da ovo i ono. Budi bez brige. Nećeš ni primetiti da si mi dao."
Da ne bi ispao pička, lepo daš čoveku to što ti traži, oslanjajući se na njegov obraz, tj. poštenje.
Ali, ne lezi vraže. Kada ti stvar koju si dao ustreba, pošto su svi rokovi za vraćanje probijeni, moraš da odeš kod osobe kojoj si stvar pozajmio, ne bi li uzeo nazad ono što ti pripada. Neretko se dogodi da je svar delimično ili znatno oštećena, a može da bude i potpuno neupotrebljiva.
Panično lupanje na ulazna vrata tvog doma, uz još paničnije pritiskanje zvonceta. Dok ti kroz glavu prolaze misli toliko crne, da ne možeš da veruješ kako ti padaju na pamet, takođe panično otvaraš vrata:
- Joj, brate, izvini molim te što ja ovako... Treba mi onaj tvoj radapciger, nešto mi nije u redu veš mašina. Vraćam ti čim završim, kol'ko sutra, samo da vidim o čemu se radi.
Bez ikakvih pitanja daješ komad alata.
19 meseci kasnije, kada tvoja veš mašina oboli od neke bolesti, tražeći radapciger setiš se kod koga je. Prvo zoveš telefonom:
- E, ja sam. Je l' mi kod tebe radapciger?
- Koji radapciger!?
- Kako koji? Pa onaj koji sam ti dao pre godinu i po dana!
- Aaaaaaaaaa, taj. Pa nije kod mene.
- Kako nije?!?!?!?! Gde je !?!?!?!?
- Dao sam ga komšiji kad je popravljao bajs.
- Dobro ( počinje da ti se muti vid ), i šta sad?
- Pa ništa... skokni ti do njega, on će još malo da dođe s posla.
- Ja da skoknem?!?!?!?!
- Pa uzeo bih ja, al' žurim, zvao me burazer na pecanje.
Pošto sa budalom ne vredi raspravljati, odeš kod komšije da bi konstatovao da tvoj radapciger više nije funkcionalan, i da možeš samo da ga baciš.
A onda... Eeeee, tako je nastala crna hronika.
Narodna mudrost koja kazuje da je i sam Bog nekad nepravedan prema ljudima, ali i da se samo poštenim i marljivim radom moze nešto steći, a prevarama i iznudama može se dobiti samo privremeno bogatstvo i blagostanje koje ce vrlo brzo biti naplaćeno. Naravno ne misli se bukvalno da će ti Bog uzeti pola, ako imaš platu 20 000 Bog ne uzima 10 000 za sebe, već ce se deo toga dati na neke nebitne i nevazne stvari koje neće biti od neke velike koristi, a npr. ukraden novac će, iako izgleda da će mnogo pomoći, on će biti proklet samim činom njegovog sticanja i doneće samo probleme i duševni nemir.
A- E moj druže, opasno je vreme došlo, slabo može da se zaradi, vala da ti pravo kažem, ja mislim da oni lopovi bolje zive nego mi.
B- Jeste prijatelju tako, žive oni bolje ali kad malo bolje pogledaš, iskijaće oni sve to sto su rđavo stekli, znas kako se kaže ''Radi pošteno Bog ti uzme pola, radi nepošteno Bog ti uzme sve''
Direktna, maštovito koncipirana i seljački zdrava srpska narodna poslovica koja na svoju ciljnu grupu tj. SRPSKU DECU deluje neuporedivo bolje nego li Ezopove basne na grčku, Lafontenove na francusku, odnosno Krilovljeve na rusku. Razlog za to je više nego jednostavan : mudrost naroda serbskog oduvek je bila perverznog prizvuka, fekalno jasna i neizmerno duhovita. Izreka iz naslova je samo još jedan od brojnih dokaza koji idu u prilog toj tvrdnji. Naravno, moralna poruka iste je, iako empirijski bukvalna u svojoj biti, vaspitno efikasna na više nivoa i uzrasta i izvanredno inspirativna ne samo među mazohistima i zoofilima. NORMALNA, doduše, nije. Jebiga. Mogli su samo da kažu 'NE KRADI'...
- Izvini, Gospode, ali da li postoji ikakva mogućnost da se malo odmorim? Utrnula mi ruka od dleta a i ove kamene ploče su teške kao sam Đavo...
- Koga, bre, ti zajebavaš, Mojsije?! Nismo stigli ni do pola a ti već 'oćeš da 'ladiš jaja! Piši dalje ili će da radi munja!
- Dobro, dobro...( koji kurac sam se uopšte penjao ovamo, jebem ti Sinaj da ti jebem! )
- Idemo : 'NE KRADI'...
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Oprostite gospođice Rajder ali to NIJE džemper u kome ste ušli u našu radnju...!
- Jedi kurac, čoveče! Ja ne verujem u TVOG Boga!!!
Usko kafansko-muzičarski termin. Kad se postave i našteluju instrumenti, povežu zvučnici i pojačalo, gazda otključa kafanu, tad orkestar oplete neki instrumental ili kolce, a ton se maksimalno pojača.
Tako se sugrađanima javi da je butik otvoren i šou može da počne. Dok pevaljka drmne par svinjaka za zagrevanje.
-Pevac dođi 'vamo!
-Izvolte?
-Jel ova vaša umetnica peva?
-Peva šefe.
-Pa pojačajte je malo, ništa se ne čuje. Gosti misle da se još uvek javljate.
-Gazda, tek je počela da peva, bolje da je 'vako ostavimo...
