Gospodar opa-cupa tehnike. On ne pita da li ćeš da mu daš, već šta ćeš da mu spremiš za doručak. Ne obaveštava te ni o čemu osim da je alergičan na Feta sir i Rumune. Slomnjena srca ispod njegovih Lacoste japanki krckaju poput bubašvabe iz francuskog sendviča iz pekare sa Zelenog venca. On kada te pozove na kafu, znaj da ni šoljicu nećeš videti, a kamoli nešto više iz tog kompleta.
Videćeš samo njegove naglo raskopčane pantalone, dok ti u ušima odzvanja "Reci ćao bratu Šarcu".
Ni ne pokušavaj da ga poslušaš, nećeš stići.
Lik u društvu koji na neki neverovatan način može da smuva ribu koju hoće. On je majstor za sve vrste muvanja: u klubu, preko fejsa, poruke, pisma, na ulici, u klanici, na sahrani.... Najneverovatnije je kako sve te devojke, za koje bi "obični smrtnici" dali levo jaje, jure Bačje-a i on onda, jadan, mora da izađe sa njima da ge ne bi više smarale.
Ti, par drugara i Bačje dolazite u bolnicu da posetite druga koji je bolestan. Stojite u sobi oko bolesnikovog kreveta i tešite ga. Bačje prilazi zgodnoj medicinskoj sestri šapne joj nešto i ona mu kao hipnotisana diktira broj mobilnog telefona i drhtavim rukama zapisuje njegov. Sutradan ga zove sedam puta i moli ga da izađu i vode ljubav na prvom sastanku i on, jadan to i uradi.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.