Gospodar opa-cupa tehnike. On ne pita da li ćeš da mu daš, već šta ćeš da mu spremiš za doručak. Ne obaveštava te ni o čemu osim da je alergičan na Feta sir i Rumune. Slomnjena srca ispod njegovih Lacoste japanki krckaju poput bubašvabe iz francuskog sendviča iz pekare sa Zelenog venca. On kada te pozove na kafu, znaj da ni šoljicu nećeš videti, a kamoli nešto više iz tog kompleta.
Videćeš samo njegove naglo raskopčane pantalone, dok ti u ušima odzvanja "Reci ćao bratu Šarcu".
Ni ne pokušavaj da ga poslušaš, nećeš stići.
Lik u društvu koji na neki neverovatan način može da smuva ribu koju hoće. On je majstor za sve vrste muvanja: u klubu, preko fejsa, poruke, pisma, na ulici, u klanici, na sahrani.... Najneverovatnije je kako sve te devojke, za koje bi "obični smrtnici" dali levo jaje, jure Bačje-a i on onda, jadan, mora da izađe sa njima da ge ne bi više smarale.
Ti, par drugara i Bačje dolazite u bolnicu da posetite druga koji je bolestan. Stojite u sobi oko bolesnikovog kreveta i tešite ga. Bačje prilazi zgodnoj medicinskoj sestri šapne joj nešto i ona mu kao hipnotisana diktira broj mobilnog telefona i drhtavim rukama zapisuje njegov. Sutradan ga zove sedam puta i moli ga da izađu i vode ljubav na prvom sastanku i on, jadan to i uradi.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.