Ono što rade roditelji koji ne gaje dete nego svoja očekivanja od deteta.
- Kako bre vrlo dobar konjino? Ja da sam u tvojim godinama im'o pola tvojih uslova ja bi bre bio direktor u školi, a ne odličan! Plaćam ti profesore klavira, japanskog, astronomije, programiranja, sto nekih kuraca plaćam, mog'o bi sirotište celo da 'ranim od toga... Šaljem te na odbojku, plivanje, karate, što čujem da ima šaljem te... Ulažem u tebe ko Srbija u Fiat, a ti vrlo dobar, sunašce ti lenjo jebem!
- Pusti pare i ocene ćale, jednom u životu me zagrli a da ne očekuješ ništa od mene...
- Da ga grlim? Čuješ pedera, on bi da se grli. Tačno peder, na majčine... Ako ti je do vaćarenja nije problem, platiću ti i kurvu, vrhunsku, ne žalim, al da je izjebeš za medalju, nemoj da me brukaš... Nek' priča drolja kako jebe Miloradov jedinac!
Dužničko-poverilački dokument iz starine. Kao što se sad potpisuju menice, ugovori, obligacije, a podaci snimaju na prenosivim uređajima i u stalnoj memoriji bankovnih mejnfrejmova, tako je nekad korišćen raboš. Kraći ili duži štap u koji se urezivala oznaka dugovanja pa su i nepismeni mogli tačno prebrojati koliko su uleteli u dozvoljeni minus.
Preteča trgovačkog teftera, vrlo iskoristiva i za samoodbranu jer su oni koji najlošije plaćaju obično imali i najduži raboš pa je bilo moguće i isprebijati ih dugovima.
- Da podignem sa kreditne, pa izmirim dozvoljeni, a onda dignem novi dozvoljeni i vratim kreditnu, a ostatkom platim deo u prodavnici, posle mogu čekovima da...
- Šta to zbiraš čoveče, tebi Mika Alas ne bi sredio tekući!
- Ma nek idu u kurac i oni i njihova savremena sokoćala! Dok je moj deda pazario na raboš sve se znalo čim pogledaš motku!
- Jeste, ali sad dođu kulturno i reprogramiraju ti dug, a tvom dedi triesdevete zelenaši zamalo nabiše raboš u dupe. Da nije dao onu steonu junicu ode ponos muški...
Sažaljenje nad bogatijim od tebe. U smislu da ti živiš odlično sa onim što imaš: opijaš se na poslu (oni što su unapređeni to ne mogu), jebeš ciganku Ružicu iz kantine (a ne moraš da je izvodiš na večeru), izlaziš svako veče (ispred lokalne trafike), voziš Juga (jer si patriota i domaćin)... Pa ako neko ima više od tebe on je megaloman i prodana duša i žališ ga što ne ume da uživa u životu (jebeš Čivas, moja šljivovica rulz). Obaveza tvoja je da pomeneš takve nesretne duše više desetina puta dnevno da bi sprečio da se takva pojava odomaći u društvu.
- Da ti kaže čika Sivi, pošto si mlađi. Čuo si za onog što se vratio iz Kanade pa oće otvara neke fabrike ode kod nas. Ja i on zajedno počeli da radimo u firmi seamdeset neke. Ma svi mu se smejali, pio neke sokove ko peder, jedini on nije jebo onu pokojnu Dušicu. To ti neka tetka beše? Nego, sad će taj da mi tu nešto gazduje i misli da je važan. Ma sve mu malo bilo oduvek, taj da je normalan ko mi ne bi išo u Kanadu koja nas bombardovala.
Jutarnju tišinu prekida rif pesme koju ste stavili da vas budi zato što je opuštajuća i voleli ste je. Mislili ste: "Prava jutarnja pesma za novi dan".
Sada mrzite tu pesmu iz dubine duše. To je zato što su milioni godina evolucije u vaš mozak ugradili osećanje koje ti najrazumnije kaže: “Ne! nemoj sad! napolju je mračno, hladno, strašno i ima predatora, a ti si još uvek umoran da bežiš od njih”. Tog primalnog osećanja niste svesni, ali upravo taj Pavlovljev refleks čini da pesma zvuči kao rik tiranosaurusa koji čeprka ispred pećine u kojoj spavate.
Ova definicija nije o tim normalnim ljudima. Verujte, postoje ljudi koji su rešili da pokrenu neku svoju granu evolucije, homo homo-kretenus, i ubedili sebe da vole ovaj osećaj. To su oni ljudi koji ne balave dok kljucaju ujutru u autobusu, već nasmejano gledaju kroz prozor. To su oni ljudi koji su smislili milion izreka o uranjavanju. To su oni ljudi koji su smislili “dvoboj u zoru”, majke im ga američke nabijem:
*-Hahaha! Bili, ovo je tvoj kraj! Jutros sam ustao još u 5, obilno doručkovao, odradio gimnastiku i spreman sam da ti raznesem mozak.
-Grmpf… Čekaj bre bar da popijem kafu.*
Naravno, ovaj peder neće to sačekati.
To su oni ljudi koji žive život punim plućima dok ne crknu od srčke u 42. pošto im organizam najzad kaže: “Zajebi. Odustajem. Ne mogu više da trpim ovog debila.”
Razumem ja stare ljude. Razumem osećaj gde je bolje probuditi se rano nego uopšte se ne probuditi. Razumem i malu decu. Imaju čemu da se bude. Ova definicija nije ni o njima. Ova definicija je o ljudima koji su zdravi, pravi i nenormalni, koji su svesno izabrali da budu Jutarnje Osobe.
Jutarnja osoba ima potrebu da vam svoj životni izbor nabija na nos. Ujutru, naravno. Jutarnja osoba ima potrebu da se smeši i raduje se ničemu, majke joj ga nabijem lude. Neke jutarnje osobe odu korak dalje, pa imaju potrebu da istrče ujutru jedno 4-5km ili vežbaju. To su najgore mitske osobe koje nikad nisam video, ali očigledno postoje, kad vidim radno vreme nekih teretana. O njima ne vredi ni pričati, to su totalni imbecili.
I sve je to ok, živi i pusti budale da žive, ali problem nastaje kada jutarnje osobe počnu agresivno da promovišu svoj način života, ili se nedajbože popnu na poslovnoj lestvici (a penju se steram im ga zato što to rade ujutru dok normalni ljudi spavaju). Tada dolazi do situacija:
*-Petroviću, čemu mrak? Ajmo osmeh na lice, gledaj kako predivan dan. Nego, ja jutros ranu zoru uhvatio i na posao poranio, i spremio onih 8 dokumenta, eno ih na stolu kod tebe, ako možeš proveri ih do ručka, ranije ću kući.
-Nosi se bre šefe u pičku materinu nenormalnu.*
Je mnogo gore od recimo:
*
-Petroviću, ja znam da si ti budala i da voliš da dođeš na posao u 6, ali vala pre 5 popodne odavde izaći nećeš, pošto što se mene tiče, došao si sad. I skloni taj jebeni osmeh sa lica, jutro je.*
I Petrović postade normalan.
*
-Ugrabi dan!
-Ugrabi moj kurac majke ti ga.
-Najviše volim da gledam kako sunce izlazi.
-Jes’ vala, potseti te da je vreme za spavanje.
*
Definicija napisana za Mizantrophy.
Radomir Belaćević - Rabel, rođen u Junkovcu 31. Decembra 1929. umro 3. Juna 2005.
Režiser, scenarista, glumac, producent, pisac, pronalazač, genije.
Završio je višu elektrotehničku školu, dizajnirao je i patentirao nekoliko tehničkih uređaja.
Napisao je 35 knjiga i nekoliko TV drama, kao i filmskih scenarija zasnovanih na njegovim knjigama. Bio je vlasnik Studio-Filma.
Filmovi:
Konobarica
Tatin sin
Ne pušim više
Starac u Parizu
Dečak iz Junkovca, film Dejana Zečevića o liku i delu Radomira Belaćevića.
Iz zbirke "Jebačke pesme"
http://members.lycos.nl/zlikos/belacevic/izbor.htm#_Oj_pederu,_pederu
Oj pederu, pederu
Oj pederu, pederu,
Šta ćemo za večeru.
Skuvao sam paprikaš,
Bulje da mi daš.
Pored moje dobre bulje,
Mnogi mene sada jure.
Zapazili dobru ribu,
Nece loše da budu.
Oj pederu, pederu,
šta ćemo za večeru.
Ti najbolje sada znaš,
bulje da mi daš.
A i pljugu volim ja,
pa i bulje da mi da.
Kad me hvata otpozadi,
neće lako da ga vadi.
Pederu dosta nikad nije,
kada puši on se smije.
Tada seksa nikad dosta,
i bez ručka peder osta
Opis nečije zaostalosti ili kašnjenja.
- Radojko se izjasnio kao peder! Kaže, to je u modi sada.
- Taj pičku nije ni video, sem kravine! Na istom su nivou inteligencije, zato mu je valjda i pokazala! Zaostao je kao muda iza vepra. Nagledaće se taj bisaga, samo tako!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Gledaj, naš favorit, broj 26, svi su iza njega, al' ga stižu, čini mi se...!?
- Jebi se i ti i dan kad sam te poslušao da se kladimo na njega...kasni čitav krug, zaostao je kao muda iza vepra!
Znam da vam na prvi pogled ove dve stvari ne idu zajedno, ali ne menjajte kanal i sve će vam biti jasno.
Nasmejana uličarka je osoba ženskog pola koja uvek, podvlačim uvek, ide nasmejana ulicom. I kad ide u prodavnicu, na posao, u grad, na svadbu ili sahranu. Svejedno je. Njenu sreću niko ne može pokvariti. Ako metodama Ilije Čvorovića dublje uđemo u polemiku ovog problema, postavićemo neke pretpostavke, i možda ćemo biti bliži odgovoru na pitanje zašto se ta dama smeje. Moguće da svakog meseca svom partneru plaća troškove amortizacije. Pretpostavimo da je psihički bolesnik, ali nije, njeni prijatelji kažu da je ona totalno normalna osoba. Probajmo dalje. Da nije možda pročitala u Blic Ženi članak da treba da se smeje svakodnevno, posebno dok šeta gradom, i da će tako zaustaviti bore. Pored svega zapitajmo se da joj ova zemlja nije toliko lepa, i ljudi u njoj tako prijatni, pa im se zbog toga zagonetno smeška. Možemo ovako nabrajati do prekosutra, ali nikada nećemo otkriti tačan uzrok njene nemerljive sreće dok šeta ulicom.
Nasmejani uličar je isto ovo, samo što ima karu u gaćama. On se smeje i ako ceo dan gubi na PES-u, i ako ide po vodu kada gubi basket čak i kada zatekne ženu sa drugim. Pošto se Ilija Čvorović potrošio u analiziranju uličarke, ovaj muški primerak će probati da raskrinka drug Đura: On ide i ima osmeh od uva do uva. Možda je srećan zato što je u ranu zoru nešto upecao na reci. Moguće je da i on ima kurac kod kuće koji ga stalno uveseljava, a ipak u tom slučaku kopira uličarku. To implicira da je on peder, a zašto pederi ne mogu biti srećni. Oni vide širi spektar boja. Oni znaju šta je šerpa-plava. Kada vidiš tim očima i duga ti je lepša, pa se možda kliberiš ulicom zamišljajući dugu. I drug Đura se umorio a nije saznao tačan razlog nenormalnog smejanja ovakvih osoba. Odjavljuje se. Orao pao
- Brate ona Maja je vrh riba, mnogo mi se sviđa!
- Sve to stoji, sise, dupe za 10. Ali ona mi nekako zalađeno izgleda, stalno se smeje kada ide ulicom!
- I za to si u pravu, prava je nasmejana uličarka!
Rečenica koju možete da popijete u vidu odjeba od oca kada počnete da mu prodajete priču koja ne pije vodu nikako, čak ni kod dvanestogidišnjaka ne bi prošla ali eto zakovali ste dupe na obraz probali pa šta vam Bog da. Svesni te rizika da čak možete biti osramoćeni do nivoa Suzane Mančić, ne zbog privatnih snimaka nego zbog pokušaja da bude pevačica.
- E Ćale, ovaj... Daj neki dinar našao sam devojčicu pa ono da je izvedem malo na tulumbiće, baklave i to, znaš?
- Evo Milane sine sad ću samo da uzmem novčanik. More marš bre u pičku materinu koja devojčica koje pičke materine ti misliš da ja ne znam da si ti peder? Meni si našao da prodaješ muda za bubrege?! Sikter tamo! Svetlana bre ovaj naš mali gej laže gore čak i od tebe, dete si nam upropastila što te nisam ispustio kad sam te nosio preko praga. Sad mi je već kasno i da te ubijem ne vredi jebo me pas da me jebo!
Pamet u glavu i dupe uza zid da ti ga neko ne bi neočekivano šuknuo. Možda to i ne možeš da sprečiš, ali smanji rizik time što ti guzica neće biti na izvol'te.
To, ili se pridruži većini, pa kako ti se zalomi.
- Kako na poslu, tebra?
- Ma pusti... K'o da sam u gej baru. Jedva da sa nekim progovorim, a i to k'o Englez, samo o vremenu i nekim bezveznim temama.
- Nije valjda da ima toliko pedera?!
- Brate, ne znaš ko će sa koje strane i zbog čega da ti ga utera! Samo se nameštaju, podmeću, cinkare... A bar da od toga imaju neku vajdu, pa i da razumem!
- Dobro, Mišica je u toj firmi isto, on je bar OK...
- On?! More, utopio se u masu, jedan je od najvećih čmartiljeraca! Glavni dišin taster, druka za desetku! A ako nema šta, izmisli!
- Auuu! Znači, da povučem CV odatle?
- Kako 'oćeš. Isti kurac svugde...
Potraga za duhovnim mirom to jest nirvanom kroz opuštanje i koncentrisanje na svoje duhovno spokojstvo.
-Šta to radiš?
-Meditiram
-Šta je to koji kurac?
-Molim te lepo ostavi me na miru remetiš moj duhovni mir
-Medijana, duhovni mir, ti si bre poludeo!
-Nisam poludeo, samo želim da budem potpuno spokojan
-To je tako gej!
-Šta je bre gej?
-Brate ponašaš se kao neki Indijski sektaš peder!
-Ma nemoj!
-Pravi si Hari krišna! ajde da pevamo hari krišna, hari krišna...
-Prestani!
-Hoću da prestanem, nisam pederčina kao ti!
-Kome ti pederčina magarcu jedan, pu govno jedno!
-Koga bre ti pljuješ, jebem te u usta!
-Ma dodji ovamo da ti ja pokažem koga ti nazivaš pederom!
-Ajde spokojni hari krišno da vidim i to čudo!
-Ala ce biti spokojan kad te udesim, idiote nevaspitani!
